I dok se u Srbiji poslednjih dana najavljuje popuštanje mera koje je država uvela u sklopu borbe protiv širenja epidemije koronavirusa, jedna specifična grupa ljudi posebno je i dalje pogođena tim merama - pčelari.
Iako je država i za njih predvidela mogućnost izdavanja dozvole za rad tokom trajanja zabrane kretanja, veliki procenat među pčelarima, prema procenama čak trećina njih, čine ljudi stariji od 65 godina kojima je, od početka vanrednog stanja, zabranjeno bilo kakvo kretanje.
Đorđe Mrkić, predsednika Skupštine saveza pčelarskih organizacija, zato poziva državu da omogući pčelarima da dođu do svojih košnica.
"Da li oni koji donse odluke ne shvataju, ili ne razmišljaju o kompleksnosti problema - ne znam", kaže on u izjavi za Glas Amerike i naglašava da, kada je reč o članovima njegovog Saveza, pčelari stariji od 65 godina drže preko 160.000 košnica.
Pčele u današnje vreme, nastavlja on, ako nemaju negu ljudi i ne uživaju pažnju, ne mogu da opstanu. "One će krenuti da slabe, da propadaju... Tu će doći do razvoja bolesti. Takva (pčelinja) društva su podložna grabeži. Onda su ugroženi i pčelinjaci nas mlađih, koji vodimo računa o svojim pčelinjacima. Mi nemamo toliko prostora u Srbiji da možemo da se odmaknemo jedni od drugih na bezbednu razdaljinu. Dakle, ugroziće i druge pčelinjake, a mi po evidenciji imamo 1.200-1.300 košnica", kaže Mrkić.
Dodatni problem za te ljude, nastavlja Mrkić, je to što su počele da se događaju krađe košnica. "Lopovi su uvek dobro organizovani, sa njih ne važi policijski čas, za njih je to praktično zaštitno vreme. I mi sad imamo već u okolini Kragujevca i po Srbiji veći broj krađa. I sad zamislite te ljude koji sede po kućama i razmišljaju da li ima krađa ili nema krađa. To se sve nadovezuje jedno na drugo", objašnjava.
Kradu se košnice, svaka vredi 250-300 evra
Kaže da je Udruženje predlagalo kako da se organizuje odlazak ljudi do pčelinjaka, bez ugrožavanja zdravlja niti kontakta sa drugim ljudima. Takođe, tvrdi, tim ljudima bi puno značio odlazak do pčela.
"Oni ne moraju da obole od korone. Umreće od stresa, od nervoze. Pčelari su specifični ljudi, pogotovo ti stariji. Oni se ne bave pčelarstvom radi novca, bave se pre svega iz velike ljubavi. I zamislite kad nekome tako nešto osporite", naglašava Mrkić.
Korist od pčela koju pčelari imaju, nastavlja Mrkić, je od nula do pet odsto. 95-100 odsto je korist šire zajednice zbog oprašivanja i zaštite biodiverziteta i ekosistema. "Ako dođe do velikog stradanja pčela, mi ćemo imati problem i u proizvodnji hrane - ne samo meda i pčelinjih proizvoda, nego šire proizvodnje hrane", kaže Mrkić.
Da bi se razvilo pčelinje društvo do optimanle snage, potrebno je uložiti između 250 i 300 evra, objašnjava on: "Sad zamislite nekog ko je penzioner i kome je to dopuna prihoda, neko ukrade košnicu".
On dodaje da se i on sam, i ostali pčelari, vrlo paze da ne budu zaraženi i da do pčelinjaka odlaze sami, ili u društvu sa članovima porodice sa kojima inače žive u istom domaćinstvu, jer svako razboljevanje i odlakaz u višenedeljni karantin bi bio poguban po njihove košnice.