Na osnovu više od 80 odsto prebrojanih glasova, Erdoganova Partija pravde i razvoja AKP osvojila je 41 odsto glasova, što je mnogo manje od gotovo 50 odsto koliko je imala 2011. Prema preliminarnim rezultatima, AKP će imati 267 od 550 mesta u parlamentu, nešto ispod minimuma potrebnog da zadrži većinu.
Prokurdska Narodna demokratska partija (HDP) prešla je cenzus od 10 odsto, potreban da uđe u parlament prvi put i mogla bi da ima 74 poslanička mesta.
Erdogan se uoči izbora založio za stvaranje nove Turske i uspostavljanje predsedničkog sistema, poput SAD. Umesto toga, rezultat izbora bi mogao da ga primora da formira koalicionu vladu, prvi put od kako je preuzeo položaj 2002. godine.
Analitičari smatraju da će nacionalistička Partija nacionalnog pokreta (MHP), koja je na putu da osvoji 85 mesta, verovatno formirati vladu sa Erdoganovom partijom.
Erdgan nije bio na biračkom listiću, ali je ovo glasanje praktično bilo referendum o tome da li da se pruži vladajućoj stranci super većina u parlamentu koji ima 550 mesta, kako bi mogla da sastavi nacrt novog ustava i njime transformiše turski predsednički sistem. To bi znatno izmenilo Tursku demokratiju i pospešilo Erdoganova ovlašćenja. Više od 53 miliona birača imalo je pravo glasa.
AKP je potrebna većina od 330 mesta za raspisivanje nacionalnog referenduma za promenu Ustava. Sa 367 mesta u parlamentu mogla bi da organizuje glasanje za promenu ustava bez referenduma.