Zapadne sile pojačale su napore za mirno rešenje krize na ukrajinskom poluostrvu Krim. Britanski ministar spoljnih poslova, Vilijam Hejg izjavio je da Sjedinjene Države i Velika Britanija koriste svaku diplomatsku priliku da uspostave kontakt između ruskih i ukrajinskih zvaničnika.
Ministri spoljnjih poslova Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Ukrajine izdali su zajedničko saopštenje u Parizu na sastanku povodom Libana, u kojem pozivaju na direktne razgovore Rusije i Ukrajine ističući da je to ključno za rešenje konflikta na Krimu.
Američki državni sekretar, Džon Keri i njegov ruski kolega, Sergej Lavrov nisu se zvanično sastali, ali su privatno razgovarali na marginama sastanka u Parizu. Prema saopštenju iz Stejt departmenta, Keri je apelovao na Lavrova da se sastane lice u lice sa ukrajinskim šefom diplomatije.
Generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen najavio je u međuvremenu da će alijansa preispitati svoju saradnju sa Rusijom, dok će u isto vreme povećati angažovanje sa ukrajinskim civilnim i vojnim liderima.
Američki sekretar odbrane, Čak Hejgel svedočio je danas pred odborom u Senatu i rekao da su Sjedinjene Države predane smirivanju krize i pružanju podrške ukrajinskoj vladi koja je suočena sa ruskom intervencijom.
Šef britanske diplomatije, Vilijam Hejg rekao je da će se diplomatski napori nastaviti, ali da će Rusija “platiti cenu i snositi posledice” ukoliko se ne postigne diplomatski napredak.
“Ovo je prilika da približimo Rusiju i Ukrajinu i da oni započnu direktne razgovore i pregovore uz međunarodnu podršku i prisustvo drugih zemalja. Mislim da je veoma važno da dođe do direktnih susreta na ministarskom nivou, tj. na visokom državnom nivou kako bi se izbegle greške i nesporazumi koji bi mogli da isprovociraju opasnije, čak i opasniju situaciju od trenutne”, istakao je Hejg.
Lavrov je prisustvovao razgovorima tzv. Budimpeštanske grupe u Parizu, ali nije učestvovao na sastanku. Sjedinjene Države, Britanija i Rusija potpisale su 1994. Budimpeštanski memorandum prema kojem su se obavezali da poštuju teritorijalnih integritet Ukrajine.
Ruski ministar spoljnih poslova ranije danas bio je u Španiji gde se sastao sa svojim kolegom, Hozeom Manuel Garsija Margalom i demantovao da su trupe koje se nalaze na Krim pripadnici ruske vojske.
“Što se tiče snaga za samoodbranu koje su sastavljene od stanovnika Krima, mi nemamo nikakvu moć nad njima. Oni ne izvršavaju naša naređenja. Ali, ruske vojne snage Crnomorskoj flote su raspoređene na dobrim mestima i neke specijalne mere za uzbunu su usvojene kako bi se kontrolisala situacija jer, kako je i naš predsednik rekao, nećemo dozvoliti prolivanje krvi”, rekao je Lavrov
Novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je u intrevjuu agenciji Asošijetid pres da bi voleo kada bi se osnovao specijalni tim za razgovore o statusu Krimq.
“Krim jeste i biće integralni deo države Ukranije. Verujemo da bi trebalo osnovati specijalni tim koji bi odlučio kakvu bi dodatnu autonomiju Krim mogao da dobije”, rekao je Jacenjuk.
Referendum o svom budućem statusu će biti održan na Krimu 30. marta.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da ne želi da političke tenzije između Rusije i Ukrajine negativno utiču na ekonomsku saradnju dve zemlje.
Za to vreme, lideri Evropske unije zamrzli su finansijska sredstva 18 osoba za koje se smatra da su zloupotrebljavali državne fondove Ukrajine. Imena osoba čija će imovina biti zamrznuta godinu dana biće objavljena u četvrtak, kako te osobe ne bi imale vremena da prebace svoje fondove na druge račune. Prema nekim izvorima, međutim, zbačeni ukrajinski predsednik Viktor Janukovič mogao bi da se nađe na listi.
Evropska unija takođe je danas odobrila paket finansijke pomoći od 15 milijardi dolara Ukrajini. Predsdnik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo istakao je da je novac predviđen za reformu vlade u Kijevu.
“To je paket sastavljen kako bi pomogao inkluzivnoj ukrajinskoj vladi koja je okrenuta reformama”, objasnio je Barozo.
Građani glavnog grada Krima, Simferopolja protestovali su danas zbog posete delegacije OEBS-a, koja je stigla na poziv ukrajinske vlade u cilju smirivanja tenzija.
