Linkovi

Rat u Ukrajini

SAD uvele sankcije protiv više od 400 poslanika Dume i pripadnika elite

ARHIVA - Zgrada američkog Sekretarijata za finansije u Vašingtonu ( Foto: AP/Patrick Semansky, File)

Američka vlada objavila je u četvrtak novu rundu sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, a kaznene mjere uvedene su protiv 48 ruskih državnih odbrambenih kompanija, 328 poslanika ruske Dume - čijih je 12 članova već pod američkim sankcijama - direktora Sberbanke i više pripadnika ruske elite.

U saopštenju američkog Sekretarijata se navodi da su uvedene sankcije protiv više kompanija, koje su deo ruske odbrambeno-industrijske baze i "i proizvode oružje koje se koristi u ruskom napadu na ukrajinski narod, infrastrukturu i teritoriju".

"Odluka da se 48 kompanija odseče od zapadnih tehnoloških i finansijskih resursa imaće duboke i dugoročne posledice po rusku odbrambeno-industrijsku bazu i njen lanac nabavke", navodi se u saopštenju.

Među sankcionisanim kompanijama su konglomerat "Tactical Missiles Corp", koji proizvodi pomorske sisteme i oružje, ukljućujući i raketu Kh-1 često korišćenu tokom ruske ofanzive, i 28 povezanih firmi.

Na novom spisku su i proizvođači municije za rusku vojsku, civilnih i vojnih helikoptera, i bespilotnih letelica za koje je Sekretarijat naveo da su se prvobitno koristili za nadzor, ali da se sada koriste za napade na ukrajinske snage.

Dodaje se i da su poslanici ruske Dume podržali napore Kremlja da naruši suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i sporazume kojima se priznaje samo-proglašena nezavisnost "taakozvanih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike".

Sankionisana je i sama Duma kao enitet, a američke vlasti su ocenile da donji dom ruskog parlamenta "koristi zakonodavna ovlašćenja da napada disidente i političke protivnike, remeti slobodan tok informacija i ograničava ljudska prava i osnovne slobode ruskih građana". Vlada SAD je uvela sankcije i protiv Hermana Grefa, direktora Sberbanke i "bliskog saradnika" ruskog predsednika Vladimira Putina.

Novom rundom američkih sankcija obuhvaćeni i pripadnici ruske elite, članovi njihovih porodica i imovina - 17 članova odbora PJSC Sovkombanke, protiv koje su već uvedene sankcije, Genadij Timčenko, vlasnik Volga grupe i Transoila, njegova supruga Elena i ćerka Natalija Brauning, te Ksenija Frank, članica odbora Transoila i njen suprug Gleb, saopštio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

“Cilj Sjedinjenih Država je da sa partnerima i saveznicima, pogode srž kapaciteta Rusije da ratuje i izvrši agresiju protiv drugih zemalja, uključujući Ukrajinu. Nastavićemo da namećemo posledice dok Putin ne okonča rat bez povoda protiv Ukrajine. Pozivamo one najbliže Putinu da javno osude ovaj hladnokrvni rat koji je izazvao nezamislivu smrt stotina civila, uključujući i dece, i najveću humanitarnu katastrofu u Evropi od Drugog svetskog rata", poručio je Blinken u saopštenju.

U saopštenju Sekretarijata za finansije navodi se i da američke vlasti mogu da sankcionišu ruske transakcije povezane sa zlatom.

U Briselu, lideri G7 najavili su da uvode ograničenja na transakcije u zlatu ruske Centralne banke.

Prethodne sankcije protiv pripadnika ruske elite, centralne banke i ruskog predsednika nisu uticali na ruske zalihe zlata koje Putin akumulira nekoliko godina, prenosi agencija Asošijeted pres. Rusija ima oko 130 milijardi dolara u rezervama zlata, a Banka Rusije je objavila 28. februara da će nastaviti da kupuje zlato na domaćem tržištu dragocenih metala.

G7 i Evropska unija takođe su objavili novi plan da dele informacije i koordinišu odgovore da bi srečili Rusiju da izbegava posledice sankcija koje su zapadne zemlje uvele od invazije 24. februara.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici uveli su nekoliko rundi sankcija, uključujući i protiv najvećih kreditnih institucija i ruskog lidera, od kako su ruske snage pre mesec dana napale Ukrajinu, što je najveći napad na jednu evropsku državu od Drugog svetskog rata.

