U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održana je sednica Saveta bezbednosti o radu Haškog tribunala na kojoj je predsednik suda Teodor Meron podneo izveštaje o saradnji sa Srbijom i ostalim zemljama bivše Jugoslavije.
Predsednik Haškog tribunala ocenio je da je postignut odličan napredak kada je reč o sprovođenju strategije okončanju rada tribunala, izražavajući nadu da će se suđenje Radovanu Karadžiću okončati 31. decembara 2014, a Goranu Hadžiću i Ratku Mladiću do 31. decembra 2015. odnosno 31. jula 2016.
Prvostepena presuda Vojislavu Šešelju - kao poslednja pre okončanja procesa trojici optuženih koji su poslednji uhapšeni - prema tvrdnjama predsednika Tribunala, neće biti izrečena "pre jula 2013". Do marta iduće godine, po Meronovim rečima, neće biti izrečene nepravosnažne presude u predmetima protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija; Stojana Župljanina i Mića Stanišića i šestorice lidera bosanskih Hrvata predvođenih Jadrankom Prlićem.
Konačnu presudu bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, Meron je najavio za početak 2013. Pravosnažnu presudu bivšim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima Srbije, na čelu sa Nikolom Šainovićem, Meron je najavio za oktobar iduće godine.
Predsednik Haškog tribunala takođe je naveo da se sud suočava sa nizom izazova u pogledu privođenja kraju pojedinih procesa.
"Svestan sam nezadovoljstva članica Saveta zbog različitih procena završetka rada tribunala", naglasio je Meron, navodeći pak da to treba razumeti uzimajući u obzir udaljenost tribunala od mesta sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, obim optužbi i počinjenih zločina.
Kao razloge izmena u procenama naveo je i odlazak iskusnog osoblja, odbijanje svedoka da se pojave pred sudom, te sporost država u dostavljanju potrebnog materijala. Meron je međutim istakao da je rešenost da se okonča rad tribunala na pravoremen način izuzetna.
"Uprkos odlaganjima, nema sumnje da su posao koji je Tribunal do sada obavio, te nasleđe koje za sobom ostavlja, već od dubokog značaja", poručio je Teodor Meron.
Glavni tuzzilac Haškog tribunala Serž Bramer rekao je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da su, uprkos oslobađajućim presudama hrvatskom generalu Antu Gotovini i lideru OVK Ramušu Haradinaju, tokom tih suđenja "bez ikakve dileme, dokumentovani ozbiljni zločini" i da "žrtve tih zločina imaju pravo na pravdu".
Bramerc je zato apelovao na nacionalne vlasti u bivšoj Jugoslaviji da "nastave sa borbom protiv nekažnjivosti u okviru svojih nadležnosti i uz pomoć povećane regionalne saradnje" obećavajući punu podršku u tim nastojanjima.
Srbiju je na sednici Saveta bezbednosti predstavljao potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je rekao da je nedavnim presudama Haškog tribunala srpski narod označen kao jedini počinilac zločina tokom 1990-ih godina, za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, što predstavlja iskrivljenu sliku tih događaja.
Vučić je dodao da Haški tribunal, usled nemogućnosti da adekvatno raspodeli krivicu "nije uspeo da zadovolji pravdu".
"Istorijski udžbenici u Hrvatskoj, delovima Bosne i Kosova će propagirati ovakvu ideju nevinosti, i njihova deca će steći iskrivljenu sliku o strašnim događajima, koji su se tamo odigrali", naglasio je Vučić, objašnjavajući da su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije imali "civilnu, etničku i versku dimenziju" i ocenio da "nije bilo nevinih u zločinu", jer su sve strane učestvovale u konfliktu, počinile krivična dela i pretrpele ljudske gubitke.
"Na osnovu nedavno donete presude, srpska nacija je izdvojena kao jedini počinilac ovih dela, i kao jedini narod odgovoran za svirepe zločine poccinjene tokom 90-ih godina na teritoriji bivše SFRJ. To se očito ne poklapa sa činjeniccnim stanjem", zaključio je Vučić dodajući da će Vlada Srbije nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom na tehničkom nivou.
