Nadležni u Srbiji, uključujući i regulatorno telo – Agenciju za energetiku, nemaju komentar na primedbe Energetske zajednice da prilikom izuzeća novog rusko-srpskog gasovoda, kojim bi se Srbija priključila na „Turski tok“, nisu ispoštovani uslovi Energetske zajednice u pogledu konkurencije, čime ruski „Gasprom“ i javno preduzeće „Srbijagas“ zadržavaju svoj monopolski položaj na tržištu gasa u Srbiji.
„Agencija za energetiku Srbije nije u mogućnosti da u ovom trenutku odgovara na pitanja vaše redakcije, kao ni drugih medija vezano za Rešenje o izuzeću novog interkonektora ’Gastrans’“, stoji u kratkom odgovoru Agencije dostavljenom Radiju Slobodna Evropa (RSE).
U Agenciji nisu dali odgovor ni na pitanje da li je Agencija zvaničnim putem obavestila Energetske zajednicu, kao regulatorno telo Evropske unije (EU), o svom konačnom rešenju usvojenom 5. marta 2019. da se novi gasovod, inače naslednik propalog projekta „Južni tok“, izuzme od obaveza pristupa treće strane (kojim se omogućava pristup gasovodnom kapacitetu i drugim kompanijama, a ne samo ruskom „Gaspromu“ i srpskom „Srbijagasu“) i od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa.
Umesto reakcije na negativne komentare Energetske zajednice, Agencija za energetiku Srbije je 8. marta 2019. godine dala saglasnost na akte rusko-srpske kompanije „Gastrans“ čime je praktično nastavila sa procedurom koja prethodi početku izgradnje gasovoda.
Odgovor na pitanja RSE u vezi sa gasovodom, koji onakav kakav je odobrila Agencija za energetiku Srbije nije u skladu sa regulativom EU, nisu dostavili ni nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike koje predvodi ministar Aleksandar Antić, ni kabinet predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, kao ni javno preduzeće „Srbijagas“ na čijem je čelu direktor Dušan Bajatović, i koje ima 49 odsto vlasničkog udela u mešovitoj rusko-srpskoj kompaniji „Gastrans“, sa većinskim ruskim vlasništvom, a koja bi trebalo da gradi novi gasovod.
Energetska zajednica je u odluci od 1. februara 2019. dala “zeleno svetlo” za novi gasovod kojim bi se Srbija priključila na “Turski tok”, ali uz određene uslove, koji se pre svega odnose na konkurenciju, kako bi novim gasovodom potekao i gas iz nekih drugih izvora, a ne isključivo iz Rusije.
U intervjuu za RSE od 8. marta 2019. zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle naveo je da je to regulatorno telo tražilo preko Agencije za energetiku Srbije od „Gasproma“ i „Srbijagasa“ da omoguće drugim potencijalnim tržištima gasa da uđu na srpsko tržište, ali da se, sudeći po konačnom rešenju, Agencija za energetiku Srbije o te zahteve oglušila.
"Naš strah je bio i ostao da će projekat i način na koji je Agencija za energetiku Srbije osmislila izuzeće novog gasovoda iz pravila Evropske unije doprineti dominaciji 'Gasproma' i 'Srbijasa' na tržištu gasa u Srbiji", izjavio je tada Bušle, dodajući da se nada nastavku dijaloga sa srpskom stranom, kao i da će Energetska zajednica naredne korake utvrditi tek nakon tih razgovora.
Međutim, prema rečima Vladimira Medovića, vanrednog profesora na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, to ne znači da će kontramere Energetske zajednice izostati.
„Po pravilima Energetske zajednice, ukoliko nacionalna regulatorna agencija odstupi od mišljenja Sekretarijata, ovo pitanje se stavlja na prvu sledeću sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice, to je najviši politički organ Energetske zajednice, koji je isto tako zadužen za rešavanje sporova, tako da će o ovom pitanju raspravljati svi ministri država članica Energetske zajednice, kao i nadležni komesar za energetiku Evropske unije“, navodi Medović.
Medović ukazuje i na to da Srbija ima velike probleme u primeni propisa Energetske zajednice na gasni sektor.
„Da li je to zbog unutrašnjih političkih razloga, da li je to zbog velikog pritiska ruske strane koja ovde praktično ima monopolistički položaj kada je reč o proizvodnji i prodaji gasa, to je u ovom trenutku teško reći“, objašnjava Medović i dodaje da bi se u slučaju drastičnog kršenja evropske regulative Srbija tokom pregovora o pristupanju EU mogla suočiti sa neotvaranjem i/ili posledično nezatvaranjem poglavlja o energetici.