Prerastanje „čeličnog prijateljstva“ u „zajedničku budućnost“ Srbije i Kine, brojni potpisani sporazumi i dolazak Ši Đingpinga u Beograd na godišnjicu NATO bombardovanja kineske ambasade – izazvalo je zvanične reakcije u Americi. Analitičari kažu da je to bila i ideja, jer su u trenutku globalnog rivalstva Pekinga i Vašingtona Šijeve poruke iz Beograda upućene mnogo široj publici od one u Srbiji i imaju za cilj dodatno udaljavanje Srbije od Zapada.
„Mislim da je poseta bila prilika da se podignu tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice. I ne doprinosi ničemu“, bio je oštar zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD i speciijalni izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.
Američki diplomata je u odgovoru na pitanje da prokomentariše Šijeve susrete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i kasnije ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kazao da "zemlje koje je Ši izabrao da poseti dovode u pitanje jedinstvo evroatlatnske zajednice“ i pozvao partnere da „budu oprezni kada je reč o kineskoj agendi prema Evropi i evroatlantskoj zajednici“.
Eskobar kaže i da je tajming Šijeve posete Beogradu, koji se poklapa sa bombardovanjem kineske ambasade, „nesrećan i nameran“.
„SAD su već rekle da je bombardovanje kineske ambasade 1999. bilo slučajno, izvinili smo se i verujem da je i porodicama stradalih isplaćena odšteta“, zaključio je američki diplomata, koji uskoro odlazi sa aktuelne funkcije u Stejt departmentu.
Kineski predsednik se na bombardovanje ambasade osvrnuo pred dolazak u Beograd, u autorskom tekstu za "Politiku" gde je napisao: "Narod Kine ceni mir, ali da nikada neće dozvoliti da se istorijska tragedija ponovo dogodi", podseća Rojters.
Njegov dolazak na godišnjicu, 7. maja, nije slučajan i ima cilj da pošalje i širu poruku u kontekstu rata u Ukrajini koja glasi: Kina nije „ratni huškač“ kao SAD i NATO, ocenjuje Dejvid Šulman, ekspert za Kinu iz vašingtonskog Atlantskog saveta.
„Kineska poruka oslikava rusku o ratu u Ukrajini - da krivica nije na strani Rusije, već SAD i NATO-a jer „raspiruju ratnu vatru“, podržavaju Ukrajince dok Kina poziva na mir i stabilnost. Poruka je i da neće zaboraviti „flagrantni akt“ i gubitak života, koji se nažalost dogodio pre 25 godina, slučajno. U Pekingu su svesni da je ovo ključna tačka koja povezuje Kinu i Srbiju, i takođe se uklapa u poruku o NATO-u i SAD“, kaže Šulman u razgovoru za Glas Amerike.
Pol Mekarti, direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu u Vašingtonu, takođe za Glas Amerike kaže da vreme odabrano za posetu nije slučajno:
"Mislim da je cela Šijeva poseta Evropi organizovana oko 25. godišnjice NATO bombardovanja. To je previše simbolična prilika za Kineze da bi je propustili i podcrtava, da tako kažem, poziciju Srbije i strateško neslaganje sa Zapadom koje traje 25 godina. I Kina sada svakako pokušava da to iskoristi".
Prema njegovim rečima kineski predsednik je takođe veoma pažljivo izabrao zemlje koje će da poseti, a Srbija se iz mnogih strateških razloga svrstala uz Kinu:
"Imajući u vidu rat u Ukrajini, odnosi sa Rusijom, drugim istočnim saveznikom Srbije, posebno investicije i druge veze, su postali problematičniji. A Kina omogućava lagan pristup fondovima i strateški je partner Srbije, što je ironično jer Srbija pokušava da se pridruži Evropskoj uniji."
Ši Đinping i Aleksandar Vučić su u utorak potpisali i Izjavu o „zajedničkoj budućnosti“, koja je, prema rečima predsednika Srbije, nivo iznad Sveobuhvatnog strateškog partnerstva dve zemlje iz 2016. godine.
U saopštenju iz Vučićevog kabineta se, između ostalog, kaže i da „srpska strana podržava napore za izgradnju zajednice za zajedničkom budućnošću za čovečanstvo i spremna je da zajedno sa kineskom stranom realizuje Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu i Globalnu civilizacijsku inicijativu“.
Šta zapravo znači ova Izjava? Šulman iz Atlantskog saveta objašnjava da kineski lider poslednjih godina često koristi frazu o „zajedničkoj budućnosti“ kojom govori da želi novi raspored snaga u svetu.
„Priča o zajedničkoj budućnosti je način na koji Kina želi da zasnuje globalni poredak koji manje vode SAD, koji je multipolaran, koji je „demokratskiji“ međunarodni poredak - kako Kinezi to kažu. U suštini, to je poredak koji više ne predvode SAD i u kojem Kina ima značajniju ulogu. Ta frazeologija je značajna, to što se o Srbiji govori kao prvoj evropskoj zemlji koja će biti deo zajednice i „zajedničke budućnosti“ pokazuje da je kineskim liderima, posebno Šiju, Srbija od ogromne važnosti… kao ekonomski partner i kao zemlja koja je kandidat za EU, i koja ima tešnje veze sa Kinom od Mađarske“, navodi američki ekspert.
Mekarti kaže da nije siguran kako će sporazumi Srbije i Kine i planovi o "zajedničkoj budućnosti" da utiču na odnos Srbije i Zapada, ali napominje da sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, koji na snagu stupa u julu, "okreće Srbiju više ka Istoku nego ka Zapadu", dodajući da se postavlja pitanje "koliko je Srbija ozbiljna na svom evropskom putu".
"Moram reći da, iz perspektive Vašingtona, oni [vlasti SAD] bi mogle da osećaju kao da gube bitku za srce Srbije, da se tako izrazim", rekao je Mekarti.
Kina i Srbija su do sada jačale veze na ekonomskom, političkom, vojnom planu, a jačala je i „meka moć“ Pekinga u Srbiji. Kina je prva po broju stranih direktnih investicija u Srbiji, vlasnik je železare u Smederevu i rudnika u Boru, učestvuje u gradnji puteva, pruga, a biće angažovana i na projektu Nacionalnog stadiona i izloži EXPO 2027.
Beograd dobija podršku Pekinga po pitanju Kosova, i uzvraća je po pitanju Tajvana, što su lideri dve zemlje isticali prilikom Šijeve posete Srbiji.
"Videli smo slogane, da je Tajvan Kina i da je Kosovo Srbija, a oni su to povezali. Kina je pomagala Srbiji kada je reč o Kosovu, najočitije u Savetu bezbednosti, uzdržavajući se ili praktično blokirajući rezolucije koje naginju ka nezavisnosti Kosova. To je svakako tačka saradnje između dve zemlje", kaže Mekarti iz Međunarodnog republikanskog instituta.
Tokom ove posete Ši Đinpinga Srbiji, potpisano je 28 dokumenata o saradnji u različitim oblastima - od trgovine, pravosuđa, carina, zaštite životne sredine, poljoprivrede, energetike, do kulture i medija.
Poput Rusije, Kina je dobro iskoristila prazninu koju su SAD i EU ostavile u Srbiji, smatra Šulman. Ovom posetom, kaže, Ši dodatno poručuje Americi da ima pouzdane partnere u Evropi koji su deo njegove globalne vizije i da SAD „neće moći potpuno da privuku Evropu na svoju stranu“.
Na pitanje mogu li tesne veze sa Kinom na neki način da ugroze veze Beograda i Vašingtona, Šulman je odgovorio:
„Postoji potencijal za to, posebno ako se ima u vidu da Srbija trenutno, u odnosu na ranije, drži malo veću distancu od Rusije i onda tu ulazi Kina, ne samo po pitanju investicija u infrastrukturu ili Sporazuma o slobodnoj trgovini, ili vojne pomoći. Važan je takođe i veliki broj medijskih sporazuma koji je danas potpisan... Od kako je SNS na vlasti u Srbiji i postoji kontrola nad medijima, o Kini se izveštava veoma pozitivno, a ovo će dodatno pogurati stvari u tom smeru."
"Kina ima slične sporazume i sa drugima, naročito zemljama u razvoju i nekim azijskim državama, gde se prenose poruke koje ona želi. Istraživanja koja sam ja video pokazuju da srpska javnost pozitivno ocenjuje Kinu, jer postoji osećaj da Kina donosi investicije i novac. Ne verujem da Vašington zbog toga misli da neće moći da se angažuje u Srbiji, ali dugoročno mislim da postoji potencijal da javnost bude u većoj meri protiv SAD ili Brisela, i da bude više pro-kineski orijentisana“, objašnjava Šulman.
