Napredak Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom (EU) u okviru poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, u prošlog godini je bio usporen zbog izostanka zakonodavnih aktivnosti usled izbora, ali uočeni su i neki pozitivni koraci poput formiranja Zelenog fonda, saopštila je Koalicija 27.
Zeleni budžetski fond je trebalo da počne da funkcioniše 1. januara 2017. godine i usklađen je sa Strategijom aproksimacije u oblasti životne sredine, odnosno sa ciljevima koje Srbija treba da ispuni na putu ka EU.
Među izazovima u nastavku pregovora je činjenica da Fond još uvek nije operativan, a postavilo se i pitanje da li će sva sredstva iz donacija ili taksi, koja se budu slila u taj fond, biti iskorišćena za zaštitu životne sredine.
Direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović predstavljajući izveštaj te koalicije o napretku Srbije podseća da nije bilo održivog sistema finansiranja zaštite životne sredine od 2012. godine, kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, i da formiranje Zelenog fonda predstavlja korak napred.
U ovom budžetskom fondu od 2,29 milijardi dinara predviđena su podsticajna sredstva za kompletnu reciklažnu industriju Srbije i sve komponente za sistem upravljanja otpadom, kao i za interventne mere.
Poglavlje 27 je poglavlje u kojem će biti potrebno najviše vremena i novca Srbiji da se prilagodi sa standardima EU. Oblasti koje je potrebno unaprediti iziskuju dobro planiranje, velika ulaganja i vreme - zatvaranje nepropisnih deponija, ulaganje u razdvajanje otpada i reciklažu i jačanje kvaliteta vazduha, kao i napredak u upravljanju rečnim basenima.
Petrović je istakla da je ohrabrujuće to što je interesovanje građana za stanje životne sredine u porastu, navodeći da je u prvih deset meseci 2016. Poverenik za informacije od javnog značaja i zašittu podataka o ličnosti je dobio 270 žalbi u vezi sa pristupom informacija o stanju životne sredine.
Polovina tih žalbi je podneta zbog takozvanog ćutanja uprave, navodi Petrović, a ohrabrujuće je da građani definitivno postaju svesni mogućnosti korišćenja formalnih kanala kojima mogu da dođu do informacije.
"Mi se nadamo da ovim putem mogu i da ostvare nekakav pritisak koji može dovesti do izvesnih promena," kaže direktora mladih istraživača.
Evropska agencija za životnu sredinu saopštila da je vazduh u Srbiji među najzagađenijim u Evropi, te da je Svetska zdravstvena organizacija procenila da ekonomski troškovi zbog preuranjenih smrtnih slučajeva, koji su rezultat zagađenja vazduha iznose 33,5 odsto BDP-a, navodi Petrović.
Takođe, dodala je da ne postoji integrisan sistem upravljanja vodama, te da je na sektor voda iz državnog budžeta usmereno 0,2 odsto što je manje nego 2015. godine.
Projekat Dalja implementacija Strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine trajaće dve godine do oktobra 2018. godine, uz finansijsku podršku EU, i trebalo bi da pruži pomoć Srbiji za planove primene evropskih propisa. Od 10 komponenti projekta, osam se odnosi na sistem upravljanja otpadom i prečišćavanje otpadnih voda i vodosnabdevanje i po jedan na analizu administrativnih kapaciteta za životnu sredinu i na plan finansiranja i ulaganja.
Srbija je dobila zeleno svetlo da bez dodatnih uslova počne pripreme za otvaranje poglavlja 27 sopštilo je Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u decembru prošle godine. Pregovori u ovom poglavlju neće biti laki - potrebno je doneti 700 propisa i uložiti 10 milijardi evra da bi se Srbija uskladila sa standardima EU, a planirane aktivnosti se planiraju za narednih 25 godina.