Predsednik Donald Tramp dobio je glasove elektorskog koledža na prethodnim izborima, ali je dobio manje glasova birača od svoje protivnice. Njegov rejting je konstantno ispod 50 odsto. U nedavnom intervjuu za magazin Tajm, Tramp je rekao da ne mora da motiviše nezavisne glasače, jer je njegova biračka baza veoma čvrsta. Ko su ljudi koji čine Trampovu bazu, šta ih motiviše i hoće li ta podrška biti dovoljna za njegov drugi mandat?
Volonteri u Trampovoj kampanji se trude da dopru do što više ljudi i osiguraju glasove za njegov drugi mandat. U predgrađu Orlanda na Floridi, gde je Tramp počeo svoju kampanju, predvodi ih predstavnica okruga Seminol, republikanka Linda Trosin. Ona podržava predsednikovu ekonomsku i imigracionu politiku, ali kaže da se njena strast ne zaustavlja samo na konzervativnim vrednostima.
“On je predsednik kojem je najviše stalo do Amerikanaca od Ronalda Regana”, kaže Trosin.
Ljubav prema otadžbini uvek je tema za Trampove pristalice.
“Da li ste nekada videli predsednika koji izlazi na binu i grli zastavu? To je nešto čemu me je učio otac kad sam bila dete, od malih nogu. Svakog Dana nezavisnosti, 4. jula smo podizali zastavu”, rekla je volonterka u Trampovoj kampanji Hilari Kurson.
“Siromašnima širom sveta dajemo više nego sve ostale zemlje. I kada neko kaže da Amerika treba da se promeni – zaista imam problem sa tim”, ocenjuje volonter Taj Paton.
Šta je "američki"?
Poznavaoci prilika kažu da je Tramp majstor u tome da svoju bazu motiviše nacionalizmom.
“Poruka je da postoji samo jedno stanovište i jedan način razmišljanja koji su “američki”. I to je jedan veoma rigidan tip nacionalizma, što je malo neobično u zemlji koja je demografski toliko raznolika i promenljiva”, smatra Vanesa Bisli sa Univerziteta Vanderbilt.
Trampovi birači su takođe ogorčeni na medije i podržavaju njegove kontroverzne tvitove.
“On je majstor u tome da prenese svoju poruku i podseti da je tu zbog nas!”, kaže Linda Trosin.
“Postoji narativ o navodnom omalovažavanju njegove baze birača, iz kojeg proizilazi da je on jedini koji može da zaštiti njihove interese. I niko nema potrebu da razgovara o tome šta su zapravo ti interesi, jer on jako dobro razume za šta se bori u njihovo ime”, ocenjuje Vanesa Bisli.
Tramp je dobio manje glasova birača od Hilari Klinton, ali je pobedio jer je dobio glasove elektorskog koledža. Njegova popularnost je oko 40 procenata – u šta njegova biračka baza odbija da poveruje. Među njima je i Morin Bejli koja je 40 sati ranije stala u red za ulazak na Trampov miting u Orlandu.
“Mislite da bi ljudi dolazili u pola tri ujutru da su te brojke tačne?!”, kaže Bejli.
Među republikancima, Tramp ima 89 odsto podrške, ali će njegov drugi mandat zavisiti od demokrata.
“Demokrate na dva načina mogu da potpomognu Trampov reizbor. Prvo, da za kandidata izaberu ekstremnog levičara ili nepopularnu osobu koja ne može da ujedini Trampove protivnike širom zemlje. Drugi način je da opozovu Trampa i od njega naprave žrtvu”, ocenjuje Vit Ejres, istraživač u agenciji "North Star".
I tako učine realnom mogućnost da Tramp pobedi i 2020, posebno ako ekonomija ostane jaka.