Sjedinjene Države se opasno približavaju “fiskalnoj provaliji”, odnosno oštrom povećanju poreza i smanjenju državnih troškova koji stupaju na snagu 1. januara, dok Bela kuća i vodeći članovi Kongresa nastoje da u poslednjem trenutku pronađu kompromisno rešenje.
Američki zakonodavci ponovo će zasedati danas, poslednjeg dana kada bi morali da postignu sporazum za izbegavanje automatskog povećanje poreza za sve Amerikance i obavezujućeg smanjenje troškova za gotovo sve agencije federalne vlade. Ako sporazum ne bude postignut neki ekonomisti smatraju da bi američka privreda mogla ponovo da zapadne u recesiju.
Potpredsednik Džo Bajden pregovarao je sinoć do kasno u noć sa liderom manjine u Senatu Mičem Mekonelom o pojedinostima kompromisa. Ali po svemu sudeći sporazum nije postignut, čak ni o tome kako da se izbegnu smanjenja troškova koja će znatno ograničiti ključne vojne i domaće programe.
Bela kuća je popustila u vezi sa dva sporna pitanja. Pristala je da na snazi ostanu sadašnje poreske stope za domaćinstva koja zarađuju do 450 hiljada dolara godišnje, dok je ranije tražila da ta granica bude 250 hiljada dolara godišnje. Demokrate su takođe pristale na zahtev republikanaca da se u Senatu glasa o zadržavanju sadašnje stope poreza na velika nasledstva.
Ako Bela kuća i vodeći članovi Kongresa postignu sporazum on će verovatno prvo biti usvojen u Senatu, koji kontrolišu demokrate. Ali sporazum bi morao da se stavi na glasanje i u Predstavničkom domu, koji kontrolišu republikanci, među kojima se mnogi protive bilo kakvom povećanju poreza. Ako oba doma odbore sporazum predsednik Obama bi mogao da ga potpiše večeras.
Američki zakonodavci ponovo će zasedati danas, poslednjeg dana kada bi morali da postignu sporazum za izbegavanje automatskog povećanje poreza za sve Amerikance i obavezujućeg smanjenje troškova za gotovo sve agencije federalne vlade. Ako sporazum ne bude postignut neki ekonomisti smatraju da bi američka privreda mogla ponovo da zapadne u recesiju.
Potpredsednik Džo Bajden pregovarao je sinoć do kasno u noć sa liderom manjine u Senatu Mičem Mekonelom o pojedinostima kompromisa. Ali po svemu sudeći sporazum nije postignut, čak ni o tome kako da se izbegnu smanjenja troškova koja će znatno ograničiti ključne vojne i domaće programe.
Bela kuća je popustila u vezi sa dva sporna pitanja. Pristala je da na snazi ostanu sadašnje poreske stope za domaćinstva koja zarađuju do 450 hiljada dolara godišnje, dok je ranije tražila da ta granica bude 250 hiljada dolara godišnje. Demokrate su takođe pristale na zahtev republikanaca da se u Senatu glasa o zadržavanju sadašnje stope poreza na velika nasledstva.
Ako Bela kuća i vodeći članovi Kongresa postignu sporazum on će verovatno prvo biti usvojen u Senatu, koji kontrolišu demokrate. Ali sporazum bi morao da se stavi na glasanje i u Predstavničkom domu, koji kontrolišu republikanci, među kojima se mnogi protive bilo kakvom povećanju poreza. Ako oba doma odbore sporazum predsednik Obama bi mogao da ga potpiše večeras.