Ostale vesti dana

Zamrznuto 30 milijardi dolara bogatstva ruskih oligarha

Jahta Amadea koju su Sjedinjene Države zaplenile u gradu Honolulu na Havajima. Plovilo je u vlasništvu oligarha Sulejmanu Kerimovu (REUTERS/Marco Garcia)

Multinacionalna radna grupa, čija je svrha zaplena bogatstva ruskih oligarha, u prvih 100 dana rada zamrzla je 30 milijardi dolara imovine i sredstava pojedinaca protiv kojih su uvedene sankcije, saoptšio je američki Sekretarijat za finansije.

Osim jahti, drugih plovila i luksuznih nekretnina, blokirano je i 300 milijardi dolara novčanih sredstava ruske Centralne banke koja su imobilizirana, javila je agencija Asošijeted pres.

Cena rata za Rusiju nastavlja da bude sve skuplja", navodi se u saopštenju u vezi sa radom REPO grupe.

Grupu su marta 2022. sazvali američka sektetarka za finansije Dženet Jelen i državni tužilac Merik Garland u saradnji sa nekoliko država i Evropskom komisiju koje istražuju i Krivično gone oligarhe i drugih pojedinaca koji su saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ranije tokom meseca, u okviru njenih aktivnosti, najavljeno je uvođenje sankcija Godu Nisanovu, jednom od najbogatijih ljudi u Evropi, i Alekseju Mordašovu, koji važi za jednog od najimućnijih ruskih milijardera.

„Članovi REPO grupe će nastaviti da prate imovinu koja se nalazi pod sankcijama i sprečavati podrivanje mera koje su uvedene", navedeno je u saopštenju američkog sekretarijata.

Grupu su marta 2022. sazvali američka sektetarka za finansije Dženet Jelen i državni tužilac Merik Garland u saradnji sa nekoliko država i Evropskom komisiju koje istražuju i Krivično gone oligarhe i drugih pojedinaca koji su saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina.

Deo stručne pravne javnosti izaražavao je zabrinutost da bi se na udaru embargo mogle naći i osobe koje nemaju nikakve veze s ratom – pozivajući na oprez kako ne bi ibli kažnjeni nevini ljudi.

Osnovana je marta 2022. na inicijativu američke sekretarke za finansije Dženet Jelen i sekretara za pravosuđe Merika Garlanda u saradnji sa nekoliko država i Evropskom komisiju.

Oni zajednički sprovode istrage i krivično gone oligarhe i druge pojedinace - saveznike ruskog predsednika Vladimira Putina.

Deo stručne pravne javnosti izaražavao je zabrinutost da bi se na udaru embargo mogle naći i osobe koje nemaju nikakve veze s ratom – pozivajući na oprez kako ne bi ibli kažnjeni nevini ljudi.

Američke vlasti su na to reagovale navodima da, u ratnim okolnostima koje su izazvale svetsku krizu prehrambenih proizvoda, nastoje da ostvare maksimalan učinak sankcija na određena lica i entitete - istovremeno nastojeći da se ne dogode prelivanja koja bi mogla uticati na globalna tržišta roba i zalihe hrane.

SAD jačaju dugoročno vojno prisustvo u Evropi zbog ruske pretnje

Američki predsednik Džo Bajden na samitu NATO u Madridu (Foto: AP/Susan Walsh, Pool)

Predsednik Džo Bajden rekao je u sredu da će Sjedinjene Države značajno da povećaju dugoročno prisustvo u Evropi, uključujući i uspostavljanje prve stalne baze u Poljskoj, da bi osnažile regionalnu bezbednost posle ruske invazije na Ukrajinu.

Bajden je na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, na početku samita u Madridu, rekao da je "NATO snažan i ujedinjen" i da će koraci koji će biti preduzeti tokom skupa "dodatno ojačati našu kolektivnu snagu".

