Budućnost sirijskih Kurda - dilema za Tursku

Otprilike desetina stanovnika Sirije su Kurdi i odskora se pojavljuju znaci da se neki od njih pridružuju protestima protiv predsednika Bašara al-Asada koji je doveo zemlju na ivicu građanskog rata. Saradnik Glasa Amerike Henri Ridžvel izveštava sa tuersko-sirijske granice da pitanje kurdskih prava u Siriji dovodi Tursku u sopstvenu dilemu.

Čivan i njegov trogodišnji sin su jedini Kurdi u izbegličkom logoru Jejladagi u Turskoj, u koji su došli u januaru. On kaže da Sirijska vlada naveliko ugnjetava njegove sunarodnike.

„Oni Kurdima rade užasne stvari, menjaju imena naših sela u arapska. Doselili su Arape iz drugih delova Sirije na našu zemlju i oni sada žive na našoj zemlji. Ne dozvoljavaju nam da dajemo našoj deci kurdska imena.“

Uprkos takvom tretmanu, kurdska manjina se nije u većem broju pridružila protestima protiv vlasti.

„Kurdi u ovom trenutku pokušavaju da vide koja će prava dobiti od ovih promena. Sve što želimo jeste da dobijemo svoja prava“, priča Čivan.

Video koji je proteklih nedelja postavljen na internet – mada je nemoguće proveriti njegovu tačnost – izgleda da pokazuje da se kurdski protesti protiv Asada šire. U podrumu sigurne kuće u turskom gradu Antakiji, Glas Amerike se sastao sa Kurdom koji se pridružio svojim opozicionim sunitskim prijateljima koji se bore protvi Asadove vladavine.

„Kurdska situacija nije toliko različita od arapske situacije. Asad ubija Arape, ubija Kurde, ne zanima ga koga ubija“, izjavio je Navemin Fahradin Ahmir, kurdski borac protiv Asada.

Robert Lou, ekspert za Kurde u Londonskoj školi za ekonomiju, kaže da kurdsko stanovništvo nije uvereno da će imati svetliju budućnost u postasadovskoj Siriji.

„Do sada nisu dobili obećanje da će bar ime države da bude promenjeno. Ime je Sirijska Arapska Republika; Kurdi bi hteli da to ‘arapska’ bude uklonjeno, ali nema obećanja da će se to dogoditi. To je simbolično, ali bih rekao da dobro ilustruje strahovanja Kurda da bi i zamenjena vlada mogla da bude isto ovoliko arapski nacionalistička.“

Lou kaže da za sada nema mnogo naznaka da bi Kurdi mogli da promene ravnotežu moći.

„U ovom trenutku nema nagoveštaja da će se latiti oružja, ali faktor koji bi to mogao da promeni je uticajna Kurdistanska radnička partija.“

Ta kurdska naoružana separatistička organizacija, već decenijama vodi gerilski rat protiv Turske vlade.

Robert Lou kaže da je Ankara suočena sa delikatnom dilemom.

„Turska vlada nije u stanju da izbalansira svoje interese u zbacivanju Bašara sa mogućnošću kurdskih dobitaka. Primer koji bi to uspostavilo bi bio važan i Turska bi se verovatno borila da obuzda talas koji bi zahvatio kurdsko stanovništvo u Turskoj.“

Ankara kaže da razmatra stvaranje neutralne tampon zone u Siriji za dostavljanje humanitarne pomoći Sirijcima koji beže od nasilja – uključujući i Kurde. Ali turski diplomatski izvori kažu da Ankara ipak neće delovati na svoju ruku.