Kako se tekuća godina pribiližava kraju, moguće je da svetska ekonomija ulazi u novu fazu. Poslednji podaci nagoveštavaju da bi neke neizvesnosti koje su pratile veći deo 2013, po svemu sudeći, mogle da nestanu, s početkom nove godine. Međutim, ekonomisti su oprezni. Uprkos postojanom poboljšanju, nezaposlenost u SAD i dalje je na visokom nivou, evropska dužnička kriza daleko je kraja, a kineska ekonomija nastavlja da se usporava.
Kako se približava kraj godine, tako sve više ljudi u SAD pronalazi posao, ekonomija raste po najvišoj stopi u poslednje dve godine, a Kongres je usvojio novi budžet, kojim se otklanja mogućnost da ponovo dođe do vrlo skupog zatvaranja vlade.
Pod uslovom da ne bude novih političkih prepucavanja, predstavnik grupe koja se bori za prava malih preduzeća Džon Erensmajer veruje u poboljšanje poslovne kllime u 2014.
“Mogla bi da bude bolja nego 2013, pre svega ako ne bude marifetluka kao sa zatvaranjem vlade”.
S druge strane Pacifika, kineska ekonomija usporava, posle decenija velike ekspanzije. Međutim, čak i sa reletivno skromnim očekivanjima rasta od sedam odsto, ta zemlja nastavlja da predstavlja vrlo uticajnu silu u regionu, kaže međunarodni ekonomista Uri Daduš.
“Biće donekle sporija u narednih godinu-dve, ali je i tako dovoljno snažna da sa sobom povuče veliki broj zemalja”.
Međutim, dok će povećanje potražnje prilično sigurno doneti koristi zemljama od Kambodže do Japana, evropske ekonomije ostaju slabe. Evropska komisija navodi da će se rast usporiti u 18 zemalja koje kao valutu koriste evro, i da će nezaposlenost u novoj godine verovatno porasti.
Uprkos nedavnim reformama u oblasti bankarstva, Daduš smatra da oštre mere štednje u zemljama koje su primile pakete pomoći nastaviti da opterećuju evropsku ekonomiju.
“Italija je u velikim problemima, a biće potrebno nekoliko godina čak i Špancima, Portugalcima i Ircima da se izvuku iz haosa”.
Ostaje i pitanje o tome kakav će uticaj na međunarodnu ekonomiju imati odluka američke centralne banke da smanji stimulaciju najveće svetske ekonomije.
S obzirom da se naredne godine očekuje i pad cena sirovina i poljoprivrednih proizvoda, ekonomisti kažu da bi zemlje čije privrede zavise od njihovog izvoza mogle da imaju manje prihode.
“Tu je pre svega Brazil, ali i Indija, Turska, Mađarska, možda Indonezija, koja je takođe zavisna od sirovina i poljoprivrednih proizvoda”, kaže Uri Daduš iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Na Bliskom istoku, očekuje se da se neke od zemalja „Arapskog proleća“, koje su i dalje politički nestabilne, suoče sa ekonomskim teškoćama u 2014.
Pingfan Hong, šef odseka za praćenje globalne ekonomije Ujedinjenih nacija, kaže:
“Bez obzira na to, verujemo da će neka poboljšanja poslužiti kao zamajac za narednu godinu. Stoga očekujemo da svetska ekonomija poraste za oko tri odsto u 2014.”
Predstojeća godina trebalo bi da bude dobra i za Afriku. Posle godišnje stope rasta od 4,8 odsto u 2013, Afrička razvojna banka predviđa da će rast dostići 5,3 procenta, pospešen snažnim razvojem uslužnog sektora i povećanjem aktivnosti u oblasti rudarstva i poljoprivrede.
Kako se približava kraj godine, tako sve više ljudi u SAD pronalazi posao, ekonomija raste po najvišoj stopi u poslednje dve godine, a Kongres je usvojio novi budžet, kojim se otklanja mogućnost da ponovo dođe do vrlo skupog zatvaranja vlade.
Pod uslovom da ne bude novih političkih prepucavanja, predstavnik grupe koja se bori za prava malih preduzeća Džon Erensmajer veruje u poboljšanje poslovne kllime u 2014.
“Mogla bi da bude bolja nego 2013, pre svega ako ne bude marifetluka kao sa zatvaranjem vlade”.
S druge strane Pacifika, kineska ekonomija usporava, posle decenija velike ekspanzije. Međutim, čak i sa reletivno skromnim očekivanjima rasta od sedam odsto, ta zemlja nastavlja da predstavlja vrlo uticajnu silu u regionu, kaže međunarodni ekonomista Uri Daduš.
“Biće donekle sporija u narednih godinu-dve, ali je i tako dovoljno snažna da sa sobom povuče veliki broj zemalja”.
Međutim, dok će povećanje potražnje prilično sigurno doneti koristi zemljama od Kambodže do Japana, evropske ekonomije ostaju slabe. Evropska komisija navodi da će se rast usporiti u 18 zemalja koje kao valutu koriste evro, i da će nezaposlenost u novoj godine verovatno porasti.
Uprkos nedavnim reformama u oblasti bankarstva, Daduš smatra da oštre mere štednje u zemljama koje su primile pakete pomoći nastaviti da opterećuju evropsku ekonomiju.
“Italija je u velikim problemima, a biće potrebno nekoliko godina čak i Špancima, Portugalcima i Ircima da se izvuku iz haosa”.
Ostaje i pitanje o tome kakav će uticaj na međunarodnu ekonomiju imati odluka američke centralne banke da smanji stimulaciju najveće svetske ekonomije.
S obzirom da se naredne godine očekuje i pad cena sirovina i poljoprivrednih proizvoda, ekonomisti kažu da bi zemlje čije privrede zavise od njihovog izvoza mogle da imaju manje prihode.
“Tu je pre svega Brazil, ali i Indija, Turska, Mađarska, možda Indonezija, koja je takođe zavisna od sirovina i poljoprivrednih proizvoda”, kaže Uri Daduš iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Na Bliskom istoku, očekuje se da se neke od zemalja „Arapskog proleća“, koje su i dalje politički nestabilne, suoče sa ekonomskim teškoćama u 2014.
Pingfan Hong, šef odseka za praćenje globalne ekonomije Ujedinjenih nacija, kaže:
“Bez obzira na to, verujemo da će neka poboljšanja poslužiti kao zamajac za narednu godinu. Stoga očekujemo da svetska ekonomija poraste za oko tri odsto u 2014.”
Predstojeća godina trebalo bi da bude dobra i za Afriku. Posle godišnje stope rasta od 4,8 odsto u 2013, Afrička razvojna banka predviđa da će rast dostići 5,3 procenta, pospešen snažnim razvojem uslužnog sektora i povećanjem aktivnosti u oblasti rudarstva i poljoprivrede.