Iz Bele kuće je saopšteno da Bajdenove poruke znače da će SAD zadržati 100.000 trupa u Evropi "u dogledno vreme" , što je za 20.000 više od nivoa pre početka rata u Ukrajini, prenosi agencija Asošijeted pres.

Bajden je takođe najavio da će Amerika poslati još dve eskadrile borbenih aviona F-35 u Veliku Britaniju i dodatne protivvazdušne i druge kapacitete u Nemačku i Italiju.

"Danas, objavljujem da će Sjedinjene Države pojačati svoje snage u Evropi i odgovoriti na promenljive bezbednosne okolnosti , kao i osnažiti našu kolektivnu bezbednost", rekao je Bajden.

Stoltenberg, koji je ranije u sredu rekao da se alijansa suočava sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata zbog ruske agresije na Ukrajinu, pozdravio je Bajdenovu najavu.

"To zaista pokazuje vaše odlučno liderstvo i snagu tranatlantskih odnosa", rekao je generalni sekretar NATO-a i zahvalio se Bajdenu na "nepokolebljivoj podršci koju pruža, kao i podršci SAD Ukrajini".

Bajden je rekao da će u Poljskoj biti stacionirana komanda američkog petog vojnog korpusa, čime bi američke snage prvi put imale stalno prisustvo na istočnom krilu NATO-a. Američki predsednik je dodao da SAD takođe povećavaju rotaciono raspoređivanje trupa u Rumuniji i baltičkim zemljama.

Selest Volander, pomoćnica sekretara za odbranu za međunarodne poslove, rekla je novinarima da će stalno prisustvo u Poljskoj biti ključno za napore da se pomogne NATO-u u promenjenim bezbednosnim uslovima posle ruske invazije.

Poljski predsednik Andžej Duda pozdravio je najavu Vašingtona da će uspostaviti stalni vojni štab u Poljskoj.

"Dugo smo čekali te vesti. To mnogo jača našu bezbednost, u teškoj situaciji u kojoj se nalazimo", rekao je Duda na konferenciji za novinare.

Američki zvaničnici naglasili su da se stacioniranje američkih trupa odnosi samo na jedinice raspoređene u vojnim štabovima, a ne borbene trupe. Naveli su da je to u skladu sa sporazumom između NATO - a i Rusije iz 1997. godine, u okviru kojeg je alijansa pristala da ne stacionira borbene trupe u istočnoj Evropi.

Borbene jedinice koje Bajden šalje u Rumuniju i u baltičke zemlje raspoređuju se na rotacionoj osnovi, a ne za stalno, što je takođe u skladu sa sporazumom.

"Nije bilo komunikacije sa Moskvom u vezi sa ovim promenama, niti je to neophodno", rekao je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Bajden je u utorak najavio i da će SAD poslati dva dodatna razarača u svoju pomorsku bazu u Roti, u Španiji, čime će njihov ukupan broj biti povećan na 6.

Američki predsednik je poručio da je ruski predsednik Vladimir Putin mislio da će se NATO članice podeliti nakon invazije na Ukrajinu, ali da je dobio suprotnu reakciju.

"Putin je želeo Evropu poput Finske. Dobićete NATO-izaciju Evrope. I to je upravo ono što on nije želeo, ali je što neohodno da bi se garantovala evropska bezbednost", poručio je Bajden.

Na samitu NATO-a u Madridu u sredu je upućen poziv Švedskoj i Finskoj da se pridruže alijansi, nakon što je Turska odustala od prvobitnog protivljenja.

NATO: Rusija "najznačajnija i direktna pretnja"

Američki predsednik Džo Bajden, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i španski premijer Pedro Sančez na samitu u Madridu (Foto: Bertrand Guay, Pool via AP)

NATO je proglasio Rusiju "najznačajnijom i direktnom pretnjom" po mir i bezbednosti članica alijanse i obećao da će osnažiti podršku Ukrajini.

Rusija, koja je prethodno označena strateškim partnerom NATO-a, u novom strateškom konceptu je nazvana glavnom pretnjom alijanse. NATO je optužio Rusiju da koristi"prinudu, prevrat, agresiju i pripajanje" da bi proširila svoj uticaj.

