Linkovi

Stavridis: Oštrije sankcije protiv Rusije neophodne

  • Jela Defranceschi

Džejms Stavridis (arhivska fotografija)

Američki Senat usvojio je zakon o dodatnim ekonomskim sankcijama protiv Rusije, kao i ovlašćenje zakonodavaca da blokiraju bilo kakav pokušaj ublažavanja tih sankcija. Očekuje se da će Predstavnički dom ubrzo učiniti isto. Bela kuća je unapred saopštila da će predsednik Donald Tramp potpisati novi zakon, s obzirom na skoro jednoglasno usvajanje novog zakona u Senatu, a verovatno će slično biti i drugom kongresnom domu. Time će Beloj kući biti potpuno onemogućeno da stavi veto na zakon.

Povodom novih sankcija, Džejms Stavridis bivši glavnokomandujući NATO-a i aktuelni rektor Flečers škole za zakon i diplomatiju, u intervjuu za Glas Amerike, kaže da, s obzirom na kršenje međunarodnog prava od strane Rusije, i nedovoljno čvrstog odnosa Bele kuće prema Kremlju, usvajanje tako oštrog zakona je bilo neophodno.

S obzirom na kršenje međunarodnog prava od strane Rusije, i nedovoljno čvrstog odnosa Bele kuće prema Kremlju, usvajanje tako oštrog zakona je bilo neophodno, smatra admiral Stavridis.

Mislim da je novi zakon o sankcijama protiv Rusije primeren, odmeren i sasvim razuman, s obzirom na nečuveno ponašanje Rusije pod Vladimirom Putinom. Rusija se mešala u naš izborni sistem putem sajber tehnologije, ona podržava ratnog zločinca Asada u Siriji i što je najgore, izvršila je invaziju na Ukrajinu i aneksiju Krima. Jake sankcije su nužne. Predsednik Tramp nije bio dovoljno čvrst u svom nastupu prema Putinu i Rusiji. Zbog toga smatram ove sankcije prikladnim“.

Međutim, Stavridis ne isključuje američko-rusku saradnju u vezi sa određenim pitanjima.

Postoje potencijane zone saradnje između SAD i Ruske Federacije, a to su: borba protiv terorizma i ekstremističke Islamske države, borba protiv trgovine drogom, potencijalno smirivanja rata u Siriji i Avganistanu, tamo gde nam se interesi poklapaju“.

Stavridis dodaje da postoji nekoliko foruma u okviru kojih SAD i Rusija mogu da vode dijalog, uključuju Savet NATO i Rusije, Savet za Arktik, pa i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Što više budemo razgovarali sa Rusijom, to su manji izgledi da dođe do u punom smislu, novog Hladnog rata, koji ne vodi ničemu niti ga iko želi“.

Najvažnije je da SAD i Rusija uspostave zajednički jezik u vezi sa NATO-om u Evropi i aktivnostima Rusije na granicama tog odbrambenog saveza, počevši od Ukrajine.

Treba pod svaku cenu izbeći konfrontaciju između ruskih i NATO trupa. Treba izbeći svaku eskalaciju. Na vrhu spiska mogućih nevolja je pitanje Ukrajine. Ukoliko mirovni sporazum iz Minska ne bude ispoštovan, nije moguće popraviti sadašnje pogoršane odnose između Rusije i Evrope, a samim tim ni odnose između Moskve i Vašingtona posvećenog transatlantskim vezama“.

Upitan od čega najviše zazire u takozvanom hibridnom ratu Istoka i Zapada, Stavridis je ponovio nešto što mnogi američki vojni eksperti kažu – ruski sajber napadi su najveća strateška pretnja, jer ni SAD, ni Evropa ni NATO, još nisu dovoljno pripremljeni da ih spreče ili na pravi način uzvrate.

Admiral Džejms Stavridis se osvrnuo i na današnju bezbednosnu situaciju u regionu Zapadnog Balkana, za koju je rekao da predstavlja dobrodošli napredak u odnosu na vreme oružanih sukoba tokom 1990-tih:

“Kad se setimo situacije na Balkanu od pre dvadeset godina, na mestima kao što je Srebrenica videli smo osam hiljada dečaka i muškaraca pobijenih u roku samo nekoliko dana. Ubistvo na stotine hiljada drugih, proterivanje miliona ljudi sa njihovih ognjišta. Balkan je tada bio u plamenu, nešto nalik na današnju Siriju“.

Stavridis dodaje:

„Veoma je ohrabrujuće to što smo kolektivnim snagama i zajedničkim radom uspeli da integrišemo pojedine delove Zapadnog Balkana u NATO i širu transatlantsku zajednicu. Ali na pitanje da li još postoje tenzije, odgovor je apsolutno. Čak interne, kao što je slučaj u Bosni i Hercegovini. Teškoće postoje i između Srbije, koja je u savezništvu sa Rusijom, sa NATO članicama kao što su Albanija, Hrvatska, Slovenija, koje se nalaze na drugoj strani. Međutim, fokus treba da ostane na pozitivnom razvoju događaja u regionu“.

Sagovornik Glasa Amerike zalaže se za što bolju saradnju sa Srbijom:

„Mi na Zapadu treba da preduzmemo sve što možemo u cilju održavanja saradnje sa Srbijom, kako ona ne bi u potpunosti potonula u rusku orbitu. Mislim da je to sasvim ostvarivo putem sposobne diplomatije“.

Bivši glavnokomandujući NATO-a osvrnuo se i na Makedoniju, koja posle nedavnih izbora počinje da rešava dugotrajnu unutrašnju političku krizu.

SAD i Evropska unija izražavaju spremnost da pomognu zastalu evroatlantsku integraciju te zemlje, dok Stavridis smatra da Makedonija još ima dobre izglede za učlanjenje u NATO:

“Nadam se da će Grčka biti u stanju da sarađuje sa Makedonijom u rešavanju spornog pitanja njenog imena. To bi otvorilo put za članstvo Makedonije u NATO. Lično smatram da je Makedonija verovatno sledeća balkanska zemlja koja će se pridružiti NATO-u. To bi bio još jedan korak na putu konsolidacije Balkana“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG