Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da je mirno rešenje konflikta u Siriji nemoguće sve dok predsednik Bašar al-Asad bude na vlasti.
Keri je to rekao danas, posle odvojenih sastanaka sa katarskim ministrom inostranih poslova Kalidom al-Atijahom i saudijskim ministrom inostranih poslova, princom Saudom al-Fajsalom. Tim rečima on je reagovao na izveštaj da Asad planira da se ponovo kandiduje na izborima, iduće godine.
"Ne znam nikoga ko veruje da će opozicija ikada pristati da Bašar al-Asad bude deo prelazne vlade. Ako on misli da će rešiti probleme time što će se ponovo kandidovati iduće godine, mislim da bih mogao sa sigurnošću da mu kažem da se rat neće završiti dok je on tamo", rekao je Keri.
Keri će sutra otputovati iz Pariza u London radi sastanka sa drugim ključnim članovima grupe Prijatelji Sirije i predstavnicima sirijske opozicije.
Razgovori će se voditi u okviru dugotrajnog nastojanja da se sazove mirovna konferencija za Siriju koja bi okupila predstavnike i vlade i opozicije, sa ciljem da se pronađe političko rešenje za krizu.
Teškoću predstavlja to što Asadovi protivnici nikako ne uspevaju da se svrstaju uz lidera vodeće grupe u koaliciji, Ahmada al-Džarbu.
Profesor Američkog univerziteta Akbar Ahmed kaže da to onemogućava održavanje pomenutih razgovora.
“Sirijska opozicija je, na žalost, dvostruko neuspešna. Kao prvo, ne uspeva da organizuje razne borbene grupe pod zajedničkim rukovodstvom, i kao drugo, nije iznedrila nekog harizmatičnog lidera - kakav se pojavljuje u ovakvim situacijama - kako bi narod video neku alternativu”, kaže Ahmed.
Ahmed kaže da rast milicija povezanih sa Al-Kaidom dodatno potkopava opoziciju i da neki borci napuštaju vodeću Slobodnu sirijsku armiju.
Predstavnica Stejt departmenta, Džen Saki, kaže da taj razdor ne umanjuje nastojanja da se održe mirovni razgovori.
“Postoje hiljade raznih grupa. Mnogi sa ove liste bili su lokalni komandanti, pa zato još razmatramo moguće rezultate. Ali jasno je da je učešće opozicije na razgovorima u Ženevi od vitalnog značaja”, kaže Džen Saki.
Dok sve više civila beži od rata postavlja se pitanje koliko bi reprezentativna bila vlada dogovorena u Ženevi.
Manal Omar je analitičar Američkog instituta za mir.
“Opozicione grupe se slažu da bi vlada morala da obuhvati sve grupe. Postoji razumevanje da bi trebalo zaštititi sve manjine, uključujući Alavite. Teoretski, veoma se slažu – ali, šta će se dogoditi u praksi”, pita se Omar.
Predsednik Asad tvrdi da strani teroristi napadaju njegovu alavitsku manjinu i da nastoje da podele zemlju.
Akbar Ahmed kaže da je Asad u principu pristao na ženevske razgovore jer je u snažnoj poziciji pošto ima podršku Rusije i Irana.
“On zna da se opozicija još nije pretvorila u pokret koji bi mogao da ga obori, čega se u početku plašio. Zato mu je strategija da čeka da se oni istroše”, kaže Ahmed.
Manal Omar dodaje da Asadova sposobnost opstanka uznemirava neke od njegovih mlađih protivnika, koji vide da se u Egiptu vojska vratila na vlast.
“Oni se bore, žrtvuju se, dok su se u Egiptu posle dve godine vratili uglavnom isti pojedinci i institucije. To izaziva priličan strah, u smislu onoga što se događa u Siriji, posle dve godine i užasno mnogo poginulih”, kaže Omar.
U Siriji je gotovo četvrtina stanovništva interno raseljena dok je više od dva miliona građana u izbeglištvu pa su stoga patnje civila takođe tema ovonedeljnih razgovora u Evropi.
