Dopisnik Glasa Amerike iz Senata, Majkl Bouman, izveštava da inicijalne konsultacije nisu dovele do konkretnog napretka dogovora Bele kuće i kongresnih lidera o smanjenju deficita, kako bi se izbegla takozvana „fiskalna provalija“.
Demokrate i republikanci tvrde da dvostranaštvo nije mrtvo, dok se na horizontu pomaljaju potencijalno razorne mere štednje.
„Otvoren sam za kompromis“, saopštio je predsednik Barak Obama.
„Rekli smo predsedniku da želimo da sarađujemo sa njim na rešenjima“, naveo je republikanski član Predstavničkog doma Erik Kantor.
„Verujem da možemo da se udružimo i obavimo posao koji je pred nama“, poručio je demokratski senator Mark Udal.
„Pokušajmo da pronađemo zajednički jezik koji nam je izmicao“, kazao je predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner.
Međutim, pričanje o zajedničkom stavu ne može da sakrije oštra stranačka razmimoilaženja. Većina republikanaca i dalje odbacuje zahtev predsednika Obame da podigne porez bogatašima.
„Ne razumemo zašto je podizanje poreza rešenje, ako hoćete da se ljudi vrate na posao", rekao je Kantor.
S druge strane, mnoge demokrate odbacuju zahtev republikanaca da se uštede postignu pomoću smanjenja prihoda penzionera i njihove zdravstvene nege. Novoizabrana senatorka Elizabet Voren je vodila kampanju za Senat na platformi zaštite američkih mreža socijalne pomoći.
„Neću da odem u Vašington i skrešem zdravstvene i socijalne povlastice.“
Radnički sindikati učestvuju u tome putem televizijskih oglasa. S obzirom da je do krajnjeg roka ostalo nekoliko nedelja, neki republikanci predlažu uvođenje privremenih mera. Među njima je i senator Džoni Ajzakson.
„Ne bi bilo teško postići sveobuhvatni sporazum ovog meseca – tokom ovog zasedanja – do početka iduće godine. I odložiti ‘fiskalnu provaliju’.“
Demokrate odbacuju odlaganje teških odluka.
„Krajem ove godine ćemo doći do tačke kada će isteći sve poreske olakšice i ponovo ćemo da počnemo da pregovaramo tokom naredne godine“, naglasila je senatorka Peti Marej.
I sama opasnost od uvođenja drastičnih mera štednje već ima ekonomski uticaj, kaže šef federalnih rezervi Ben Bernanki.
„Neizvesnost povodom fiskalne provalije, podizanja granice duga i dugoročnog rešavanja budžetske situacije, izgleda da već utiču na troškove potrošača i odluke o investiranju i možda doprinose većoj obazrivosti na finansijskim tržištima.“
Međutim, ako se sada ne učini ništa, iduće godine bi se moglo doći do bolje pogodbe, kaže finansijski analitičar Sten Kolender.
„Rekao bih da je šansa da skliznemo u fiskalnu provaliiju veća od 60 odsto. Moramo da pridobijemo sve u Kongresu da smognu snagu i glasaju za stvari za koje inače ne bi glasali.“
Dogovor na kraju godine bi na neki način još mogao da se materijalizuje, kaže politički analitičar Tomas Man.
„I dalje mislim da, na posletku, to može da se uradi. Međutim, polarizacija ostaje, kao i neslaganje u okviru obe stranke. Sve će to biti dosta nategnuto i neprijatno.“
Pozitivna strana je možda to što će se hiljade milijardi dolara američkog federalnog deficita – bez obzira šta se dogodi – iduće godine verovatno smanjiti.
Demokrate i republikanci tvrde da dvostranaštvo nije mrtvo, dok se na horizontu pomaljaju potencijalno razorne mere štednje.
„Otvoren sam za kompromis“, saopštio je predsednik Barak Obama.
„Rekli smo predsedniku da želimo da sarađujemo sa njim na rešenjima“, naveo je republikanski član Predstavničkog doma Erik Kantor.
„Verujem da možemo da se udružimo i obavimo posao koji je pred nama“, poručio je demokratski senator Mark Udal.
„Pokušajmo da pronađemo zajednički jezik koji nam je izmicao“, kazao je predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner.
Međutim, pričanje o zajedničkom stavu ne može da sakrije oštra stranačka razmimoilaženja. Većina republikanaca i dalje odbacuje zahtev predsednika Obame da podigne porez bogatašima.
„Ne razumemo zašto je podizanje poreza rešenje, ako hoćete da se ljudi vrate na posao", rekao je Kantor.
S druge strane, mnoge demokrate odbacuju zahtev republikanaca da se uštede postignu pomoću smanjenja prihoda penzionera i njihove zdravstvene nege. Novoizabrana senatorka Elizabet Voren je vodila kampanju za Senat na platformi zaštite američkih mreža socijalne pomoći.
„Neću da odem u Vašington i skrešem zdravstvene i socijalne povlastice.“
Radnički sindikati učestvuju u tome putem televizijskih oglasa. S obzirom da je do krajnjeg roka ostalo nekoliko nedelja, neki republikanci predlažu uvođenje privremenih mera. Među njima je i senator Džoni Ajzakson.
„Ne bi bilo teško postići sveobuhvatni sporazum ovog meseca – tokom ovog zasedanja – do početka iduće godine. I odložiti ‘fiskalnu provaliju’.“
Demokrate odbacuju odlaganje teških odluka.
„Krajem ove godine ćemo doći do tačke kada će isteći sve poreske olakšice i ponovo ćemo da počnemo da pregovaramo tokom naredne godine“, naglasila je senatorka Peti Marej.
I sama opasnost od uvođenja drastičnih mera štednje već ima ekonomski uticaj, kaže šef federalnih rezervi Ben Bernanki.
„Neizvesnost povodom fiskalne provalije, podizanja granice duga i dugoročnog rešavanja budžetske situacije, izgleda da već utiču na troškove potrošača i odluke o investiranju i možda doprinose većoj obazrivosti na finansijskim tržištima.“
Međutim, ako se sada ne učini ništa, iduće godine bi se moglo doći do bolje pogodbe, kaže finansijski analitičar Sten Kolender.
„Rekao bih da je šansa da skliznemo u fiskalnu provaliiju veća od 60 odsto. Moramo da pridobijemo sve u Kongresu da smognu snagu i glasaju za stvari za koje inače ne bi glasali.“
Dogovor na kraju godine bi na neki način još mogao da se materijalizuje, kaže politički analitičar Tomas Man.
„I dalje mislim da, na posletku, to može da se uradi. Međutim, polarizacija ostaje, kao i neslaganje u okviru obe stranke. Sve će to biti dosta nategnuto i neprijatno.“
Pozitivna strana je možda to što će se hiljade milijardi dolara američkog federalnog deficita – bez obzira šta se dogodi – iduće godine verovatno smanjiti.