On je naveo da je Srbija u potpunosti odgovorila na gotovo sve zahteve tuđilaštva Haškog tribunala, kojih je do sada bilo 3.200, i dodao da su u procesu realizacije jedino zahtevi novijeg datuma.
Većina predstavnika država-članica Saveta bezbednosti UN podržala je rad
Haškog tribunala, ali su takođe naglasile potrebu regionalne saradnje i većeg angažmana nacionalnih pravosuđa u kažnjavanju zločina.
Ambasador SAD u UN Džefri Delorentis kazao je da je sistem međunarodnog tribunala ključan u procesu zadovoljenja pravde. On je pohvalio Haški tribunal za izuzetan doprinos međunarodnoj pravdi i dodao da se sud i dalje susreće sa velikim izazovima. Delorentis je naglasio da SAD u potpunosti podržavaju nedavne presude Haškog tribunala, kao i rad tog suda.
Ruski amabasador Vitalij Čurkin kritikovao je rad Haškog tribunala, posebno zbog nedavnih odluka i oslobađanja hravatskih generala Anta Gotovine i Mladena Markača, ocenivši da "pravda nije zadovoljena" i postavivši pitanje "ko će odgovarati za hiljade proteranih i ubijenih u Hrvatskoj".
Ruski ambasador naveo je da je slično bilo i sa odlukom da se oslobodi Ramuš Haradinaj i postavio pitanje legitimnosti suda.
Predstavnik Velike Britanije Filip Parham rekao je da je rad tog suda ključan za uspostavljanje pravde i pozvao sve strane da poštuju odluke suda. Parham je dodao da Britanija prima k znanju odluku Srbije da spušta nivo saradnje s Haškim tribunalom i pozvao Hrvatsku da se usredsredi na suđenja zločincima pred domaćim sudovima, dok je bosanske vlasti pozvao da udvostruče napore i prevaziđu teškoće u svomm pravosuđu.
Ambasador Nemačke Peter Vitig istakao je da je Haški tribunal imao ključnu ulogu u jačanju vladavine prava i stabilnosti i pomirenja na Balkanu. On je naveo da je svestan da su poslednje presude suda izazvale mnoge emocije, ali je pozvao sve "da se nose sa tim odgovorno".
Predsednik Haškog tribunala ocenio je da je postignut odličan napredak kada je reč o sprovođenju strategije okončanju rada tribunala, izražavajući nadu da će se suđenje Radovanu Karadžiću okončati 31. decembara 2014, a Goranu Hadžiću i Ratku Mladiću do 31. decembra 2015. odnosno 31. jula 2016.
Prvostepena presuda Vojislavu Šešelju - kao poslednja pre okončanja procesa trojici optuženih koji su poslednji uhapšeni - prema tvrdnjama predsednika Tribunala, neće biti izrečena "pre jula 2013". Do marta iduće godine, po Meronovim rečima, neće biti izrečene nepravosnažne presude u predmetima protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija; Stojana Župljanina i Mića Stanišića i šestorice lidera bosanskih Hrvata predvođenih Jadrankom Prlićem.
Konačnu presudu bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, Meron je najavio za početak 2013. Pravosnažnu presudu bivšim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima Srbije, na čelu sa Nikolom Šainovićem, Meron je najavio za oktobar iduće godine.
Predsednik Haškog tribunala takođe je naveo da se sud suočava sa nizom izazova u pogledu privođenja kraju pojedinih procesa.
"Svestan sam nezadovoljstva članica Saveta zbog različitih procena završetka rada tribunala", naglasio je Meron, navodeći pak da to treba razumeti uzimajući u obzir udaljenost tribunala od mesta sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, obim optužbi i počinjenih zločina.
Kao razloge izmena u procenama naveo je i odlazak iskusnog osoblja, odbijanje svedoka da se pojave pred sudom, te sporost država u dostavljanju potrebnog materijala. Meron je međutim istakao da je rešenost da se okonča rad tribunala na pravoremen način izuzetna.
"Uprkos odlaganjima, nema sumnje da su posao koji je Tribunal do sada obavio, te nasleđe koje za sobom ostavlja, već od dubokog značaja", poručio je Teodor Meron.
