Uz pomoć takozvanih skenera pokreta naučnici prikupljaju podatke iz individualnih domova kako bi roboti budućnosti mogli da nam služe na najbolji mogući način.
Roboti su već daleko odmakli u učenju. Umeju da učestvuju u gradnji automobila, da plešu kao ljudi, da pružaju medicinsku zaštitu i da nas zabavljaju. Ali ako nekom robotu pokažete na primer knjigu on ne zna šta da uradi sa njom sve dok mu to ne pokažete. Naučnici bi želeli da budu u stanju da programiraju robote koji bi mogli da obavljaju svakodnevne poslove u svačijem domu. Za sada, oni moraju da budu programirani za svaki poseban prostor.
Naučnici Kraljevskog instituta za tehnologiju, u Stokholmu, nadaju se da bi to mogli da promene prikupljanjem ogromnog broja podataka iz raznih domova kako bi stvorili osnovno shvatanje o tome kako domovi funkcionišu. Koordinator tog projekta, profesor Patrik Jensfelt, objašnjava:
“Pokušavamo da sakupimo veliki broj podataka kako bi naučili robote o okruženju normalnog doma. Naše laboratorije se veoma razlikuju od domova pa želimo da našim robotima pokažemo kako oni izgledaju”, kaže profesor Jensfelt.
Jensfelt kaže da je najbolji način za to snimanje unutrašnjosti doma 3D kamerom. Da bi to postigli naučnici su pozvali ljude koji imaju Majkrosoftove senzore za video igrice Eksbok, da snimaju svoje domove i pošalju im te snimke. Od septembra više od 700 ljudi odazvalo se njihovom pozivu. Jedan od učesnika u ovom projektu, Alper Ajdemir, objašnjava kako roboti uče.
“Stvar je u tome što je svet veoma različit. Na primer, robotu možete da pokažete neku knjigu ali on će onda znati samo za tu knjigu. Neće znati da druge knjige mogu da budu veće ili manje, kvadratne i pravougaone. Teško je generalizovati stvari na osnovu jednog uzorka”, kaže Ajdemir.
Učesnici koji pošalju snimak svog doma mogu da dozvole pristup svima ili samo naučnicima, a u svakom trenutku mogu i da ga obrišu. Jensfelt kaže da je za njih ovo bio jedini način da prikupe dovoljno podataka.
“Naravno, ako ste Gugl možete da vozite kola svuda po svetu i prikupite dovoljno podataka, ali mi nemamo ta sredstva. Zato se nadamo da će nam ljudi pomoći”, kaže Jensfelt.
Jedna od onih koji su želeli da pomognu je studentkinja Kraljevskog instituta za tehnologiju, u Stokholmu, Burču Ajoglu.
“Znam da to mnogo znači onima koji rade robotiku jer žele da nauče sa čim se roboti suočavaju. U tome možemo da im pomognemo sa snimcima svojih dnevnih soba, kuhinja i spavaćih soba”, kaže Burču Ajoglu.
Naučnici ipak kažu da će proći još mnoge godine pre nego što roboti budu mogli da se opušteno snalaze u našim domovima.
Roboti su već daleko odmakli u učenju. Umeju da učestvuju u gradnji automobila, da plešu kao ljudi, da pružaju medicinsku zaštitu i da nas zabavljaju. Ali ako nekom robotu pokažete na primer knjigu on ne zna šta da uradi sa njom sve dok mu to ne pokažete. Naučnici bi želeli da budu u stanju da programiraju robote koji bi mogli da obavljaju svakodnevne poslove u svačijem domu. Za sada, oni moraju da budu programirani za svaki poseban prostor.
Naučnici Kraljevskog instituta za tehnologiju, u Stokholmu, nadaju se da bi to mogli da promene prikupljanjem ogromnog broja podataka iz raznih domova kako bi stvorili osnovno shvatanje o tome kako domovi funkcionišu. Koordinator tog projekta, profesor Patrik Jensfelt, objašnjava:
“Pokušavamo da sakupimo veliki broj podataka kako bi naučili robote o okruženju normalnog doma. Naše laboratorije se veoma razlikuju od domova pa želimo da našim robotima pokažemo kako oni izgledaju”, kaže profesor Jensfelt.
Jensfelt kaže da je najbolji način za to snimanje unutrašnjosti doma 3D kamerom. Da bi to postigli naučnici su pozvali ljude koji imaju Majkrosoftove senzore za video igrice Eksbok, da snimaju svoje domove i pošalju im te snimke. Od septembra više od 700 ljudi odazvalo se njihovom pozivu. Jedan od učesnika u ovom projektu, Alper Ajdemir, objašnjava kako roboti uče.
“Stvar je u tome što je svet veoma različit. Na primer, robotu možete da pokažete neku knjigu ali on će onda znati samo za tu knjigu. Neće znati da druge knjige mogu da budu veće ili manje, kvadratne i pravougaone. Teško je generalizovati stvari na osnovu jednog uzorka”, kaže Ajdemir.
Učesnici koji pošalju snimak svog doma mogu da dozvole pristup svima ili samo naučnicima, a u svakom trenutku mogu i da ga obrišu. Jensfelt kaže da je za njih ovo bio jedini način da prikupe dovoljno podataka.
“Naravno, ako ste Gugl možete da vozite kola svuda po svetu i prikupite dovoljno podataka, ali mi nemamo ta sredstva. Zato se nadamo da će nam ljudi pomoći”, kaže Jensfelt.
Jedna od onih koji su želeli da pomognu je studentkinja Kraljevskog instituta za tehnologiju, u Stokholmu, Burču Ajoglu.
“Znam da to mnogo znači onima koji rade robotiku jer žele da nauče sa čim se roboti suočavaju. U tome možemo da im pomognemo sa snimcima svojih dnevnih soba, kuhinja i spavaćih soba”, kaže Burču Ajoglu.
Naučnici ipak kažu da će proći još mnoge godine pre nego što roboti budu mogli da se opušteno snalaze u našim domovima.