Kakvi su izgledi da inicijativa predsednika Baraka Obame za pokretanje vojne akcije u Siriji bude usvojena u Kongresu? Glas Amerike razgovarao je o tome sa predsednikom konsultantske firme “Trilogy Advisors”, Džonom Sitilidisom.
Sitilidis: “Da bi dobio većinu glasova u Predstavničkom domu i Senatu, predsednik Obama mora da predoči apsolutno jasno da su važni interesi nacionalne bezbednosti razlog za vojnu intervenciju u Siriji. Neće biti dovoljno da administracija ukaže na žrtve Asadovog napada hemijskim oružjem, mada to predstavlja crvenu liniju predsednika Obame i užasan akt. Medjutim, SAD nisu ranije preduzele akciju protiv Sadama Huseina, kada je on koristio hemijsko oružje krajem 80-ih godina prošlog veka u severnom Iraku i pobio oko 5000 pripadnika kurdske manjine, a nije bilo reagovanja ni na daleko teže ratne zločine u podsaharskoj Africi. Dakle, mislim da samo humanitarni aspekt neće biti dovoljan i to pitanje dobija geopolitički karakter. Naime, radi se o tome kako će se taj napad odraziti na reagovanje i regionalni uticaj Irana i Rusije i na bezbednost saveznika kao što su Turska, Izrael i Jordan. Pored toga, šta će se desiti posle takvog napada i šta u slučaju da Asad preživi; šta bi to značilo u pogledu njegovog daljeg uticaja i uloge, kao i ugleda i uticaja samih SAD.”
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu dugoročnije posledice američke vojne intervencije u Siriji?
Sitilidis: “Mnogo toga će zavisiti od vrste napada na Siriju, ukoliko do njega uopšte dodje. Predsednik Obama deluje neodlučno, a Vašington nije bio u stanju da do sada izgradi značajniju koaliciju. Naš najvažniji i najpouzdaniji saveznik, Velika Britanija, otkazala je svoju podršku kao rezultat glasanja u parlamentu. Ovakva situacija bi mogla da stvori sledeći scenario: Ako nemate pouzdane opozicione snage, a pomognete im da svrgnu režim Bašara al-Asada, onda ćete omogućiti da al-Kaida zauzme Damask. Time bi u osnovi mogla da bude stvorena situacija slična onoj u delovima Pakistana pod kontrolom Talibana, sa velikim bezbednosnim izazovima koji će uticati na saveznike i partnere na Bliskom istoku i šire.”
Glas Amerike: U ovom momentu, pored sirijskog korišćenja hemijskog oružja, šta bi još moglo definitivno da usmeri Vašington ka vojnoj intervenciji?
Sitilidis: “Ono što se pored upotrebe hemijskog oružja najviše ističe kao razlog za akciju jeste kredibilitet predsednika Obame. Kada je prošle godine predsednik pomenuo crvenu liniju, on je tada verovao da Asad tu liniju nikada neće prekoračiti. Ali, kada se to desilo, izgleda kao da SAD nisu spremne da predvode koaliciju ili da same krenu u napad na Siriju. Imajući u vidu da samo SAD mogu da izgrade globalnu političku i vojnu koaliciju za ovakvu akciju, i ukoliko Vašington ostane “nevoljni ratnik”, koji traži razloge da vojna akcija bude što više ograničena, takva incijativa će biti potencijalno veoma problematična.”
Sitilidis: “Da bi dobio većinu glasova u Predstavničkom domu i Senatu, predsednik Obama mora da predoči apsolutno jasno da su važni interesi nacionalne bezbednosti razlog za vojnu intervenciju u Siriji. Neće biti dovoljno da administracija ukaže na žrtve Asadovog napada hemijskim oružjem, mada to predstavlja crvenu liniju predsednika Obame i užasan akt. Medjutim, SAD nisu ranije preduzele akciju protiv Sadama Huseina, kada je on koristio hemijsko oružje krajem 80-ih godina prošlog veka u severnom Iraku i pobio oko 5000 pripadnika kurdske manjine, a nije bilo reagovanja ni na daleko teže ratne zločine u podsaharskoj Africi. Dakle, mislim da samo humanitarni aspekt neće biti dovoljan i to pitanje dobija geopolitički karakter. Naime, radi se o tome kako će se taj napad odraziti na reagovanje i regionalni uticaj Irana i Rusije i na bezbednost saveznika kao što su Turska, Izrael i Jordan. Pored toga, šta će se desiti posle takvog napada i šta u slučaju da Asad preživi; šta bi to značilo u pogledu njegovog daljeg uticaja i uloge, kao i ugleda i uticaja samih SAD.”
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu dugoročnije posledice američke vojne intervencije u Siriji?
Sitilidis: “Mnogo toga će zavisiti od vrste napada na Siriju, ukoliko do njega uopšte dodje. Predsednik Obama deluje neodlučno, a Vašington nije bio u stanju da do sada izgradi značajniju koaliciju. Naš najvažniji i najpouzdaniji saveznik, Velika Britanija, otkazala je svoju podršku kao rezultat glasanja u parlamentu. Ovakva situacija bi mogla da stvori sledeći scenario: Ako nemate pouzdane opozicione snage, a pomognete im da svrgnu režim Bašara al-Asada, onda ćete omogućiti da al-Kaida zauzme Damask. Time bi u osnovi mogla da bude stvorena situacija slična onoj u delovima Pakistana pod kontrolom Talibana, sa velikim bezbednosnim izazovima koji će uticati na saveznike i partnere na Bliskom istoku i šire.”
Glas Amerike: U ovom momentu, pored sirijskog korišćenja hemijskog oružja, šta bi još moglo definitivno da usmeri Vašington ka vojnoj intervenciji?
Sitilidis: “Ono što se pored upotrebe hemijskog oružja najviše ističe kao razlog za akciju jeste kredibilitet predsednika Obame. Kada je prošle godine predsednik pomenuo crvenu liniju, on je tada verovao da Asad tu liniju nikada neće prekoračiti. Ali, kada se to desilo, izgleda kao da SAD nisu spremne da predvode koaliciju ili da same krenu u napad na Siriju. Imajući u vidu da samo SAD mogu da izgrade globalnu političku i vojnu koaliciju za ovakvu akciju, i ukoliko Vašington ostane “nevoljni ratnik”, koji traži razloge da vojna akcija bude što više ograničena, takva incijativa će biti potencijalno veoma problematična.”