"NATO ne želi sukob i ne predstavlja pretnju po Rusku Federaciju. Nastavićemo da odgovaramo na ruske pretnje i neprijateljske akcije jedinstveno i odgovorno", navodi se u dokumentu.

Ruska invazija na Ukrajinu je "direktna pretnja po naš zapadni način života", rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru, pozivajući se na šire posledice rata, kao što je rast cena energije i hrane.

NATO je takođe obećao da će "povećati političku i praktičnu podršku" Ukrajini dok se bori protiv ruske invazije. Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je NATO zato što nije još više podržao njegovu zemlju, a zatražio je i više oružja da porazi ruske snage.

Ruska invazija na susednu zemlju primorala je NATO da u istočnoj Evropi rasporedi najviše trupa i oružja od Hladnog rata, te podstakla Finsku i Švedsku da odustanu od dugogodišnjeg neutralnog statusa i pridruže se alijansi, podseća agencija Asošijeted pres.

"Rat predsednika (Vladimira) Putina srušio je mir u Evropi i doveo do najveće bezbednosne krize u Evropi od Drugog svetskog rata", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

"Šaljemo snažnu poruku Putinu: Nećeš pobediti", rekao je španski premijer Pedro Sančez.

Alijansa je obećala veću podršku za Ukrajinu, koja je od NATO članica već dobila vojnu i civilnu pomoć vrednu više milijardi dolara. Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će Kijev i dalje biti snabdevan oružjem.

"Poruka je: Nastavićemo to da radimo - i to intenzivno - koliko god bude potrebno da bi omogućili Ukrajini da se odbrani", istakao je Šolc.

Međutim, Zelenski je istakao da se politika otvorenih vrata za nove članice, po svemu sudeći, ne odnosi na njegovu zemlju.

"Politika otvorenih vrata NATO-a ne bi trebalo da podseća na stare prolaze u Kijevskom metrou, koji su otvoreni ali se zatvaraju kada im se približite dok ne platite. Zar Ukrajina nije platila dovoljno?, upitao je Zelenski lidere 30 članica NATO-a na samitu u Madridu.

Zatražio je modernije artiljerijske sisteme i drugo oružje i upozorio lidere da ili obezbede Ukrajini pomoć koja joj je potrebna da porazi Rusiiju ili "se suoči sa dugim ratom između Rusije i vas".

"Pitanje je ko je sledeći? Moldavija? Ili baltičke zemlje? Ili Poljska? Odgovor je: sve one. Odvraćamo Rusiju da bi je sprečili da uništi nas i vas", naglasio je ukrajinski predsednik.

Priznao je da su mali izgledi za skoro članstvo Ukrajine u NATO, koji dozvoljava svojim članicama da naoružavaju Kijev, bez izazivanja direktnog konflikta sa nuklearno naoružanom Rusijom.

Prema NATO ugovoru, napad na bilo koju članicu smatrao bi se napadom na sve i izazvao bi vojni odgovor cele alijanse.

Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će na samitu u Madridu biti poslata "nepogrešiva poruka da je NATO snažan i ujedinjen".

"Jačamo napore. Dokazujemo da je NATO sada potrebniji nego ikada ranije", poručio je Bajden. Takođe je najavio veliko povećanje američkog vojnog prisustva u Evropi, uključujući i stalnu američku bazu u Poljskoj, još dva ratna razarača u Španiji i dve dodatne eskadrile borbenih aviona F35 u Velikoj Britaniji.

Rat u Ukrajini je doveo do najvećeg pojačanja NATO snaga u istočnoj Evropi, a lideri na samitu su usaglasili povećanje snaga za brzo reagovanje, sa 40.000 na 300.000 trupa, do naredne godine. Stoltenberg je ocenio da je to deo "najveće izmene kolektivne odbrane od kraja Hladnog rata".

Samit je otvoren sa jednim rešenim problemom - nakon što je Turska u utorak pristala da odustane od protivljenja članstvu Švedske i Finske, dvema zemljama u sredu je upućena formalna pozivnica.

Ratifikacija protokola o pristupanju dve zemlje verovatno će trajati do godinu, ali kada taj proces bude završen, Finska i Švedska će biti pokrivene članom 5 o kolektivnoj odbrani.

"Osiguraćemo da možemo da zaštitimo sve saveznike, uključujući Finsku i Švedsku", rekao je Stoltenberg.

U strateškom konceptu, Kina je prvi put nazvana izazovom. NATO lideri su poručili da za razliku od Rusije, čiji je rat u Ukrajini izazvao ozbiljnu zabrinutost baltičkih zemalja zbog mogućeg napada na teritoriju alijanse, Kina nije suparnik. Međutim, Stoltenberg je više puta pozvao Peking da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, koju Moskva zove "specijalnom vojnom operacijom", prenosi Rojters.

Đukanović: Nepokolebljiva i sveobuhvatna podrška Ukrajini, Crna Gora ostaje pouzdan saveznik

Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, koji na poziv Generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga predvodi crnogorsku delegaciju na Samitu NATO u Madridu, izrazio je u srijedu “nepokolebljivu i sveobuhvatnu podršku Ukrajini i herojskoj borbi ukrajinskog naroda”.

Snažne poruke jedinstva i odlučnosti na Samitu u Madridu. Odbrana teritorija saveznica i euroatlantskih vrijednosti ostaju ključna misija Alijanse. Transatlantska veza jača nego ikada. Politika otvorenih vrata se nastavlja”, poručio je Đukanović na Tviteru.

Đukanović je rekao da “savez slobodnih demokratija postaje bogatiji za dvije nove članice - Finsku i Švedsku”.

“NATO nastavlja da potvrđuje svoju opravdanost i potrebu, i kroz novi strateški koncept unapređuje spremnost i sposobnost za ubjedljive odgovore na sadašnje i buduće izazove i prijetnje”, rekao je Đukanović.

On je poručio da “Crna Gora ostaje odgovoran i pouzdan saveznik” Alijanse.

Đukanović je u Madridu, zajedno sa članovima crnogorske delegacije, u utorak veče prisustvovao večeri koju je priredio španski kralj Filip VI, tokom koje se susreo i sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom.

SAD optužile pet kompanija u Kini da podržavaju rusku vojsku

Arhiva - Sekretarijat za trgovinu u Vašingtonu.

Administracija predsednika Džoa Bajdena dodala je pet kompanija u Kini na crnu trgovinsku listu u utorak zbog navodne podrške ruskoj vojnoj i odbrambenoj industrijskoj bazi, proširujući tako sankcije Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.

Sekretarijat za trgovinu, koje nadgleda crnu trgovinsku listu, saopštilo je da su ciljane kompanije isporučivale artikle ruskim "zabrinutim subjektima" pre invazije 24. februara, dodajući da "nastavljaju da sklapaju ugovore o snabdevanju ruskih subjekata navedenih i sankcionisanih strana".

Agencija je takođe dodala još 31 entitet na crnu listu iz zemalja uključujući Rusiju, UAE, Litvaniju, Pakistan, Singapur, Ujedinjeno Kraljevstvo, Uzbekistan i Vijetnam, prema unosu u Federalnom registru. Međutim, od ukupno 36 dodatih kompanija, 25 je imalo operacije u Kini.

"Današnja akcija šalje snažnu poruku entitetima i pojedincima širom sveta da će ih Sjedinjene Države, ako žele da podrže Rusiju, takođe odseći", rekao je podsekretar za trgovinu za industriju i bezbednost Alan Estevez u saopštenju.

Kineska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Tri kompanije u Kini optužene za pomaganje ruskoj vojsci - Connec Electronic Ltd., hongkonški Vorld Jetta i Logistics Limited, nisu bile dostupne za komentar. Druga dva, King Pai Technologi Co., Ltd i Vinninc Electronic nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Hong Kong se smatr delom Kine za potrebe američke izvozne kontrole nakon što je Peking ugrozio autonomiju grada.

Stavljanje firmi na crnu listu znači da je njihovim dobavljačima iz SAD potrebna dozvola Sekretarijata za trgovinu pre nego što može da im bude poslata roba.

Sjedinjene Američke Države sa saveznicima kažnavaju ruskog predsednika Vladimira Putina zbog invazije, koju Moskva naziva "specijalnom operacijom", uvođenjem sankcija protiv niza ruskih kompanija i oligarha i dodavanjem drugih na crnu trgovinsku listu.