Keri je to rekao danas, posle odvojenih sastanaka sa katarskim ministrom inostranih poslova Kalidom al-Atijahom i saudijskim ministrom inostranih poslova, princom Saudom al-Fajsalom. Tim rečima on je reagovao na izveštaj da Asad planira da se ponovo kandiduje na izborima, iduće godine.
"Ne znam nikoga ko veruje da će opozicija ikada pristati da Bašar al-Asad bude deo prelazne vlade. Ako on misli da će rešiti probleme time što će se ponovo kandidovati iduće godine, mislim da bih mogao sa sigurnošću da mu kažem da se rat neće završiti dok je on tamo", rekao je Keri.
Keri će sutra otputovati iz Pariza u London radi sastanka sa drugim ključnim članovima grupe Prijatelji Sirije i predstavnicima sirijske opozicije.
Razgovori će se voditi u okviru dugotrajnog nastojanja da se sazove mirovna konferencija za Siriju koja bi okupila predstavnike i vlade i opozicije, sa ciljem da se pronađe političko rešenje za krizu.
Teškoću predstavlja to što Asadovi protivnici nikako ne uspevaju da se svrstaju uz lidera vodeće grupe u koaliciji, Ahmada al-Džarbu.
Profesor Američkog univerziteta Akbar Ahmed kaže da to onemogućava održavanje pomenutih razgovora.
“Sirijska opozicija je, na žalost, dvostruko neuspešna. Kao prvo, ne uspeva da organizuje razne borbene grupe pod zajedničkim rukovodstvom, i kao drugo, nije iznedrila nekog harizmatičnog lidera - kakav se pojavljuje u ovakvim situacijama - kako bi narod video neku alternativu”, kaže Ahmed.
Ahmed kaže da rast milicija povezanih sa Al-Kaidom dodatno potkopava opoziciju i da neki borci napuštaju vodeću Slobodnu sirijsku armiju.
Predstavnica Stejt departmenta, Džen Saki, kaže da taj razdor ne umanjuje nastojanja da se održe mirovni razgovori.
“Postoje hiljade raznih grupa. Mnogi sa ove liste bili su lokalni komandanti, pa zato još razmatramo moguće rezultate. Ali jasno je da je učešće opozicije na razgovorima u Ženevi od vitalnog značaja”, kaže Džen Saki.
Dok sve više civila beži od rata postavlja se pitanje koliko bi reprezentativna bila vlada dogovorena u Ženevi.
Manal Omar je analitičar Američkog instituta za mir.
“Opozicione grupe se slažu da bi vlada morala da obuhvati sve grupe. Postoji razumevanje da bi trebalo zaštititi sve manjine, uključujući Alavite. Teoretski, veoma se slažu – ali, šta će se dogoditi u praksi”, pita se Omar.
Predsednik Asad tvrdi da strani teroristi napadaju njegovu alavitsku manjinu i da nastoje da podele zemlju.
Akbar Ahmed kaže da je Asad u principu pristao na ženevske razgovore jer je u snažnoj poziciji pošto ima podršku Rusije i Irana.
“On zna da se opozicija još nije pretvorila u pokret koji bi mogao da ga obori, čega se u početku plašio. Zato mu je strategija da čeka da se oni istroše”, kaže Ahmed.
Manal Omar dodaje da Asadova sposobnost opstanka uznemirava neke od njegovih mlađih protivnika, koji vide da se u Egiptu vojska vratila na vlast.
“Oni se bore, žrtvuju se, dok su se u Egiptu posle dve godine vratili uglavnom isti pojedinci i institucije. To izaziva priličan strah, u smislu onoga što se događa u Siriji, posle dve godine i užasno mnogo poginulih”, kaže Omar.
U Siriji je gotovo četvrtina stanovništva interno raseljena dok je više od dva miliona građana u izbeglištvu pa su stoga patnje civila takođe tema ovonedeljnih razgovora u Evropi.