Linkovi

Ekonomski i politički putevi zbližavanja Srbije i Turske


Arhiva - Predsednik Turske Rečep Tajip Erdogan (levo) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuju srpsko-turskom biznis forumu u Beogradu, Srbija, 10. oktobra 2017.

Mladog Novopazarca Emira Bihorca obradovala je vest o potpisivanju ugovora o rekonstrukciji puta Novi Pazar - Tutin, važnog druma koji spaja dva grada sandžačke regije, oko 250 kilometara jugozapadno od Beograda, a koji je u veoma lošem stanju. Toliko lošem da ugrožava i bezbednost putnika.

Opisujući ga, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić podsetio je nedavno da je upravo na tom putu 2017. godine stradao i bivši predsednik Opštine Tutin Šemsudin Kučević.

Radove na ovom putu bi uskoro trebalo da započne turska firma Tašjapi, a na osnovu dogovora koji su u Novom Pazaru, 15 meseci ranije, postigli predsednici Turske i Srbije. Ambasador Turske u Srbiji Tanžu Bilgič uverava da ne postoje nikakvi problemi u realizaciji dogovorenih projekata i da se početak radova može očekivati uskoro, baš kao i ostalih obećanih projekata.

Za Emira Bihorca iz Novog Pazara, svako ulaganje u Sandžak, regiju sa oko 150.000 stanovnika koju odlikuju nizak standard i visoka nezaposlenost, jeste za pohvalu.

"Moje lično mišljenje je da su strana ulaganja, bilo da su Turska, Nemačka, Američka, Francuska, koja god... dobra do onog trenutka do kada podižu standard života građana Sandžaka", rekao nam je Bihorac, inače diplomirani politikolog iz Novog Pazara.

Zbog dosadašnjih ulaganja u razvoj infrastrukture Novog Pazara, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u aprilu 2018. godine je poneo titulu počasnog građanina tog najvećeg grada sandžačke oblasti. Šest meseci pre toga, Erdogan je i posetio Novi Pazar, gde ga je, na centralnom trgu ispred gradske kuće, dočekalo više hiljada stanovnika.

"Novi Pazar, moj zavičaj, moj najmiliji grad, njega krase manastir Sopoćani i stara tvrđava, a najlepša je Altun-alem džamija", citirao je Erdogan poznatu pesmu posvećenu Novom Pazaru.

Tada je obećao i "podršku svim aktivnostima na socijalnom i ekonomskom razvoju Sandžaka", što su okupljeni glasno pozdravili, a tokom posete je potpisano i 16 sporazuma.

Pred šesti susret Vučić - Erdogan

Erdogana bi ponovo u junu trebalo očekivati u Srbiji, najavio je ambasador Turske u Srbiji Tanžu Bilgič. Tačan datum posete još se ne zna, kao ni da li će ponovo obići Novi Pazar, grad na jugozapadu Srbije pretežno nastanjen bošnjačkim stanovništvom, čiji je počasni građanin.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 08. februara je i zvanično pozvao predsednika Erdogana da uskoro poseti Srbiju. Tada bi, saopšteno je iz pres službe predsednika, bila održana i Druga sednica Visokog saveta za saradnju dve zemlje i dogovoreni "novi elementi političke i ekonomske saradnje dveju zemalja".

Inače bliska saradnja Turske i Srbije poslednjih meseci se upadljivo intezivirala - kako na političkom, tako i na ekonomskom planu. Početkom ove godine, Parlament u Ankari ratifikovao je novi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, a 2018. godinu obeležilo je čak pet susreta Erdogana i njegovog srpskog kolege Aleksandra Vučića, uz brojne poslove koje u Srbiji počinju turske firme.

Mada Evropska unija ne gleda blagonaklono na pozicioniranje Turske na Balkanu, političari u Srbiji uveravaju da obnovljeno prijateljstvo i saradnja sa Turskom (nakon zahlađenja zbog Kosova 2013. godine) nikoga ne ugrožavaju, te ističu da spoljnopolitička orijentacija Srbije nije dovedena u pitanje.

Turska je do sada, preko svoje Agencije za međunarodnu saradnju i koordinaciju (TIKA), u Sandžak uložila oko 20 miliona dolara i, kako nam je rekao turski ambasador Tanžu Bilgič, nova ulaganja su u planu.

"Imamo planove u poljoprivrednom i u privrednom smeru. Trenutno imamo jednu predškolsku ustanovu, imamo projekat za jedan most, imamo rekonstrukciju Isabegov hamama u Novom Pazaru, imamo u Novom Pazaru i rekonstrukciju zgrade suda... Imamo veliki broj projekata koji čeka i veliki broj koji smo uradili, ali su putevi Novi Pazar - Tutin, Tutin - Sjenica imali prvenstvo", rekao je ambasador Turske u Beogradu, koji je dodao da dve zemlje imaju dobre bilateralne odnose i da očekuje da uskoro počne i realizacija regionalno važnog projekta izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo, koji bi takođe trebalo da radi kompanija Tašjapi.

