Broj stranih studenata koji studiraju u SAD je u porastu. Podaci objavljeni u Izveštaju o medjunarodnoj obrazovnoj razmeni otvorena vrata ukazuju da je broj stranih studenata koji pohadjaju američke koledže i univerzitete porastao za sedam posto tokom akademske godine 2012-2013. To predstavlja rekordno visoki nivo od oko 820. 000 studenata i obrazovni radnici očekuju da se taj uzlazni trend nastavi.
Text: U traganju za višim obrazovanjem, SAD su još uvek najtraženija destinacija.
Indijka Nina Dominik iz Medjunarodne studentske kuće u Vašingtonu, koja je privremeni smeštaj za studente iz preko 40 zemalja, kaže da su SAD bile njen izbor broj jedan
„Dobro je poznata činjenica da su Sjedinjene Države moćne u smislu obrazovanja i nivoa sposobnosti. Želela sam da to iskusim.“
Nina je jedna od sve većeg broja studenata koji dolaze u SAD radi studija. Većina ih dolazi iz Kine odakle je u SAD na studijama 235 hiljada studenata. Iza Kine su Indija, Južna Koreja i Saudijska Arabija.
Ženg Žu ističe da je američki obrazovni sistem prevazišao njegova očekivanja. Medjutim, on ukazuje da su najveće iznenadjenje ipak bili Amerikanci.
„Rekao bih da je američki narod daleko ljubazniji nego što sam mislio. Zaista, Da.“
Pored novih prijateljstava, Ženg ističe da je ovo iskustvo produbilo njegovo razumevanje Sjedinjenih Država. Medjutim, Alan Gudman, predsednik Instituta za medjunaordno obrazovanje, kaže da je kulturna razmena dvosmerna ulica.
„Studije u inostranstvu bi trebalo da budu deo svačijeg obrazovanja. Trebalo bi to da ohrabrujemo. Trebalo bi da tražimo od svakog brucoša koji dolazi da stekne visoko obrazovanje u SAD da udje sa pasošem i da onda tokom četiri godine planira sa kolegama na univerzitetu da i oni upotrebe taj pasoš.“
Mada je broj Amerikanaca koji studiraju u inostranstvu prošle godine porastao za tri odsto na blizu 300 hiljada manje od deset posto američkih studenata je studiralo u inostranstvu – većinom samo jedan semestar. To nije dobro kaže Nina Dominik.
„Došla sam ovde i svhatila jednu stvar. Mada znamo dosta o Americi Amerikanci ne znaju mnogo o našim zemljama.“
Druga kritika je da imigracioni zakoni oštro ograničavaju broj studenata koji mogu da žive i rade u SAD posle sticanja diplome. Zakonodavci razmatraju druge opcije kako bi zadržali najbolje i najpametnije. Medjutim, Evan Rajan, pomoćnik državnog sekretara za obrazovna i kulturna pitanja kaže da tekući zakoni odražavaju američku politiku.
„Naša misija je zbilja da dovedemo ljude ovde da studiraju, ali da se potom vrate kući, jer je naše uverenje da je to jedini način da se produbi medjusobno razumevanje.“
Ženg Žu se slaže da studije u inostranstvu promovišu šire poglede na svet, koji kako ističe, mogu da pomognu u smanjenju globalnih konflikata.
„Ako imate veću kulturnu razmenu – ljudi iz Kine odlaze u Ameriku, a Amerikanci u Kinu, to gradi medjusobno razumevanje. Mislim da bi to moglo da reši taj problem.“
Medjunarodni studenti doprinose 24 milijarde dolara američkoj ekonomiji, jer većina plaća punu cenu za studije. Njihove glavne destinacije su Kalifornija, Njujork i Teksas.
Text: U traganju za višim obrazovanjem, SAD su još uvek najtraženija destinacija.
Indijka Nina Dominik iz Medjunarodne studentske kuće u Vašingtonu, koja je privremeni smeštaj za studente iz preko 40 zemalja, kaže da su SAD bile njen izbor broj jedan
„Dobro je poznata činjenica da su Sjedinjene Države moćne u smislu obrazovanja i nivoa sposobnosti. Želela sam da to iskusim.“
Nina je jedna od sve većeg broja studenata koji dolaze u SAD radi studija. Većina ih dolazi iz Kine odakle je u SAD na studijama 235 hiljada studenata. Iza Kine su Indija, Južna Koreja i Saudijska Arabija.
Ženg Žu ističe da je američki obrazovni sistem prevazišao njegova očekivanja. Medjutim, on ukazuje da su najveće iznenadjenje ipak bili Amerikanci.
„Rekao bih da je američki narod daleko ljubazniji nego što sam mislio. Zaista, Da.“
Pored novih prijateljstava, Ženg ističe da je ovo iskustvo produbilo njegovo razumevanje Sjedinjenih Država. Medjutim, Alan Gudman, predsednik Instituta za medjunaordno obrazovanje, kaže da je kulturna razmena dvosmerna ulica.
„Studije u inostranstvu bi trebalo da budu deo svačijeg obrazovanja. Trebalo bi to da ohrabrujemo. Trebalo bi da tražimo od svakog brucoša koji dolazi da stekne visoko obrazovanje u SAD da udje sa pasošem i da onda tokom četiri godine planira sa kolegama na univerzitetu da i oni upotrebe taj pasoš.“
Mada je broj Amerikanaca koji studiraju u inostranstvu prošle godine porastao za tri odsto na blizu 300 hiljada manje od deset posto američkih studenata je studiralo u inostranstvu – većinom samo jedan semestar. To nije dobro kaže Nina Dominik.
„Došla sam ovde i svhatila jednu stvar. Mada znamo dosta o Americi Amerikanci ne znaju mnogo o našim zemljama.“
Druga kritika je da imigracioni zakoni oštro ograničavaju broj studenata koji mogu da žive i rade u SAD posle sticanja diplome. Zakonodavci razmatraju druge opcije kako bi zadržali najbolje i najpametnije. Medjutim, Evan Rajan, pomoćnik državnog sekretara za obrazovna i kulturna pitanja kaže da tekući zakoni odražavaju američku politiku.
„Naša misija je zbilja da dovedemo ljude ovde da studiraju, ali da se potom vrate kući, jer je naše uverenje da je to jedini način da se produbi medjusobno razumevanje.“
Ženg Žu se slaže da studije u inostranstvu promovišu šire poglede na svet, koji kako ističe, mogu da pomognu u smanjenju globalnih konflikata.
„Ako imate veću kulturnu razmenu – ljudi iz Kine odlaze u Ameriku, a Amerikanci u Kinu, to gradi medjusobno razumevanje. Mislim da bi to moglo da reši taj problem.“
Medjunarodni studenti doprinose 24 milijarde dolara američkoj ekonomiji, jer većina plaća punu cenu za studije. Njihove glavne destinacije su Kalifornija, Njujork i Teksas.