Glavni tuzzilac Haškog tribunala Serž Bramer rekao je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da su, uprkos oslobađajućim presudama hrvatskom generalu Antu Gotovini i lideru OVK Ramušu Haradinaju, tokom tih suđenja "bez ikakve dileme, dokumentovani ozbiljni zločini" i da "žrtve tih zločina imaju pravo na pravdu".
Bramerc je zato apelovao na nacionalne vlasti u bivšoj Jugoslaviji da "nastave sa borbom protiv nekažnjivosti u okviru svojih nadležnosti i uz pomoć povećane regionalne saradnje" obećavajući punu podršku u tim nastojanjima.
Vučić: Srbija označena kao jedini krivac
Srbiju je na sednici Saveta bezbednosti predstavljao potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je rekao da je nedavnim presudama Haškog tribunala srpski narod označen kao jedini počinilac zločina tokom 1990-ih godina, za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, što predstavlja iskrivljenu sliku tih događaja.
Vučić je dodao da Haški tribunal, usled nemogućnosti da adekvatno raspodeli krivicu "nije uspeo da zadovolji pravdu".
"Istorijski udžbenici u Hrvatskoj, delovima Bosne i Kosova će propagirati ovakvu ideju nevinosti, i njihova deca će steći iskrivljenu sliku o strašnim događajima, koji su se tamo odigrali", naglasio je Vučić, objašnjavajući da su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije imali "civilnu, etničku i versku dimenziju" i ocenio da "nije bilo nevinih u zločinu", jer su sve strane učestvovale u konfliktu, počinile krivična dela i pretrpele ljudske gubitke.
"Na osnovu nedavno donete presude, srpska nacija je izdvojena kao jedini počinilac ovih dela, i kao jedini narod odgovoran za svirepe zločine poccinjene tokom 90-ih godina na teritoriji bivše SFRJ. To se očito ne poklapa sa činjeniccnim stanjem", zaključio je Vučić dodajući da će Vlada Srbije nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom na tehničkom nivou.
On je naveo da je Srbija u potpunosti odgovorila na gotovo sve zahteve tuđilaštva Haškog tribunala, kojih je do sada bilo 3.200, i dodao da su u procesu realizacije jedino zahtevi novijeg datuma.
Ambasadori: Podrška i kritike Tribunala
Većina predstavnika država-članica Saveta bezbednosti UN podržala je rad
Haškog tribunala, ali su takođe naglasile potrebu regionalne saradnje i većeg angažmana nacionalnih pravosuđa u kažnjavanju zločina.
Ambasador SAD u UN Džefri Delorentis kazao je da je sistem međunarodnog tribunala ključan u procesu zadovoljenja pravde. On je pohvalio Haški tribunal za izuzetan doprinos međunarodnoj pravdi i dodao da se sud i dalje susreće sa velikim izazovima. Delorentis je naglasio da SAD u potpunosti podržavaju nedavne presude Haškog tribunala, kao i rad tog suda.
Ruski amabasador Vitalij Čurkin kritikovao je rad Haškog tribunala, posebno zbog nedavnih odluka i oslobađanja hravatskih generala Anta Gotovine i Mladena Markača, ocenivši da "pravda nije zadovoljena" i postavivši pitanje "ko će odgovarati za hiljade proteranih i ubijenih u Hrvatskoj".
Ruski ambasador naveo je da je slično bilo i sa odlukom da se oslobodi Ramuš Haradinaj i postavio pitanje legitimnosti suda.
Predstavnik Velike Britanije Filip Parham rekao je da je rad tog suda ključan za uspostavljanje pravde i pozvao sve strane da poštuju odluke suda. Parham je dodao da Britanija prima k znanju odluku Srbije da spušta nivo saradnje s Haškim tribunalom i pozvao Hrvatsku da se usredsredi na suđenja zločincima pred domaćim sudovima, dok je bosanske vlasti pozvao da udvostruče napore i prevaziđu teškoće u svomm pravosuđu.
Ambasador Nemačke Peter Vitig istakao je da je Haški tribunal imao ključnu ulogu u jačanju vladavine prava i stabilnosti i pomirenja na Balkanu. On je naveo da je svestan da su poslednje presude suda izazvale mnoge emocije, ali je pozvao sve "da se nose sa tim odgovorno".