Novopazarac Amir Alić pažljivo sluša obećanja o ulaganjima u sandžački kraj i kaže da je zahvalan na svemu što je do sada urađeno. Navodi i da se nada novim investicijama.

"Smatram da su Turci dosta uložili u Novi Pazar, ali mislim da bi moglo više u regionu Sandžaka. Nadam se da će Turska nešto više uložiti u ovaj kraj", kaže.

Politička i ekonomska bliskost

U januaru 2019. godine su ratifikacijom Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske stvoreni uslovi da se veći broj proizvoda nađe na bescarinskom režimu trgovine između dve zemlje i da se ojača trgovinska razmena koja je, prema rečima Erdogana, u 2018. godini premašila milijardu evra.

A dobru ekonomsku prati i podjednako bliska politička saradnja u kojoj je jedini problem za Srbiju sporno pitanje priznanja Kosova. Podsetimo i da je izjava tadašnjeg premijera Erdogana tokom posete Prizrenu 2013. godine da je "Kosovo Turska, a Turska Kosovo", izazvala žestoke osude i reakcije zvaničnika Srbije.

Danas je saradnja izuzetno dobra, a to je za RSE potvrdio i predsednik Odbora za spoljnu politiku Skupštine Srbije Žarko Obradović, nakon što se u Domu Narodne Skupštine u Beogradu sastao sa delegacijom Odbora za spoljne poslove Velike narodne skupštine Turske, na čelu sa predsednikom tog Odbora Volkanom Bozkirom.

"Mi imamo odličnu saradnju na nivou predsednika dveju država, na nivou vlada, na nivou ministarstava. Imali smo sastanke prvih ljudi oba parlamenta, a ovo je sastanak predsednika i predstavnika dvaju odbora. Dogovor je ta to intenziviramo i da toga bude što više. Pošto smatramo da između Srbije i Turske postoji želja za saradnjom u mnogim oblastima, a Parlament je, kao "glas naroda", sigurno dobra prilika da čujemo jedni druge i da sarađujemo".

Turska već čitavu deceniju pokušava da se repozicionira u ovom regionu u odnosu na druge strane aktere, ukazuje Dragan Đukanović, predsednik nevladinog Centra za spoljnu politiku i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Taj uticaj je, osim u delu Srbije, kako navodi, vidljiv i u drugim delovima Balkana - u BiH, na Kosovu, u Makedoniji...

"Pritom to ne prati i ekvivalentno značajnije ulaganje u države regiona od Turske, nego mi se u ovom trenutku čini da ona dominantno pokušava da uspostavi što značajniji politički uticaj na lidere u regionu. Interes je, u svakom slučaju, da se turski uticaj proširi, odnosno da se na određeni način Balkan i dalje smatra nekom vrstom tradicionalnom sferom uticaja Turske", komentariše Đukanović.

I turski i evropski put

Poruke koje stižu iz EU, govore da se na rastući uticaj Turske na Balkanu ne gleda baš blagonaklono. Najdirektnije je na to ukazao francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u aprilu 2018. godine, govoreći pred poslanicima Evropskog Parlamenta, rekao da "Evropska unija mora da ima kredibilnu ponudu za Zapadni Balkan, budući da postoji opasnost od rastućeg uticaja stranih sila na zemlje regiona".

"Ne želim da se Balkan okreće prema Turskoj ili prema Rusiji", poručio je tada Makron.

Zvaničnici Srbije uveravaju da saradnja sa Turskom nikoga ne ugrožava i da, kako je krajem oktobra prošle godine za RTV Vojvodine rekao ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić:

"Spoljnopolitička orijentacija zemlje nije dovedena u pitanje sa projektima i partnerstvima koje se prave sa drugim zemljama i Srbija će to raditi i u buduće."

Ni profesor Dragan Đukanović ne veruje da bi vezivanje Srbije za Tursku moglo da ugrozi njen evropski put, navodeći da ono, po njegovom mišljenju, nije niti toliko čvrsto koliko se čini niti toliko perspektivno.

"Mislim da je Srbija u čvršćem zagrljaju Moskve u nekom smislu, nego što je to zvanična Ankara. I u tom smislu zaista ne mislim da će to predstavljati neku vrstu remetilačkog faktora u daljem toku evropskih integracija Srbije", rekao nam je Đukanović, koji istovremeno ističe da će se pokušaji Turske da se repozicionira na Balkanu nastaviti, a da će svakako biti i olakšani ukoliko EU ne ubrza prijem u članstvo pojedinih država kandidata, na šta je, na neki način ukazao i Emanuel Makron.

Tekst je u celosti prenet sa sajta Radija Slobodna Evropa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG