Linkovi

Skoro polovina izbeglih lica u Srbiji su deca


Čovek i dete pokušavaju da se ugreju dok čekaju na registraciju u centru za izbeglice u Preševu, Srbija (P. Walter Wellman/VOA)

U privemenim prihvatnim centrima za izbeglice trenutno je smešteno oko 5.300 izbeglica, od čega 2.500 dece, uključujući 500 maloletnika bez pratnje, izjavio je danas pomoćnik Komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov.
Gerginov je na skupu "Izazovi u radu sa decom izbeglicama" ukazao na značaj saradnje i timskog rada državnih institucija i nevladinog sektora za efikasan odgovor na izbegličku krizu, ocenivši da su "SOS Dečija sela Srbija" pouzdan partner na koga se može računati na svim lokacijama na kojima Komeserijat radi sa izbeglicama.

Svako treće izbeglo lice, koji je u Grčku stiglo preko mora tokom ove godine, je dete, a više od 51 odsto izbeglica u svetu čine deca mlađa od 18 godina.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević istakao da je Srbija jedina država koja je poslala obavezujuće uputstvo svim prihvatnim centrima o tome kako treba da postupaju prema maloletnim migrantima bez pratnje.

Projekat "I ja sam dete! - Monitoring dečjih prava i javno zastupanje za socijalno uključivanje dece migranata koji su u pokretu bez pratnje staratelja/roditelja" realizuje organizacija "Prijatelji dece Srbije" uz finansijsku podršku Švajcarskog saveta za migracije.

Na svom putu kroz Evropu deca izbeglice suočena su sa razdvajanjem od porodica, eksploatacijom, otežanim pristupom osnovnim uslugama, kao što su obrazovanje i zdravstvena nega, kršenjem osnovnih ljudskih prava i brojnim drugim izazovima.

Da bi se odgovorilo na potrebe maloletnih migranata i umanjili rizici od zloupotrebe deca izbeglica, projekat ima za cilj razmenu znanja i iskustava između nevladinog sektora i javnih institucija kako bi se otklonile predrasude prema migrantima.

Maloletne izbeglice bez roditelja često putuju u pratnji nepoznatih odraslih osoba koje predstavljaju kao svoje rođake, a način na koji institucije proveravaju te navode je nepouzdan. Nadležni nemaju mogućnost da prate kretanje dece, zbog čega je teško utvrditi da li je reč o trgovini ljudima.

Sve ovo potencijalno izlaže decu dodatnim traumama i povećava rizik po njihovu bezbednost, uključujući opasnost od seksualnog ili radnog iskorišćavanja i trgovine ljudima.

Zaključci sa ovih skupova su da sa integracijom izbeglica treba početi odmah, kao i da je neophodna međusektorska saradnja vladinog i nevladinog sektora kako bi se obezbedila zaštita dece.

Istaknuto je i da je mnogo toga urađeno u odnosu na prošlu godinu, kada je u pitanju zaštita dece izbeglica, ali da postoje izazovi na kojima je potrebno raditi u budućnosti, kao i na procedurama koje će MUP-u olakšati proces registracije izbeglica.

Prema podacima Evropske policijske agencije Europol u Evropi se ne može ući u trag preko 10.000 maloletnih migranata koji su putovali bez pratnje.

Zbog nepostojanja odgovarajućih sporazuma između država, informacije o sumnjama na trgovinu ljudima ne prosleđuju među zemljama, što takođe predstavlja veliki rizik.

Kroz Srbiju je prethodne godine prošlo skoro 578 hiljada registrovanih izbeglica pristiglih Balkanskom rutom, preko Grčke i Makedonije ili Bugarske, da bi nastavili ka Mađarskoj ili Hrvatskoj. Od toga nešto više od 10.600 hiljada bili su maloletnici bez pratnje, pokazuju podaci Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR).

Prema nekim procenama sličan je broj dece koja neopaženo pređu put od Preševa do Horgoša.

XS
SM
MD
LG