Bonitetska kuća "Dan i Bredstrit" saopštila je da je Srbiju uvrstila u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja jer su obezbeđeni bolji uslovi za poslovanje, što je pomak u odnosu na prošlu godinu kada je bila svrstana u zemlje sa visokim rizikom poslovanja, na koji najviše uticali korupcija, sajber kriminal i migraciona kriza.
U ovoj godini u istom rangu sa Srbijom svrstane su Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija i Albanija. Bolji rejting u regionu imaju Slovenija i Rumunija, kao zemlje blagog rizika, a niži rejting od Srbije ima Bosna i Hercegovina sa vrlo visokim rizikom.
Rejting dodeljen nekoj državi ukazuje na rizik poslovanja i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.
Po oceni stručnjaka DiB-a, poslovno okruženje u Srbiji se popravlja, a značajna unapređenja u 2016. godini u odnosu na prethodnu godinu ostvarena su u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, pokretanju biznisa i registraciji vlasništva.
Procenjeno je da će rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji ove godine iznositi tri odsto, a naredne 3,3 odsto.
U izveštaju ove bonitetne kuće, navodi se da je Narodna banka Srbije odgovorila na nisku inflaciju od 1,6 odsto iz decembra 2016, smanjenjem referentne kamatne stope na 4,0 odsto sa 11,25 procenata, koliko je iznosila 2013. godine.
"Poslovne banke su takođe smanjile kamate. Veća konkurencija izmedju poslovnih banaka dovodi do ublažavanja kriterijuma kreditiranja. Ovi faktori zajedno su generisali ekspanziju ponudjenih kredita privatnom sektoru," navodi se u saopštenju.
U izveštaju se upozorava da pozitivan trend nije konsolidovan i razni faktori mogu sprečiti budući rast kredita, uz konstataciju da su banke i dalje opterećene visokim iznosom nenaplativih kredita, koji je u decembru 2016. iznosio 17 odsto od ukupnih kredita.
"NBS je snizila ciljnu inflaciju sa 4,0 odsto plus minus 1,5 odsto na 3,0 procenta uz odstupanja od 1,5 odsto u oba pravca, odgađajući trenutak kada će podići kamatne stope, naročito što i centralne banke širom sveta reaguju na isti način," navodi DiB i preporučuje izvoznicima da zato i dalje traže potvrđeni dokumentarni akreditiv pre slanja robe srpskim partnerima.