Linkovi

Analitičari u Vašingtonu: Poruka iz Berlina da nema promene granica


Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel na samitu u Berlinu

Profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server ocenio je za Glas Amerike da posle samita u Berlinu ideja o razgraničenju između Srbije i Kosova "polako zamire" i smatra da zato i Amerika mora da preispita svoju podršku toj ideji.

„Čini mi se da se predsednik Francuske Makron približio nemačkoj kanelarki Merkel u protivljenju bilo kakvom korigovanju granica. I to mi deluje kao ispravan stav, nadam se i da će otvoriti put ozbiljnijoj diskusiji o ovom pitanju“, kazao je Server.

Na konstataciju da je takva pozicija Francuske i Nemačke suprotstavljena stavu SAD, čiji su zvaničnici poručili da bi podržali svaki dogovor dve strane, Server kaže da bi Amerika trebalo da se zapita o svojoj poziciji.

„Pozicija SAD je bila malo dvosmislena i pasivna zbog poruke da su spremni da saslušaju sve predloge. To je neiskreno, jer su SAD zapravo podržavale razmenu teritorija, ali to je ideja koja polako zamire. Mislim da zato i Amerika mora da preispita svoju podršku toj ideji.“

Predsednik Kosova Hašim Tači poručio je da "veruje da je dogovor sa Srbijom moguć ove godine, ali samo uz odlučnu ulogu SAD". Server ne veruje da je učešće Amerike u pregovorima dobra ideja.

„SAD su indirektno uključene u dijalog. Ali problem sa zvaničnim uključivanjem SAD je to što će se onda zahtevati i prisustvo Moskve. A mislim da niko u EU, na Kosovu, a možda čak i u Srbiji ne želi Rusiju za pregovaračkim stolom.“

​Profesor na Džons Hopkinsu, uprkos pozivima koji su dolazili i iz Bele kuće, ne veruje u dogovor tokom 2019.

Ne znam da li je dogovor moguć ove godine, teško pitanje je članstvo Kosova u UN. I to zahteva ne samo dogovor Prištine i Beograda, već dogovor Vašingtona i Moskve, a nisam siguran da je to moguće“, zaključio je Server.

Nastavak razgovora, bez promene granica

Saradnik Instituta za poljnu politiku na Univerzitetu Džons Hopkins Edvard Džozef za Glas Amerike kaže da su dve glavne poruke sastanka u Berlinu - da Beograd i Priština nastave da razgovaraju, što su Evropljani uspeli da usaglase, i da nema promene granica, što je stav Nemačke.

Saradnik na Univerzitetu Džons Hopkins Edvard Džozef
Saradnik na Univerzitetu Džons Hopkins Edvard Džozef

"Sada moramo da znamo da više nismo u eri Mogerini. Znači, ceo ovaj koncept Federike Mogereini, koji je podržao Džon Bolton, savetnik u Beloj kući za bezbednost, je ćorsokak ako Nemačka i Francuska nisu na toj strani, a Nemačka očigledno nije bila" .

Džozef ističe da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "iz nekog razloga" želi dogovor o Kosovu, a da je predsedniku Kosova dogovor potreban zbog članstva u međunarodnim organizacijama".

"Koji god da je interes ohrabrio Vučića da želi dogovor, nadam se da će motivisati i njega, predsednika Tačija, Vašington i Brisel, Berlin i Pariz da razmisle o načinima da se konačno izađe iz pat pozicije, a da se ne destabilizuje region", kaže Džozef.

Džozef nije siguran da li će se SAD aktivnije uključiti u dijalog Srbije i Kosova.

Sa Trampovom adminstracijom nikada ne znate na čemu ste. Nikada ne znate šta će predsednik da kaže, čime će se baviti administracija. Jedino što sigurno znamo je da je Džon Bolton svestan problema, da je predsednik Tramp pisao obema stranama, i znamo da je potpredsednik Pens bio angažovan u pregovorima Grčke i Severne Makedonije u dogovoru koji bi mogao da bude model, a ne podrazumeva promenu granica. Znamo da je Trampova adminsitracija angažovana, a da li je to garancija – ne znamo“, zaključuje Edvard Džozef.

Evropa ne pušta Balkan niz vodu

Srđan Cvijić, iz Fonda za otvoreno društvo u Briselu, kaže da je vrlo važna poruka da su Pariz i Berlin na jednakim pozicijama kada je reč o budućem sporauzmu između Srbije i Kosova.

Predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel na sastanku u Berlinu, 29. april 2019.
Predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel na sastanku u Berlinu, 29. april 2019.

Međutim, kako ocenjuje Cvijić, razočaravajuće što balkanski lideri nisu pozvani na samit Evropske unije u Rumuniji u maju.

"Nije postojala politička volja za tako nešto, pogotovo u Francuskoj zbog zebnje da bi to moglo da se oslika negativno na rezultate vladajuće stranke na evropskim izborima 23. maja. Milsim da je i zbog toga organizovan samit u Berlinu, a vidimo da je sledeći u julu u Parizu, i da se time želela poslati poruka ne samo lideriam na Balkanu, nego pre svega građanima da evropska perspektiva stoji i da Evropa ne pušta Balkan niz vodu. Da, postoje određeni politički problemi, proširenje nije toliko popuarno, ali ipak vlade zemalja članica zemalja EU guraju taj proces napred", smatra Cvijić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG