Snaga okeanskih talasa često se nedovoljno uzima u obzir kada se razmišlja o obnovljivim izvorima enerije. Naučnici u Kaliforniji ističu da bi prikupljanje energije od prirodnog kretanja velikih količina vode moglo da nam omogući jeftinu struju i pijaću vodu za priobalne zajednice.
Talasi koji neumorno udaraju o obalu predstavljaju kao postojani izvor energije. Problem je, međutim, u tome što se talasi kreću gore-dole – što je kretanje koje je teško pretvoriti u energiju, koja se kreće u jednom smeru, kao što su npr. reka ili vetar.
Naučnici sa Univerziteta države Kalifornija u Berkliju osmislili su podvodni uređaj za koji kažu da osim što rešava pomenuti problem, ima i dvostruku namenu.
“Naša naprava ima prednost, jer ne pretvaramo energiju automatski u struju. Možemo sami da odlučimo da li želimo pijaću vodu ili struju”, kaže Markus Liman sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.
Njihov mehanizam, nalik na tepih, koji se uzdiže i spušta zajedno sa talasima, stvara hidraulični pritisak i pumpa morsku vodu prema obali.
Ta voda pod pritiskom može da se iskoristi za pokretanje turbina, odnosno proizvodnju struje ili da se pogura kroz specijalnu opnu koja izvlači so čime se dobija voda za piće.
Liman kaže da bi veća verzija ovog “talasnog” tepiha mogla da napaja manje priobalne zajednice električnom energijom.
“Generalno, dostupni izvori energije iz talasa predstavljaju 15 odsto globalne energetske potražnje, što je mnogo”.
Mašinski inženjer Reza Alam objašnjava da bi u cilju zaštite priobalnog eko-sistema, takvi tepisi mogli da budu postavljeni u tzv. “mrtvim zonama”, gde nema dovoljno kiseonika za život podvodnog sveta.
“Postavljanje tepiha na morskom dnu na takvim lokacijama definitivno je potpuno bezbedno za prirodnu sredinu”.
Alam još dodaje da bi samo jedan kvadratni metar “talasnog” tepiha mogao da proizvede dovoljno energije za napajanje tipičnog američkog dvočlanog domaćinstva, što znači da bi instaliranje većih površina ovakvih naprava značilo da bi čitavi priobalni gradovi mogli da se snabdevaju jeftinom energijom iz okeana.
Talasi koji neumorno udaraju o obalu predstavljaju kao postojani izvor energije. Problem je, međutim, u tome što se talasi kreću gore-dole – što je kretanje koje je teško pretvoriti u energiju, koja se kreće u jednom smeru, kao što su npr. reka ili vetar.
Naučnici sa Univerziteta države Kalifornija u Berkliju osmislili su podvodni uređaj za koji kažu da osim što rešava pomenuti problem, ima i dvostruku namenu.
“Naša naprava ima prednost, jer ne pretvaramo energiju automatski u struju. Možemo sami da odlučimo da li želimo pijaću vodu ili struju”, kaže Markus Liman sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.
Njihov mehanizam, nalik na tepih, koji se uzdiže i spušta zajedno sa talasima, stvara hidraulični pritisak i pumpa morsku vodu prema obali.
Ta voda pod pritiskom može da se iskoristi za pokretanje turbina, odnosno proizvodnju struje ili da se pogura kroz specijalnu opnu koja izvlači so čime se dobija voda za piće.
Liman kaže da bi veća verzija ovog “talasnog” tepiha mogla da napaja manje priobalne zajednice električnom energijom.
“Generalno, dostupni izvori energije iz talasa predstavljaju 15 odsto globalne energetske potražnje, što je mnogo”.
Mašinski inženjer Reza Alam objašnjava da bi u cilju zaštite priobalnog eko-sistema, takvi tepisi mogli da budu postavljeni u tzv. “mrtvim zonama”, gde nema dovoljno kiseonika za život podvodnog sveta.
“Postavljanje tepiha na morskom dnu na takvim lokacijama definitivno je potpuno bezbedno za prirodnu sredinu”.
Alam još dodaje da bi samo jedan kvadratni metar “talasnog” tepiha mogao da proizvede dovoljno energije za napajanje tipičnog američkog dvočlanog domaćinstva, što znači da bi instaliranje većih površina ovakvih naprava značilo da bi čitavi priobalni gradovi mogli da se snabdevaju jeftinom energijom iz okeana.