Dok su američki zvaničnici ranije rekli da se Kina generalno pridržava ograničenja, Vašington je obećao da će pažljivo pratiti poštovanje i rigorozno sprovoditi propise.

"Nećemo oklevati da delujemo, bez obzira na to gde se stranka nalazi, ako krši američki zakon", rekla je pomoćnica sekretara za trgovinu za administraciju za izvoz Tea Rozman Kendler u istoj izjavi.

Zelenski nazvao Rusiju "terorističkom državom" nakon poslednjih napada na Ukrajinu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, u sredini, kako razgovara sa američkim glumcem Šonom Penom, desno, pored ukrajinskog zvaničnika Andrija Jermaka, tokom sastanka u Kijevu, 28. juna 2022.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je Rusiju "terorističkom državom" u utorak i pozvao Ujedinjene nacije da pošalju komisiju za istragu smrtonosnog raketnog udara na tržni centar u gradu Kremenčuk.

"Ko se od vas ne slaže da je to terorizam", upitao je ukrajinski lider u obraćanju Savetu bezbednosti UN u ponedeljka govoreći o napadu na tržni centar u kojem je poginulo najmanje 18 civila i druge ruske napade na civile i civilnu infrastrukturu poslednjih dana.

Zelenski je rekao da bi se u bilo kom drugom delu sveta svaka grupa koja je ubijala civile na način na koji Rusija radi u Ukrajini smatrala teroristima.

"Stoga, ono što se kažnjava na nivou kriminalaca i kriminalnih organizacija ne sme da prođe bez kontrole na nivou države koja je postala terorista", rekao je on o Kremlju.

Zelenski je pomenuo nekoliko novih ruskih napada izvršenih u utorak, samo nekoliko sati pre njegovog obraćanja. Najmanje osam civila je ubijeno u napadima na južni lučki grad Nikolajev i severoistočne krajeve u blizini Harkova, drugog po veličini grada Ukrajine. Među ubijenima je i šestogodišnja devojčica. Desetine su povređene, uključujući i tromesečnu bebu koja je bila u komi.

Izaslanik Moskve u Savetu bezbednosti protestovao je što je ukrajinskom predsedniku dozvoljeno da se obrati savetu, rekavši da je pojavljivanje Zelenskog bilo u poslednjem trenutku dogovoreno bez konsultacija sa svim članovima Saveta.

Sveće, cveće i dečje igračke ostavljene nedaleko od uništenog šoping mola u Kremenčuku, 28. juna 2022, dan nakon što je pogođen u ruskom raketnom napadu, prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti.
Sveće, cveće i dečje igračke ostavljene nedaleko od uništenog šoping mola u Kremenčuku, 28. juna 2022, dan nakon što je pogođen u ruskom raketnom napadu, prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti.

Zamenik ambasadora Dmitrij Poljanski rekao je da je namera Zelenskog da pridobije simpatije i oružje kod učesnika samita NATO koji počinje u Madridu.

Poljanski je takođe odbacio navode da je pogođen tržni centar u Kremenčuku, rekavši da nije bio blizu ruske mete.

Na fotografiji snimljenoj 28. juna 2022. vidi se ugljenisana roba u prodavnici uništenog tržnog centra Amstor u Kremenčuku, dan nakon što je, prema ukrajinskim vlastima, pogođen u ruskom raketnom napadu
Na fotografiji snimljenoj 28. juna 2022. vidi se ugljenisana roba u prodavnici uništenog tržnog centra Amstor u Kremenčuku, dan nakon što je, prema ukrajinskim vlastima, pogođen u ruskom raketnom napadu

"U stvarnosti nije bilo udara na tržni centar", izjavio je Poljanski. "Ruske oružane snage su preciznim oružjem gađale hangare sa zapadnim oružjem i municijom dobijenom od Sjedinjenih Država i evropskih zemalja u oblasti fabrike putarskih mašina u Kremenčuku".

NATO izašao iz ćorsokaka

Ranije u utorak, Turska je povukla svoje prigovore na ulazak Finske i Švedske u NATO. Tri zemlje potpisale su memorandum u Madridu na početku samita NATO-a, potvrđujući podršku Ankare.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg objavio je na Tviteru potvrdu sporazuma.

