Linkovi

Uloga nacionalne garde na granici ograničena


Predsednik Donald Tramp

Bela kuća je u sredu saopštila da su pripadnici Nacionalne garde pozvani da se razmeste na američko - meksičkoj granici, dan pošto je predsednik Tramp kritikovao karavan migranata iz Centralne Amerike, koji su pešačili ka Sjedinjenim Državama, bežeći od nasilja u svojim domovinama. U međuvremenu, predsednik Tramp sve žustrije insistira da Kongres zatvori rupe u imigracionom zakonu.

Popunjavanje rupa - tako Bela kuća opisuje najnovija nastojanja za očuvanje granične bezbednosti, koja treba da stupe na snagu odmah.

Predsednik je dao direktive osoblju Nacionalne garde da se upute na granicu”, izjavila je Kristen Nilsen, Sekretarka za unutrašnju bezbednost.

Dan ranije predsednik Tramp je na Tviteru kritikovao karavan migranata iz zemalja Centralne Amerike - koji svake godine organizuje nevladina organizacija “Ljudi bez granica”. Mnogi od njih na kraju podnesu molbu za azil u Sjedinjenim Državama ili prelaze granicu ilegalno.

“Jedina osoba koja ima moć da zaustavi ove ljude je Bog, Tramp može da pokrene armiju koju ima, ali ako je takva volja Božja mi ćemo nastaviti da se krećemo u ovom karavanu”, kaže Gustavo Sančez, imigrant iz Hondurasa.

I dok će samo mali broj od ukupno 1.200 migranata možda stići narednog meseca do američke granice, oni koji se zalažu za snažnije granice zabrinuti su da bi ova akcija, sa ciljem ulaska u Sjedinjene Države, mogla da ohrabri druge.

Treba da postoji čvrst odgovor, u suprotnom dajete oglas ljudima koji još nisu u karavanima, da mogu da dodju na isti način”, navodi Mark Krikorijan iz Centra za imigracione studije.

S obzirom da je Kongres odobrio samo mali deo sredstava potrebnih za izgradnju zida dugog 1.600 kilometara, predsednik Tramp traži alternativna rešenja:

“Sve dok ne budemo imali zid i adekvatne bezbednosne mere, branićemo našu granicu vojskom”.

Tramp će biti treći američki predsednik, koji je poslao pripadnike Nacionalne garde na granicu u skorije vreme, ali taj potez ima svoja ograničenja.

“Vojska ne sme da učestvuje u bilo kakvoj vrsti aktivnosti, koju sprovode domaće službe reda i zakona. Nacionalna garda se tretira neznatno drugačije, ali čak i tako, federalni statut zabranjuje im da se angažuju u pograničnim patrolama”, ukazuje Dejvid Bir sa Instituta Kejto.

A da bi zatvorio rupe, koje on vidi u imigracionim zakonima, uključujući i takozvanu praksu “uhvati i pusti”, Tramp će morati da ubedi zakonodavce na Kapitol hilu.

“On ne želi da ljudi budu slobodni, dok čekaju na pretres. Da bi to sproveli prvo morate da imate više kreveta, više pritvornih centara u kojima bi držali odrasle”, kaže Endrju Sili sa Instituta za imigracionu politiku.

Takođe, malo je verovatno da će biti ukinuti zakoni protiv trafikinga, čiji je cilj da se zaštite deca, koja podnose molbe za azil.

“Još postoji snažan osećaj u Kongresu da bi deca i mladi trebalo da dobiju veću zaštitu i Kongres ne želi da oni sede u zatvoru dok čekaju na administrativne pretrese“, dodaje Sili.

Iako se zakonodavci sledeće nedelje vraćaju u Vašington, usvajanje imigracionih zakona biće teško, jer na umu imaju predstojeće kongresne izbore na polovini predsedničkog mandata.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG