Linkovi

U Srbiji prema proceni 15.000 civilnih žrtava rata


Ilustracija

Procenjuje se da je u Srbiji najmanje 15.000 civilnih žrtava rata, a zbog manjkavosti zakonske definicije žrtve najveći broj nije prepoznat, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja "Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata" koji je izradio Fond za humanitarno pravo (FHP).

Hiljade građana u Srbiji ne mogu da ostvare ova prava, jer je postojeći zakon diskriminatorski prema njima u okviru kojeg neke kategorije žrtva nisu obuhvaćene, postavljeni su brojni uslovi, a i mnogi ne znaju da imaju prava.

Nigde u regionu status civilnih žrtava rata nije idealno rešen, ali u Srbiji je najgore, jer se ne vide pomaci, čak je odlukama Ministarstva rada situcija pogoršavana, izjavila je direktor pravnog programa FHP Milica Kostić.

Zato se FHP zalaže za potpunu izmenu Zakona o pravima civilnih žrtava rata, jer najugoroženiji ne mogu da ostvare minimum prava zbog toga što se koriste odredbe zasnovane na zakonu iz bivše Jugoslavije, koje nisu prilagođene kasnijim događajima.

Kostić kaže da prava za civilne žrtve rata isključivo imaju oblik materijalne podrške ali i da ne postoje druge usluge socijalne zastite kao što su psihološka i integrativna podrška...

Problem je, kako navodi, što zakon kao žrtve ne prepoznaje žrtve silovanja, one koji su bili u logorima, porodice nestalih i sve one koji pate od psihičkih posledica.

Autor izveštaja Relja Radosavljević kaže da su uslovi za sticanje statusa civilne žrtve diskriminatorski u odnosu na vojne invalide, te da oni koji su stradali van Srbije, a njeni su državljani, nemaju prava po zakonu.

Jedan od najvećih problema je dokazivanje pretrpljene povrede, odnosno pogibija člana porodice, jer postojeći zakon zahteva prilaganje medicinske i druge dokumentacije iz vremena kada se događaj desio, navodi Radosavljević.

U praksi to znači da će opštinski organ tražiti, na primer, policijski ili zapisnik istražnog sudije o događaju, ali i medicinsku dokumentaciju o neposrednom lečenju nakon zadobijanja povrede, rekao je Radosavljević.

On je ocenio da su vojna lica u boljem položaju, jer mogu da se oslone na evidencije vojnih organa, ali da je nepravično tražiti of civila, koji su se zatekli usred ratnog dešavanja i moraju da beže, da poseduju sve pisane dokaze.

Jedan od razloga odbijanja zahteva za priznanje statusa civilne žrtve rata je u tumačenju nedefinisanih zakonskih odredbi, kao što je teritorijalna primena.

To se pojavilo u proteklih pet godina. Ministarstvo rada je zauzelo stav da civilna žrtva rata ne može biti niko ko je pretrpeo povredu ili je stradao van Srbije, dakle na teritoriji drugih repubika bivše Jugoslavije, izjavio je Radosavljević, navodeći da takav uslov ne postoji u zakonu.

Posledica je da je deo ranije priznatih statusa naknadno ukinut. Radi se o značajnom broju Srba izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji danas žive u Srbiji i njeni su državljani, ali su ostalih bez svojih prava, rekao je Radosavljević.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG