U izvještaju posmatračke misije Ujedinjenih nacija, koji pokriva period od drugog aprila do šestog maja, navodi se da su policija i lokalne vlasti na istoku Ukrajine saučestvovali u ilegalnom zauzimanju gradova i akcijama naoružanih grupa što, kako se dodaje, potkopava vladavinu prava i garanciju poštovanja ljudskih prava.
“Izvještaj opisuje veoma uznemiravajuće pogoršanje ljudskih prava na istoku i jugu zemlje i povećanje broja naoružanih grupa koje preduzimaju nelegalne aktivnosti. Posmatračka misija u Ukrajini obaviještena je o 112 slučajeva nezakonitog pritvaranja, od čega je 49 osoba po svemu sudeći još pritvoreno i mi smo i dalje zabrinuti za njihovu sudbinu. Takva kršenja jasno pokazuju neuspjeh u sprovođenju zakona i reda u tom dijelu zemlje”, rekao je pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Ivan Šimonović.
U izvještaju, koji je pomoćnik generalnog sekretara predstavio u Kijevu, takođe se navodi da se dogodio "talas otmica i nezakonitih pritvaranja novinara, aktivista, političara, predstavnika međunarodnih organizacija i pripadnika vojske".
“Posmatračka misija dobila je informacije da je oko 250 ljudi poginulo, među kojima su lokalni stanovnici, pripadnici nacionalnih bezbjednosnih snaga i naoružanih grupa. Bilo kakvo buduće naoružavanje demonstranata i njihovo organizovanje u paravojne jedinice mora odmah da bude zaustavljeno. Svi koji podstiču nasilje i naoružavaju demonstrante mogu da odgovaraju za tragične posledice”, poručio je Šimonović.
Ujedinjene nacije takođe su saopštile da pokušavaju da verifikuju izveštaje o zloupotrebama koje su počinili pripadnici ukrajinskih državnih snaga, te da su primile pouzdane izvještaje o tome da je vojska privodila ljude na način koji se opisuje kao "prisilan nestanak".
Kada je riječ o Krimu, posmatrači svetske organizacije izrazili su, između ostalog, zabrinutost u pogledu položaja novinara, seksualnih, vjerskih i etničkih manjina, građana koji se suočavaju za zastrašivanjem zato što se nisu prijavili za rusko državljanstvo.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je međutim Ujedinjene nacije za potpuni nedostatak objektivnosti, navodeći da izvještaj sadrži uočljive nedoslednosti i dvostruke standarde. Ministarstvo je saopštilo da se u izveštaju ignorišu , kako se navodi, najgrublja kršenja ljudskih prava koja su počinile samoproglašene vlasti u Kijevu. Takođe se ocjenjuje da su autori po "političkim naređenjima" pokušali da skinu odgovornost sa zapadnih lidera.
U međuvremenu se izvještava o novim sukobima ukrajinskih snaga i proruskih separatista oko istočnih gradova Slavjanska i Kramatorska. Separatisti u Slavjansku su danas postavili novi kontrolni punkt na glavnom autoputu koji prolazi pored grada i povezuje Harkov i ruski grad Rostov na Donu.
U Marijupolju, u međuvremenu, radnici iz jedne od najvećih ukrajinskih čeličana pridružili su se patrolama koje uspostavljaju red u gradu, što je stanovnicima dalo nadu da je nasilje konačno gotovo. Za osnivanje građanskih patrola zaslužan je vlasnik čeličane i najbogatiji Ukrajinac Rinat Ahmetov, čija je kompanija Metinvest posredovala u postizanju sporazuma direktora fabrike, lokalne policije i lokalnih lidera o poboljšanju bezbjednosti u gradu.
U sklapanju dogovora učestvovao je i predstavnik samoproglašene Narodne republike Donjeck. Ahmetov se povodom djelovanja oružanih grupa u Donjecku i širem regionu Donbasa, koji se smatra njegovim terenom, oglasio tek u srijedu.
“Situacija u regionu Donbasa je izuzetno teška. Region je zahvatio strah. Ljudi zatvaraju radnje i kancelarije i napuštaju gradove. Ljudi ginu na ulicama. Ovo je katastrofa za našu zemlju”.
Ukrajinski milijarder založio se da region ostane dio Ukrajine, ističući da bi njegova nezavisnost ili pripajanje Rusiji predstavljali ekonomsku katastrofu.
“Izvještaj opisuje veoma uznemiravajuće pogoršanje ljudskih prava na istoku i jugu zemlje i povećanje broja naoružanih grupa koje preduzimaju nelegalne aktivnosti. Posmatračka misija u Ukrajini obaviještena je o 112 slučajeva nezakonitog pritvaranja, od čega je 49 osoba po svemu sudeći još pritvoreno i mi smo i dalje zabrinuti za njihovu sudbinu. Takva kršenja jasno pokazuju neuspjeh u sprovođenju zakona i reda u tom dijelu zemlje”, rekao je pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Ivan Šimonović.
U izvještaju, koji je pomoćnik generalnog sekretara predstavio u Kijevu, takođe se navodi da se dogodio "talas otmica i nezakonitih pritvaranja novinara, aktivista, političara, predstavnika međunarodnih organizacija i pripadnika vojske".
“Posmatračka misija dobila je informacije da je oko 250 ljudi poginulo, među kojima su lokalni stanovnici, pripadnici nacionalnih bezbjednosnih snaga i naoružanih grupa. Bilo kakvo buduće naoružavanje demonstranata i njihovo organizovanje u paravojne jedinice mora odmah da bude zaustavljeno. Svi koji podstiču nasilje i naoružavaju demonstrante mogu da odgovaraju za tragične posledice”, poručio je Šimonović.
Ujedinjene nacije takođe su saopštile da pokušavaju da verifikuju izveštaje o zloupotrebama koje su počinili pripadnici ukrajinskih državnih snaga, te da su primile pouzdane izvještaje o tome da je vojska privodila ljude na način koji se opisuje kao "prisilan nestanak".
Kada je riječ o Krimu, posmatrači svetske organizacije izrazili su, između ostalog, zabrinutost u pogledu položaja novinara, seksualnih, vjerskih i etničkih manjina, građana koji se suočavaju za zastrašivanjem zato što se nisu prijavili za rusko državljanstvo.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je međutim Ujedinjene nacije za potpuni nedostatak objektivnosti, navodeći da izvještaj sadrži uočljive nedoslednosti i dvostruke standarde. Ministarstvo je saopštilo da se u izveštaju ignorišu , kako se navodi, najgrublja kršenja ljudskih prava koja su počinile samoproglašene vlasti u Kijevu. Takođe se ocjenjuje da su autori po "političkim naređenjima" pokušali da skinu odgovornost sa zapadnih lidera.
U međuvremenu se izvještava o novim sukobima ukrajinskih snaga i proruskih separatista oko istočnih gradova Slavjanska i Kramatorska. Separatisti u Slavjansku su danas postavili novi kontrolni punkt na glavnom autoputu koji prolazi pored grada i povezuje Harkov i ruski grad Rostov na Donu.
U Marijupolju, u međuvremenu, radnici iz jedne od najvećih ukrajinskih čeličana pridružili su se patrolama koje uspostavljaju red u gradu, što je stanovnicima dalo nadu da je nasilje konačno gotovo. Za osnivanje građanskih patrola zaslužan je vlasnik čeličane i najbogatiji Ukrajinac Rinat Ahmetov, čija je kompanija Metinvest posredovala u postizanju sporazuma direktora fabrike, lokalne policije i lokalnih lidera o poboljšanju bezbjednosti u gradu.
U sklapanju dogovora učestvovao je i predstavnik samoproglašene Narodne republike Donjeck. Ahmetov se povodom djelovanja oružanih grupa u Donjecku i širem regionu Donbasa, koji se smatra njegovim terenom, oglasio tek u srijedu.
“Situacija u regionu Donbasa je izuzetno teška. Region je zahvatio strah. Ljudi zatvaraju radnje i kancelarije i napuštaju gradove. Ljudi ginu na ulicama. Ovo je katastrofa za našu zemlju”.
Ukrajinski milijarder založio se da region ostane dio Ukrajine, ističući da bi njegova nezavisnost ili pripajanje Rusiji predstavljali ekonomsku katastrofu.