Međunarodna zajednica se obavezala da će povećati svoje učešće u rešavanju globalne izbegličke i migrantske krize, mada neki dovode u pitanje taj plan, kao i da li će biti dovoljan za rešenje situacije.
U Ujedinjenim nacijama, na današnjem samitu na visokom nivou, zemlje članice su se složile da će štititi prava izbeglica i migranata, i da će podeliti odgovornost za velike seobe ljudi na globalnom nivou.
Po prvi put, 65 miliona ljudi je pod prisilom raseljeno širom planete, neki bežeći od konflikta ili progona, drugi zbog esktremnog siromaštva, a mnogi usled prirodnih katastrofa.
U deklaraciji, koja je usvojena u Njujorku, zahteva se veća podrška zemljama najviše pogođenim krizom, za pomoć raseljenoj deci da imaju pristup obrazovanju kao i za povećanje humanitarnih fondova i smeštaj izbeglica.
Prvobitni plan da se od vlada zahteva da godišnje prihvate 10 odsto svetskih izbeglica, je odbačen, a u završnoj deklaraciji nema konkretnih odrednica koliko tačno ljudi zemlja mora da prihvati, što je naišlo na negodovanje, pogotovo od strane nevladinih organizacija.
Humanitarna organizacija “Hjuman rajts voč” smatra da je deklaracija propuštena priliika da se proširi opseg zaštite izbeglica i migranata, ističući takođe da one “limitira očekivanja za neka konkretna, nova obavezivanja”.