Od Srbije se ne očekuje da ne sarađuje sa Rusijom već da svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom Evropske unije, ako je ulazak u Uniju njeno strateško opredeljenje, kaže je za Glas Amerike Danijel Server, analitičar Škole za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins.
Srbija ne može zauvek da sedi na dve stolice – to je ocena koju američki analitičar Danijel Server godinama iznosi u različitim intervjuima, a ove nedelje to je rekao i visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji u poseti Beogradu, podigavši veliku prašinu.
„Da ne bude zabune, ne verujem da je to rekao zbog mene. Ja to govorim, kao što ste primetili, već godinama, a administracija dugo nije obraćala pažnju. Mislim da je u proteklih godinu dana, zbog pokušaja puča u Crnoj Gori, dešavanja u Makedoniji, pritiska na predsednika Vučića, Rusija pokazala svoje namere jasnije nego u prošlosti i mislim da je to verovatno izazvalo Hojtove komentare, sa kojima se ja potpuno slaže“.
Zvanična Moskva je odgovorila na izjavu Hojta Jia podsećanjem da mnoge članice Unije imaju sveobuhvatnu saradnju sa Rusijom.
„Mislim da je veoma važno razumeti – niko ne traži ni od jedne evropske zemlje da nema dobre odnose sa Rusijom, ali postoji razlika između dobrih odnosa i spoljne politike usaglađene sa EU. Nemačka voli dobre odnose sa Rusijom, ali kada ječ o Ukrajini, vrlo dosledno sprovodi sankcije EU prema Rusiji. Nema zapadnoevropske zemlje, da iskoristim zastareli termin, nema članice EU, koja ima rusku bazu na svojoj teritoriji, osim Srbije koja je kandidat za članstvo“.
Dok detalji razgovora Hojta Jia sa srpskim zvaničnicima nisu poznati, postavlja se pitanje šta se tačno očekuje od Beograda – prekid ideološkog balansiranja ili konkretnih oblika ekonomske ili vojne saradnje sa Moskvom, uključujući i onu u vezi sa ruskim centrom u Nišu.
„Moraćete da pitate Hojta šta je zvanični zahtev, ali mislim da je jasno da se Amerikanci i zapadni Evropljani suprostavljanju davanju diplomatskog imuniteta ruskoj bazi u Nišu, jasno je da bi NATO voleo da se ta baza ukloni ako je to moguće ili mnogo jasnije pretvori u civilnu instituciju nego što je slučaj danas. Danas ona očigledno ima dvostruku upotrebu i ta institucija služi i za Rusiju i Srbiju kao simbol konkretnih veza Moskve i Beograda. Voleli bismo da vidimo veću izvesnost u pogledu srpskog odupiranja ruskoj propagandi, mnogo jasniji izbor Zapada od strane Beograda. To je teško. Vučić je možda veoma moćan u Srbiji danas, ali nije svemoćan, i ako razgovarate sa ljudima unutar njegove vlade, a očigledno u slučaju njegovog ministra odbrane i nekih drugih, oni su vrlo upadljivo orijentisani prema Rusiji i to je problem koji traži rešenja, ali tokom vremena. Ne mislim da išta mora da se uradi sutra, ali Srbija mora da krene da se okreće ka Zapadu“.
Srpski ministar odbrane nazvao je izjavu američkog zvaničnika „veoma nediplomatskom“ i opisao je kao do sada najteži javni pritisak na Srbiju.
„Gospodin Vulin bi imao mnogo veći krediblitet da se žalio na mnogo snažnije izjave koje su dolazile od ruskog ambasadora i Moskve, ali se naravno nije žalio na to. On je očigledno pristrasan, proruski pristrasan. EU i SAD očekuju određenu jasnost od svojih partnera, posebno onih koji žele da se pridruže Uniji. Ostavimo po strani NATO, jer Srbija ne želi da se pridruži NATO-u, iako mislim da nije sasvim zatvorila vrata, ali situacija sedenja na dve stolice postaje neodrživa. To znači da je potrebna jasna orijentacija srpske vlade. Sasvim je jasno da postoje snage unutar srpske vlade, koje su donekle fanatično proruski nastrojene i to nije kompatibilno sa članstvom u EU. Ne da je ono iza ćoška, ali dok se pripremate za članstvo u EU morate da počnete da usklađujete svoju spoljnu politiku sa evropskom“.
Danijel Server kaže da Jieva poruka u Beogradu ne predstavlja promenu, nego samo naglašavanje dosledne američke politike prema Balkanu. On je takođe izrazio nadu da američki diplomata neće biti jedini glas sa tom porukom, već da će mu se pridružiti i zvaničnici iz Brisela. Što se tiče fokusa Bele kuće na Balkan, on ocenjuje da Trampova administracija sledi presedan postavljen za vreme prethodne administracije i da je Balkan "neformalno delegirala" potpredsedniku Pensu.