Linkovi

22 godine posle ratova - suđenja za ratne zločine, neobavljen posao


Arhiva - Mural sa likom glavnokomandujućeg vojske bosanskih Srba, Ratkom Mladićem, kome se sudi pred Haškim tribunalom za ratne zločine. (AP Photo)

Optužnica za ratne zločine u Srbiji je sve manje, dve godine nije podignuta ni jedna optužnica za zločine na Kosovu, ratni zločinci se po povratku u zemlju sa odsluženja kazne dočekuju kao heroji, osumnjičeni visokorangirani oficiri ne samo da ne odgovaraju, već i slobodno šetaju Srbijom, naknada štete ili nema ili je mizerno mala, potraga za nestalima gotovo da ne postoji, policija i vojska kriju podatke... Celokupna situacija u celom regionu je zabrinjavajuća, a ne postoje osnove za optimistično očekivanje da će se išta nabolje promeniti i u budućnosti, čulo se između ostalog na tribini „22 godine posle skukoba – Da li su ratni zločini završena priča“, koju su organizovali beogradski dnevnik „Danas“ i nemački Forum ZFD.

U Srbiji je u jednom trenutku tokom posleratng perioda postojala nada da će se društvo suočiti sa najgorim zločinima iz prošlosti, međutim ta šansa je propuštena. Vladajuća elita danas za tu temu nije zainteresovana, a sa druge strane ni društvo nije dovoljno senzibilisano, pa ne vrši dovoljan pritisak na vlast da bi se prema pitanju neproceuiranih ratnih zločina adekvatno pristupilo, složila se većina učesnika tribine u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Međutim, čule su se i optimističke ocene. Bivši tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, za koga je u predstavljanju rečeno da je tokom svog mandata trpeo ozbiljne pritiske, a kao na primer navedena javna poruka predsednika Srbije Tomislava Nikolića da „pazi šta kopa po Srbiji“ (u potrazi za žrtvama ratnih zločina), rekao je da je uspeo da odoli svim tim pritiscima i da radi svoj posao. Kazao je i da očekuje da će se svim osumnjičenima za ratne zločine na kraju suditi, pominjući primere iz sveta kada su i devedesetogodišnjaci optuženi za najteže zločine izvođeni pred lice pravde.

On je ocenio da je Tužilaštvo pod njegovim vođstvom radilo dobro i da je sve vreme nailazilo na strašnu opstrukciju, te da su gotovo celom dužinom trajanja njegovog mandata osmnjičeni za zločine bili na visokim pozicijima u vojsci i policiji i da od njih nije mogao da očekuje pomoć. Optuživan je, kaže, da nije bio dovoljno patriota, jer je previše optužnica podizao za slučajeve u kojima su optuživani Srbi. „Ja sam govorio ‚svakome prema zaslugama‘ i da nisam ja kriv što su Srbi činili najviše zločina“, rekao je Vukčević.

Tužilaštvo je za njegovog mandata, bilo fokusirano na Srebrenicu, rekao je. "Stalne su političke manipulacije političara oko toga šta se desilo u Srebrenici i šta je to genocid. Genocid je takođe ratni zločin, samo najteži. Da li se desio genocid u Srebrenici? Jeste, desio se. Imate odluku Međunarodnog suda pravde koji kaže da se tu desio genocid i tačka", rekao je Vukčević.

Prema rečima Nataše Kandić, bivše direktorke Fonda za humanitarno pravo i koordinatorke Koalicije za REKOM, srpski sudovi su jako vodili računa da se nijednom presudom Srbija ne dovede u vezu sa genocidom u Srebrenici.

Govoreći o odnosu aktuelne vlasti u Srbiji prema pitanjima ratnih zločina i suđenjima za njih, urednik Radija Slobodna Evropa Miloš Teodorović ocenio je da premijer Srbije, generalno, reaguje onda kada ima koristi i da ne treba da iznenađuje kad je, na primer, pokušao da eksploatiše priču o zločinima Nasera Orića. Međutim, kada mu nešto može napraviti problem, on to kanališe, pacifikuje ili uklanja, tvrdi Teodorović.

„Pogledajte samo njegovu stranku. Ako bi Aleksandar Vučić insistirao na čvršćem i jasnijem odnosu prema ratnim zločinima, ukoliko bi hteo da učvrsti i pojača pozicije koje ima Tužilaštvo za ratne zločine, da sud koji sudi dovede na pijedestal, morao bi da uđe u problem sa, prvo mi pada napamet, Goranom Radosavljevićem Gurijem koji mu sedi u partiji. On bi se našao u problemu sa načlenikom Generalštaba, Ljubomirom Dikovićem, ili između ostalih sa Momirom Stojanovićem koji je na poternici, barem na Kosovu, zbog događaja u Đakovici“, rekao je Teodorović.