Turska je zapretila da će staviti veto na pokušaje dve nordijske države da se pridruže atlantskom savezu zbog onoga što Ankara vidi kao njihovu podršku sirijskim kurdskim borcima iz grupe Narodne odbrambene jedinice (YPG) povezane sa Radničkom partikom Kurdistana (PKK). Ankara smatra PKK terorističkom organizacijom.

Finska i Švedska podržavaju YPG, kao i neke članice NATO-a, uključujući Sjedinjene Države, u ratu protiv Islamske države.

"Finska je ovu zabrinutost stalno shvatala ozbiljno", rekao je predsednik Sauli Niiniste u saopštenju. "Finska osuđuje terorizam u svim njegovim oblicima i manifestacijama. Kao članica NATO, Finska će se u potpunosti posvetiti antiterorističkim dokumentima i politici NATO".

Očekuje se da će rat u Ukrajini biti među glavnim temama na samitu.

"Na našem samitu NATO pojačaćemo podršku našem bliskom partneru Ukrajini sada i na duži rok", izjavio je Stoltenberg.

"NATO saveznici stoje uz vas", rekao je Stoltenberg nakon razgovora sa Zelenskim.

Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Denis Monastirski, u sredini, tokom posete uništenom tržnom centru Amstor u Kremenčuku, 28. juna 2022. godine, dan nakon što je mol pogođen u ruskom raketnom udaru.
Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Denis Monastirski, u sredini, tokom posete uništenom tržnom centru Amstor u Kremenčuku, 28. juna 2022. godine, dan nakon što je mol pogođen u ruskom raketnom udaru.

U razgovorima sa generalnim sekretarom NATO uoči samita, Zelenski je istakao potrebu za "snažnim odbrambenim raketnim sistemom za Ukrajinu kako bi sprečila ruske terorističke napade".

Stoltenberg je u ponedeljak rekao da zapadna vojna alijansa objavljuje sedmostruko povećanje broja svojih vojnika u pripravnosti — sa 40.000 na više od 300.000.

Nove sankcije

Pojačani napadi Rusije usledili su kada su Sjedinjene Države ponovo pojačale sankcije protiv odbrambenih entiteta Moskve i pojedinaca koji vode rat predsednika Vladimira Putina, koji je sada u petom mesecu trajanja.

Sekretarijat za finansije i drugi američki državni organi uveli su sankcije najvećem ruskom odbrambenom konglomeratu, državnoj korporaciji Rostek, i desetinama ruskih subjekata u odbrambenoj industriji. Američke agencije su takođe obuhvatile sankcionisale osobu u Ukrajini za koju su rekli da je Rusija nelegitimno postavila za gradonačelnika, kao i 19 članova odbora Rosteca i devet njihovih odraslih članova porodice.

Akcije G-7

Lideri Grupe sedam vodećih industrijalizovanih ekonomija zaključili su sastanak u utorak u Nemačkoj izrazivši podršku Ukrajini i obećanjem da će "nastaviti da nameću ozbiljne i trenutne ekonomske troškove režimu predsednika Putina zbog njegovog neopravdanog agresorskog rata protiv Ukrajine".

U saopštenju se navodi da će zemlje G-7 pojačati svoje napore u rešavanju šireg uticaja rata, uključujući globalne zalihe energije i hrane.

Lideri su takođe rekli da će razmotriti načine da zabrane usluge "koje omogućavaju globalni transport preko mora ruske sirove nafte i naftnih derivata, osim ako se nafta ne kupuje po ceni koja će biti dogovorena u konsultaciji sa međunarodnim partnerima, ili nižoj od toga".

Oni su rekli da će takav plan omogućiti najugroženijim zemljama da zadrže pristup ruskim energetskim tržištima.

Pored napora da se smanji zavisnost od ruskih snabdevanja energentima, runde sankcija koje su već donete bile su usmerene na izvoz ruske energije kako bi izvršili pritisak na Putina da okonča rat i pokušao da ometa sposobnost Rusije da finansira svoje ratne napore.

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres i Rojters.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG