Masovna okupljanja uglavnom su mirna, međutim ponekad situacija može da izmakne kontroli i postane smrtonosna. Prošle godine naprimer tokom hadžiluka u Saudijskoj Arabiji u stampedu je poginulo 2 hiljade ljudi.
Vlasti u Saudijskoj Arabiji potrošile su više od 300 miliona dolara kako bi povećale bezbednost hodočasnika tokom godišnje posete muslimanskim svetim mestima. Međutim stampeda se i dalje dešavaju i u Saudijskoj Arabiji i na drugim mestima te psiholozi pokušavaju da razumeju zbog čega se to dešava i šta može da se učini kako bi se ona sprečila.
Posmatrajući grupe studenti psihologije sa Univerziteta Saseks u Engleskoj primetili su razlike u ponašanju kod osoba koje sebe vide kao individue koje samo dele fizički prostor sa drugima u odnosu na one koji imaju neki zajednički društveni identititet.
“Informisali smo nekoliko studenata da dele grupni identite, a zatim ih poslali da prošetaju do biblioteke na kampusu Saseksa. Snimali smo kamerom dok su prolazili ispod mosta i zatim pratili to ponašanje. To smo zatim uporedili sa ponašanjem kada im nismo rekli da dele identitet”, kađe doktorant studija psihologije En Templton.
Studenti koji su imali zajednički identitet, kao npr. da imaju crne kačkete, držali su se zajedno u strogoj formaciji. Studenti koji nisu pripadali grupi samo su prolazili jedni pored drugih.
Uz pomoć tih snimaka, psiholozi sa Univerziteta primenjenih nauka u Minhenu programirali su kompjutersku simulaciju na kojoj se vidi da su se pojedinci koji su imali zajednički identitet kretali sporije i da su bili manje podložni paničnim napadima. Njih je možda lakše kontrolisati jer se osećaju bezbednije kao deo iste grupe.
“Dobili smo objašnjenje da što se ljudi više identifikuju sa svojom okolinom to više očekuju podršku društva”, ističe Džon Druri sa Univerziteta Saseks.
Psiholozi navode da ova i druge studije ukazuju na to da je bitno da postoji jedna osoba koja će komunicirati sa drugima u grupi, i pomoći im da se adaptiraju instrukcijama o tome kakvo ponašanje je bezbedno, a kakvo ne.