Oko 40 ljudi okupilo se ispred hotela gde su članovi međunarodne organizacije trebalo da održe konferenciju za novinare. Učesnici demonstracija bile su uglavnom sredovečne žene.
Ministri spoljnjih poslova Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Ukrajine izdali su zajedničko saopštenje u Parizu na sastanku povodom Libana, u kojem pozivaju na direktne razgovore Rusije i Ukrajine ističući da je to ključno za rešenje konflikta na Krimu.
Američki državni sekretar, Džon Keri i njegov ruski kolega, Sergej Lavrov nisu se zvanično sastali, ali su privatno razgovarali na marginama sastanka u Parizu. Prema saopštenju iz Stejt departmenta, Keri je apelovao na Lavrova da se sastane lice u lice sa ukrajinskim šefom diplomatije.
Generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen najavio je u međuvremenu da će alijansa preispitati svoju saradnju sa Rusijom, dok će u isto vreme povećati angažovanje sa ukrajinskim civilnim i vojnim liderima.
Američki sekretar odbrane, Čak Hejgel svedočio je danas pred odborom u Senatu i rekao da su Sjedinjene Države predane smirivanju krize i pružanju podrške ukrajinskoj vladi koja je suočena sa ruskom intervencijom.
Šef britanske diplomatije, Vilijam Hejg rekao je da će se diplomatski napori nastaviti, ali da će Rusija “platiti cenu i snositi posledice” ukoliko se ne postigne diplomatski napredak.
“Ovo je prilika da približimo Rusiju i Ukrajinu i da oni započnu direktne razgovore i pregovore uz međunarodnu podršku i prisustvo drugih zemalja. Mislim da je veoma važno da dođe do direktnih susreta na ministarskom nivou, tj. na visokom državnom nivou kako bi se izbegle greške i nesporazumi koji bi mogli da isprovociraju opasnije, čak i opasniju situaciju od trenutne”, istakao je Hejg.
Lavrov je prisustvovao razgovorima tzv. Budimpeštanske grupe u Parizu, ali nije učestvovao na sastanku. Sjedinjene Države, Britanija i Rusija potpisale su 1994. Budimpeštanski memorandum prema kojem su se obavezali da poštuju teritorijalnih integritet Ukrajine.
Ruski ministar spoljnih poslova ranije danas bio je u Španiji gde se sastao sa svojim kolegom, Hozeom Manuel Garsija Margalom i demantovao da su trupe koje se nalaze na Krim pripadnici ruske vojske.
“Što se tiče snaga za samoodbranu koje su sastavljene od stanovnika Krima, mi nemamo nikakvu moć nad njima. Oni ne izvršavaju naša naređenja. Ali, ruske vojne snage Crnomorskoj flote su raspoređene na dobrim mestima i neke specijalne mere za uzbunu su usvojene kako bi se kontrolisala situacija jer, kako je i naš predsednik rekao, nećemo dozvoliti prolivanje krvi”, rekao je Lavrov
Novi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je u intrevjuu agenciji Asošijetid pres da bi voleo kada bi se osnovao specijalni tim za razgovore o statusu Krimq.
“Krim jeste i biće integralni deo države Ukranije. Verujemo da bi trebalo osnovati specijalni tim koji bi odlučio kakvu bi dodatnu autonomiju Krim mogao da dobije”, rekao je Jacenjuk.
Referendum o svom budućem statusu će biti održan na Krimu 30. marta.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da ne želi da političke tenzije između Rusije i Ukrajine negativno utiču na ekonomsku saradnju dve zemlje.
Za to vreme, lideri Evropske unije zamrzli su finansijska sredstva 18 osoba za koje se smatra da su zloupotrebljavali državne fondove Ukrajine. Imena osoba čija će imovina biti zamrznuta godinu dana biće objavljena u četvrtak, kako te osobe ne bi imale vremena da prebace svoje fondove na druge račune. Prema nekim izvorima, međutim, zbačeni ukrajinski predsednik Viktor Janukovič mogao bi da se nađe na listi.
Evropska unija takođe je danas odobrila paket finansijke pomoći od 15 milijardi dolara Ukrajini. Predsdnik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo istakao je da je novac predviđen za reformu vlade u Kijevu.
“To je paket sastavljen kako bi pomogao inkluzivnoj ukrajinskoj vladi koja je okrenuta reformama”, objasnio je Barozo.
Građani glavnog grada Krima, Simferopolja protestovali su danas zbog posete delegacije OEBS-a, koja je stigla na poziv ukrajinske vlade u cilju smirivanja tenzija.
Oko 40 ljudi okupilo se ispred hotela gde su članovi međunarodne organizacije trebalo da održe konferenciju za novinare. Učesnici demonstracija bile su uglavnom sredovečne žene.