Izgleda nestvarno da se u 21. veku, i dalje ogroman broj ljudi kupuje i prodaje širom sveta. Američki Stejt department procenjuje da se između 600 i 800 hiljada ljudi svake godine prokrijumčari preko međunarodnih granica, dok su milioni robovi unutar svojih zemalja. Ovde u Vašingtonu, pokrenuta je akcija da se podigne svest ljudi o trafikingu. Novinarka Glasa Amerike Džun So izveštava o umetničkoj kampanji pod nazivom ArtWorks for Freedom.
Dvadesetak fotografija i reči zaustavljaju prolaznike na Dupont Circle-u u Vašingtonu. Svaka slika i citat muškaraca, žena i dece koji su preprodavani kao seksualni i radni robovi, navode posetioce da zamisle užas i očaj, s kojim se žrtve suočavaju na dnevnoj bazi.
“Oprostite, probaću da ne zaplačem. Sve je ovo veoma diljivo i grozno, i veoma realno. Definitivno mi je drago da sam zastala. Nadam se da ću deo svega ovoga poneti sa sobom, kako bih mogla nešto da promenim, makar to bilo I nešto kao što je da se uzdržim od kupovine neke odevne linije ili nečega drugog što bi moglo nekome da nanese bol”, kaže prolaznica Dženin Tkač.
“Osećam nešto sada. Znači da imam svest o tome. Bio sam svestan problema i ranije, ali na neki način mnogo je snažniji utisak kada vidite nešto vizuelno, poput ove izložbe. Očigledno neke od ovih žrtava trafikinga su iskorišćavane da bi se proizvodili jeftini proizvodi”, kaže Dejvid, turista iz Londona.
Nagrađivana fotografkinja Kej Černuš napravila je kolaž i slike od svojih fotografija žrtava trafikinga.
“Prvi put sam se susrela sa problemom krijumčarenja ljudi dok sam bila na jednom zadatku za Stejt department. To je bilo 2005. godine, poslali su me u Hong Kong, Makau, Tajland, Indiju i Italiju da fotografišem sve različite vrste trafikinga ljudi u to vreme”.
Ta kršenja ljudskih prava ostavila su snažan uticaj na Černuš, koja je nastavila da radi u različitim zemljama, u partnerstvu sa nevladinim organizacijama, koje se bore protiv trafikinga.
Prva izložba na otvorenom pod imenom “Kupljeni i prodati” održana je u Hagu 2009. godine, a potom i u drugim holandskim gradovima.
“To je bio nastanak organizacije ‘ArtWorks for Freedom’. Ako fotografija može da bude toliko moćna i ne samo tako što će da podstakne percepciju publike, već i da osnaži preživele, zašto ne uključiti i druge umetnike, ne samo fotografe”.
Drugi umetnici su se pridružili kampanji protiv trafikinga korišćenjem sopstvenih medija, uključujući i ples, da bi opisali putovanje žrtava trafikinga od trauma do izlečenja i oporavka.
“Mislim da se veći uticaj postiže kroz empatiju. To pokušavam da uradim sa svojim plesom. Da napravim okruženje empatije za svaku pojedinačnu priču, a mislim da ću tim putem… da će to pogoditi ljude više nego ako samo čitaju činjenice”, navodi Erika Ribolar, direktorka umetničke trupe "Rebollar Dance".
Izložbe se prikazuju u velikim gradovima u mnogim delovima sveta. Vašingtonska kampanja prikazuje i umetnost radničke migrantske dece, kao i ćebad koju su napravile preživele žrtve trafikinga. Dvanaest oštećenih drvenih vrata pretvoreno je u 12 zlatnih vrata, kao metafora da su uspeli da ponovo imaju kontrolu nad svojim životima.
“Naš cilj u organizaciji ‘ArtWorks for Freedom’ je da podignemo svest o krijumčarenju ljudi. Ovo je nešto što možemo da iskorenimo za vreme naših života, i za svakog postoji uloga. Svako može da učini nešto”, zaključuje Kej Černuš.