2. novembra navršava se stota godišnjica deklaracije britanske vlade koju Izrael slavi kao temelj u uspostavljanju jevrejske države a Palestinci kritikuju kao nepravdu i prepreku miru u regionu. Hiljade Palestinaca izašle su na ulice širom Zapadne Obale u znak protesta, zahtevajući od Britanije da prizna stradanja koja je taj dokument naneo palestinskom narodu.
Poznata kao Balfurova deklaracija, odluka iz 1917. objavljena je u vidu pisma britanskog sekretara za spoljne poslove, Artura Balfura lordu Lajonelu Volteru Rotšildu, britanskom finansijeru i cionističkom lideru. U njoj se iznosi „saosećanje britanske vlade“ prema aspiracijama Jevreja da dobiju domovinu u sadašnjoj Palestini, i obećava puna podrška tom cilju.
Palestinski predsednik Mahmud Abas napisao je u britanskom Gardijanu uoči godišnjice da bi proslave trebalo da se „sačuvaju za dan kada svi u toj zemlji budu imali slobodu, dostojanstvo i jednakost.“
“Balfurova deklaracija nije nešto što treba slaviti – svakako ne dok jedan od pogođenih naroda i danas trpi veliku nepravdu”, napisao je Abas. “Stvaranje domovine jednog naroda rezultiralo je uzimanjem zemlje i trajnim progonom drugog a sada postoji veliki disbalans između okupatora i okupiranih. Taj balans se mora ponovo razmotriti a Britanija snosi veliku odgovornost da nas povede napred.”
Poslednji izraelsko-palestinski mirovni pregovori su propali 2014. godine. Rasel Stoun, počasni profesor Centra za izraelske studije na Američkom univerzitetu kaže za Glas Amerike da pažnja koju privlači godišnjica Balfurove deklaracije neće uticati na budućnost situacije.
"Budućnost zavisi od toga da li će se postići neki dogovor, neki kompromis između Izraelaca i Palestinaca kako da žive zajedno na tom području kako u političkom tako i u socijalnom i ekonomskom pogledu”, izjavio je Stoun. “Nisam optimista u kraćem roku ali moramo očuvati optimizam na duže staze.”