Linkovi

U Srbiji bez entuzijazama po pitanju evrointegracija


Zastave EU i Srbije, Foto: (ilustracija), VOA

Proces EU integracija nije iskorišćen na najbolji način ni u delu sprovođena reformi, koji zavisi isključivo od Srbije, a u međuvremenu je i entuzijazam po tom pitanju u Srbiji nestao, zaključak je skupa "EU integracije Srbije 2016 -2020 - Koliko smo napredovali ka članstvu".

Nemanja Todorović iz European Western Balkans kaže ako se uzme u obzir entuzijazam koji je nedavno video u Albaniji po pitanju EU integracija - da je on u Srbiji nestao.

"Način na koji celo albansko društvo i vlada pristupaju EU pokazuje da smo mi potpuno zaboravili tu vrstu entuzijazma. Možda smo ga imali 2016. i 2017. godine, a od toga poslednje dve godine nema ništa", rekao je Todorović i podsetio da se u procesu ništa ozbiljno i veliko ne dešava.

Direktor Fondacije Fridrih Ebert Štiftung Fondacije, koja je organizovala skup,​ Maks Brendle, podsetio je da je Srbija od poslednjih izbora do novih koji će, kako kaže, biti 26. aprila, imala potrebne četiri godine stabilnosti, za sprovođenje reformi.

"Srbija treba da sprovede reformsku agendu koju je sebi postavila kao zadatak. Usvajanje prava i regulativa i prilagođavanje sa evropskim pravom je jedna stvar, dok predložena nova metodologija treba da učini proces pristupanja relevantnijim, efektivnijim i kredibilnijim, ali na kraju ni od čega ne zavisi toliko, koliko od političke volje", rekao je Brendle.

Srđan Majstorović iz Centra za Evropske politike, jedan od sedam eksperata koji su govorili na skupu, kaže da je evidentno da se za proteklih pet godina moglo uraditi više. On je podsetio da je Srbija pre dve godine opomenuta zbog nedostatka kapaciteta na polju evrointegracija, što je, "apsurd kada država pretenduje ka EU".

"Apsurdno je i da Srbija nema šefa pregovaračkog tima gotovo šest meseci. To su poruke koje šalju dvosmislene signale saveznicima u EU i plašim se, sa druge strane, hrane argumente onih koji su protiv proširenja, jer pokazuju nedovoljnu spremnost Srbije da se upusti u koštac sa reformama", rekao je Majstorović.

Kako kaže, veoma je indikativno što Srbija, kada je reč o Poglavlju 32 finsijske kontole, mnogo spremnije sprovodi mere zaštite interesa EU nego reforme upravljanja javnim finansijama, revizija, mehanizama na osnovu kojih bi građani Srbije trebalo da znaju kako se troše sredstva.

"Sve to utiče na zbunjujuću sliku i ukazuje da Srbija vrednosno nije u potpunosti prepoznala značaj procesa i osnivačke vrednosti EU, već je u proces ušla u oportunističkom principu, gde ispunjava one obaveze koje se mogu naplatiti u političkom, ekonomskom i drugom smislu", rekao je Majstorović.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji je govorio o Poglavljima 5 i 32, koja se tiču javnih nabavki i finansijske kontrole, kaže da smo svi svedoci činjenice da proces EU integracija nije iskorisćen koliko je mogao.

Prema njegovim rečima, kašnjenje se najbolje vidi kod donošenja Zakona o javnim nabavkama, koji je izmenjen tek pre mesec-dva, a bilo je planirano da se to uradi pre više godina.

Smatra da ozbiljno pitanje u odnosima Srbija - EU mogu biti bilateralni sporazumi koje Srbija ima sa više zemalja i kroz koje realizuje neke od najvažnijih infrastrukturnih projekata, nesprovodeći Zakon o javnim nabavkama, a sa unapred dogovorenim ponuđačima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG