Linkovi

10 godina posle ekonomske krize: Da li su lekcije naučene?


Radnici uklanjaju ploču sa imenom bankrotirane investicione banke Liman Braders (Lehman Brothers), (arhiv)

Ove nedelje se navršava deset godina od kolapsa investicione banke Liman Braders (Lehman Brothers), najveće žrtve krize sa problematičnim hipotekarnim zajmovima u Sjedinjenim Državama. Efekti te krize doveli su do globalne recesije i najgore finansijske krize od velike depresije 30-ih godina prošlog veka.

Bankrotstvo banke Liman Braders sa ukupnim gubitkom od 600 milijardi dolara ujedno je najveći takav slučaj u američkoj istoriji. To je bila posledica krize sa lošim hipotekama, koja je dovela da dramatičnog porasta broja neotplaćenih hipoteka i smanjila vrednost kompanije na polovinu.

“Neke velike institucije su pružale i dodatno osiguranje za hipoteke, ali je, kako se kriza približavala vrhuncu, postalo jasno da ima još više zaduženosti po osiguranju nego po samim hipotekama, koje su počele da propadaju," kaže finansijsa analitičarka, Liz Miler.

Neki su se takodje pitali zašto je federalna vlada dozvolila da Liman Braders bankrotira, dok je istovremeno spasila osiguravajuće kompanije, poput Ej-Aj-Dži (AIG) i hipotekarne gigante, poput Feni Mej i Fredi Mek-a.

"Mislim da je razmiišljanje Henka Polsona, koji je u to vreme bio sekretar za finansije, išlo u pravcu da ne treba stvoriti dodatne moralne rizike. Oni nisu želeli da tržišta steknu utisak da će vlada spasiti sve pogodjene kompanije,” ukazuje finansijksi ekspert Alek Jang.

Federalne rezerve su brzo uskočile kako bi sprečile veću katastrofu i stvorile takozvani TARP - program za pomoć problematičnim fondovima u iznosu od 700 milijardi dolara. Medjutim u Kongresu su prvobitno smatrali da je taj program preskup što je dovelo do toga da glavni berzanski indeks Dau Džon izgubi 800 poena u jednom danu, a to je izbrisalo imovinu u vrednosti od hiljadu i 200 milijardi dolara ($1.2 trillion).

Bivši predsednik Federalnih Rezervi Ben Bernanki kaže da se radilo o nepoznatom terenu:

"Ušli smo u najkomplikovaniju i najsudbonosniju finansijsku krizu u ljudskoj istoriji sa vrlo malo znanja ili planova o tome kako se suočiti sa njom.”

Kongres je uveo nove regulative, u vidu zakona poznatog kao Dod-Frenk, koji je predvideo strože kontrole nad poslovanjem banaka kako bi se sprečile buduće krize.

“Deo toga ogleda se i u samo-regulativi. Vidimo da banke mnogo pažljivije procenjuju kome će pozajmiti novac i kako će ga pozajmiti, kao i da koriste mnogo više analitičke instrumente,” ističe finansijski analitičar Kevin Keli.

Medjutim, sa novima regulativama i, kasnije, sa novom administracijom, došlo je i do pritisaka u povratnom smeru.

"Postoji pritisak da se deo toga ukine pošto banke moraju da drže više kapitala u rezervi,” kaže Liz Miler.

Finansijska tržišta su se kasnije stabilizovala. Medjutim, 10 godina kasnije, bivši sekretari za finansije Henk Polson i Tim Gajtner i bivši predsednik Federalnih rezervi Ben Bernanki ponovo su u Vašingtonu da bi pokrenuli novi krug debata sa ciljem da se preispitaju efekti mera koje su usvojili 2008. i postavi pitanje - da li bi kriza mogla da se ponovi?

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG