Dok se nasilje u Siriji pojačava, krjumčarenje doživljava veliki bum. Saradnik Glasa Amerike Aleks Pena, koji je nedavno bio na severu Jordana u blizini granice sa Sirijom, izveštava o opasnom krijumčarenju hrane i lekova za ranjenike i izgladnele u Siriji.
Posmatrajući južnu granicu Sirije prema Jordanu, Ahmed al-Masri smišlja kako će da je pređe. On predvodi grupu sirijskih krijumčara koji svakodnevno reskiraju sve da bi uneli robu u zemlju. U skrivenom skrovištu na jordanskoj strani granice, Masri objašnjava zbog čega se toliko rizikuje.
„Svima u Siriji je potrebno sve iz inostranstva. Treba im hrana. Trebaju im lekovi. Potrebna su im sredstva za komunikaciju, kao što je satelitski telefon.“
Ovo skladište je puno poklonjene odeće. Nešto od toga će biti upućeno preko granice u Deru, udaljenu svega nekoliko kilometara. U drugom skrovištu, prostorije su pune medicinskog materijala. Ovaj lekar, koji nije želeo da mu se vidi lice, pobegao je iz Sirije pre dva meseca. Sada pomaže krijumčarima da snabdeju lekare u zemlji životno važnim instrumentima i lekovima.
„Ova tri mala paketa stavimo u jedan veliki i prokrijumčarimo ga preko granice.“
Grupa snabdeva tri poljske bolnice u Deri i još nekoliko u drugim delovima Sirije. Oni obezbeđuju razne potrepštine, od gumenih rukavica do zavoja i hirurških instrumenata.
„Sve što je potrebno za tri male hirurške ambulante i dvadesetak pacijenata je u paketu, a nije teško i lako je za nošenje“, priča jedan od lekara.
U jednom od skrovišta, Masrijev gazda, koji nije hteo da se predstavi, priprema krijumčarenje novog materijala prema severu i ljudi prema jugu.
Ukoliko budu uhvaćeni u Siriji, on kaže da će da ih uhapse i moguće odmah ubiju. Svega nekoliko kilometara od jordanske granice, čekaju ih snajperi i minska polja koja su postavile sirijske snage.
„Mnogo prijatelja nam je poginulo na ovom poslu, a mnogi su i uhapšeni – sad možda 35, 36“, kaže Masri.
Masri je bio u Deri kada je pobuna počela. Zbog svoje aktivnosti je hapšen, njegova porodica dobija pretnje, ali on ne odustaje.
„Ako bismo se plašili, i ako bi se moji prijatelji plašili, ovo niko ne bi radio. Mi to moramo da radimo.“
Posmatrajući južnu granicu Sirije prema Jordanu, Ahmed al-Masri smišlja kako će da je pređe. On predvodi grupu sirijskih krijumčara koji svakodnevno reskiraju sve da bi uneli robu u zemlju. U skrivenom skrovištu na jordanskoj strani granice, Masri objašnjava zbog čega se toliko rizikuje.
„Svima u Siriji je potrebno sve iz inostranstva. Treba im hrana. Trebaju im lekovi. Potrebna su im sredstva za komunikaciju, kao što je satelitski telefon.“
Ovo skladište je puno poklonjene odeće. Nešto od toga će biti upućeno preko granice u Deru, udaljenu svega nekoliko kilometara. U drugom skrovištu, prostorije su pune medicinskog materijala. Ovaj lekar, koji nije želeo da mu se vidi lice, pobegao je iz Sirije pre dva meseca. Sada pomaže krijumčarima da snabdeju lekare u zemlji životno važnim instrumentima i lekovima.
„Ova tri mala paketa stavimo u jedan veliki i prokrijumčarimo ga preko granice.“
Grupa snabdeva tri poljske bolnice u Deri i još nekoliko u drugim delovima Sirije. Oni obezbeđuju razne potrepštine, od gumenih rukavica do zavoja i hirurških instrumenata.
„Sve što je potrebno za tri male hirurške ambulante i dvadesetak pacijenata je u paketu, a nije teško i lako je za nošenje“, priča jedan od lekara.
U jednom od skrovišta, Masrijev gazda, koji nije hteo da se predstavi, priprema krijumčarenje novog materijala prema severu i ljudi prema jugu.
Ukoliko budu uhvaćeni u Siriji, on kaže da će da ih uhapse i moguće odmah ubiju. Svega nekoliko kilometara od jordanske granice, čekaju ih snajperi i minska polja koja su postavile sirijske snage.
„Mnogo prijatelja nam je poginulo na ovom poslu, a mnogi su i uhapšeni – sad možda 35, 36“, kaže Masri.
Masri je bio u Deri kada je pobuna počela. Zbog svoje aktivnosti je hapšen, njegova porodica dobija pretnje, ali on ne odustaje.
„Ako bismo se plašili, i ako bi se moji prijatelji plašili, ovo niko ne bi radio. Mi to moramo da radimo.“