„Mi imamo čitavu stranku koja nije zainteresovana da se na tome insistira, a ako se u toj stranci pojača nezadovoljstvo, jasno je da je Vučić problemu“ ocenio je on.

Tribina o suočavanju sa ratnim zločinima 22 godine posle ratova (s desna nalevo): Aleksandar Roknić, urednik u listu Danas, Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, Miloš Teodorović, urednik Radija Slobodna Evropa i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo. (foto: Veljko Popović, VOA)
Tribina o suočavanju sa ratnim zločinima 22 godine posle ratova (s desna nalevo): Aleksandar Roknić, urednik u listu Danas, Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, Miloš Teodorović, urednik Radija Slobodna Evropa i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo. (foto: Veljko Popović, VOA)

Teodorović je celokupno stanje u Srbiji, po pitanju suočavanja sa prošlošću, ocenio kao katastrofično. „Nema ko da vrši protisak. Javnost nesenzebilisana, ljudi koji to rade na margini, svaki pritisak koji bi dolazio sa strane, to je svođeno na marginu. Danas nema ko da insistira na tom pitanju i izvrši pritisak koji bi bio učinkovit po vlast“.

Nataša Kandić, osnivačica i dugogodišnja predsednica Fonda za humanitarni pravo, na pitanje da li misli da će visoki oficiri vojske i policije ikada biti ikad procesuirani, rekla je da je pesimista što se tiče procesuiranja ratnih zločina.

„Ne vidi se prostor u kome može da dođe do neke energije, ne shvata se da vladavina prava mora da počne od onoga što je činjeno u prošlosti. Za to polako postaje kasno“, ocenila je, nestalo je poverenja u Srbiju i kod svedoka iz drugih država. No, kaže Kandić, „Diković i Guri će zauvek ostati u svakoj istoriji kao odgovorni za stotine i stotine života seljaka i civila. Da li će za vreme ove vlasti biti procesa? Mislim da neće, ali to ne znači da će za njima ostati divne biografije. One su ispisane i tu niko ništa ne može da promeni“.

Ipak, smatra Nataša Kandić, i loša suđenja su bolja nego da ih nema, jer se utvrde činjenice koje ostaju pa mogu da se koriste u neko bolje vreme.

Miloš Teodorović ocenio je da je sfera razokrivanja ratnih zločina tokom 17 godina preživela najteže udare. „Ako javnost nijeu stanju da zaštiti osnovno ljudsko pravo, pravo na život, pitanje je da li može išta drugo da zaštiti“, citirao je Teodorović reli sociološkinje Janje Beč. „Kada tolerišete tako krupna dela, sve drugo postaje relativno. Građani više nisu u stanju da prepoznajuviše to kao relevatnu temu, to je medijska strategija pravljena svih ovih godina“, rekao je Teodorović.

I Aleksandar Roknić, urednik u listu Danas, složio se da vlast kreira atmosferu nekažnjivosti i kao pokazatelj spomenuo slučaj troje radikala koje bezuspešno od Srbije traži Haški tribunal.

Nataša Kandić je upozorila da će nastati problem kada sud za zločine OVK u Prištini izađe sa opštužnicama protiv bivših pripadnika OVK, a u Srbiji se nastavi sa praksom da nema predmeta za zločine nad albanskim civilima.

Prema njenoj oceni, velika je greška i što Srbija insistira na izručenju Ramuša Haradinaja, jer se time pokazuje i odnos prema sudu za zločine OVK u Prištini.

Miloš Teodorović je ocenio da je ova vlast napravila jaku kombinaciju nacionalizma i populizma, ali da gleda da nacionalistički kontekst spusti na neki niži nivo. „Zna se kako bi u EU odjeknulo ako bi priča o prekrajanju granica došla iz Srbije, ali to urade Hašim Tači i Edi Rama, to je novo za Evropu, tamo je Srbija bila 90-ih godina“, rekao je on. Ocenio je da bi do pomaka došlo ako bi SAD i EU pojačale pritisak.

I Nataša Kandić kaže da je jedan od razoga ovakve situacije to što iz EU stižu nove poruke - stabilnost, prosperitet, budućnost, mir, iza čega se kaže da je Srbija najstabilnija u reg, a da je premijer garant regionalne stabilnosti.

„Poruke se potpuno promenile, više nema poruka o pomirenju – izgubljena ta veza sa prošlošću i budućnošću“, kazala je Kandić, čak ni kancelarka Nemačke Angela Merkel nije toliko bliska stavu da nema napredovanja bez dobrog poznavanja prošlosti, što je nemačko stajaište.

Učesnici tribine posebnu pažnju posvetili su pitanju zbog čega Srbija još uvek nema tužioca za ratne zločine, kao i oceni kandidata koje je za tu funkciju predložila Vlada Srbije. O tome čitajte u posebnoj vesti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG