Kritični dio, vrijeme urgentne pomoći na terenu, spašavanje ljudi od poplava je okončan. Sada je vrijeme za saniranje štete, procjenjuje se u Briselu, gdje je u posjeti tim povodom i generalni sekretar Savjeta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović.
Prva, urgentna pomoć nastradalim područjima Srbije i BiH je našla svoj put i na pozive za pomoć iz Beograda i Sarajeva reagovalo je više od pola evropskih članica. Sada je vrijeme za sanaciju šteta, koja će se mjeriti stotinama miliona evra.
"Taj kritični period je gotov. Drugo je ono o čemu ovih dana razgovaramo, a to je taj Fond solidarnosti, koji je uspostavljen pre nekoliko godina, čija je ukupna raspoloživa masa sredstava - pola milijarde. Srbija se kvalifikovala, to su potvrdili moji razgovori sa komesarkom za proširenje, sa generalnim direktorom za pridruživanje i današnji razgovori koje sam imao u kabinetu gospođe Ešton. Srbija je ispunila oba kriterijuma, jedan je, na žalost, da su štete veće od 0,6% BND-a i drugo da je zemlja kandidat. To je mehanizam koji je Srbiji na raspolaganju. Potrebno je da se u ovom trenutku uradi procena štete, to je ono što će se raditi narednih nedelja i meseci. Zatim, da se napravi analiza koja vrsta pomoći bi bila potrebna. U svakom slučaju, Srbija će biti u situaciji da povuče deo sredstava iz ovog fonda. Kolika je suma tih sredstava u ovom trenutku, ja to ne mogu da pogađam. Vezana je za nivo štete.Treći mehanizam koji je raspoloživ i za Srbija i za BiH to u IPO fondovi. Iz onog dela IPO fondova, koji nisu potrošeni, već u ovom trenutku postoje neke procene kolika sredstva bi bila dostupna Srbiji, kolika BiH i ta analiza postoji", objasnio je generalni sekretar Savjeta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović.
"Na sreću, situacija se popravlja i idemo ka narednoj fazi što znači da treba pomoći ljudima koji su izgubili svoje kuće, koji su u područjima gdje nema vode za piće. Za sada je aktivan mehanizam civilne zaštite preko kojeg isporučujemo sisteme za prečišćavanje vode, lijekove i privremena skloništa, kao i podrška humantarnim organizacijama na terenu. A onda dolazi period obnove. Sasvim je jasno da će potrebe biti ogromne. Još je rano reći, ali sigurno govorimo o desetinama, stotinama miliona evra", kaže evropska komesarka za humanitarnu pomoć, Kristalina Georgijeva.
Svilanović dodaje: "Ono što mislim da je važno to je da se porazgovara o tome do koje mere je ovo celo područje pogođeno nevoljom i ukoliko bi sa najvišeg nivoa došla podrška od strane, recimo, šefoa država ili vlada da žele da svi zajedno dodatno budu pomognuti - takav apel bi bio jako dobro došao. S druge strane, ne bi uticao na individualnu raspodelu sredstava kakva sada postoji, dakle pravila igre ne bi mogla da budu poremećena, ali bi eventualno mogao da bude jedan zamajac da se zatraže novi izvori i nova podrška, dodatna u odnosu na ovo što je u ovom trenutku na raspolaganju".
Vlasti u Srbiji bi trebalo što prije dostaviti što precizniju analizu stanja, šteta, ali i potreba, što će biti polazna tačka za dobijanje pomoći Fonda solidarnosti.
Kada je riječ o BiH, za nju će se sredstva tražiti u prelokaciji postojećih ili zamrznutih IPA novaca, uz moguće angažovanje fondova za regionalni razvoj.
Prva, urgentna pomoć nastradalim područjima Srbije i BiH je našla svoj put i na pozive za pomoć iz Beograda i Sarajeva reagovalo je više od pola evropskih članica. Sada je vrijeme za sanaciju šteta, koja će se mjeriti stotinama miliona evra.
"Taj kritični period je gotov. Drugo je ono o čemu ovih dana razgovaramo, a to je taj Fond solidarnosti, koji je uspostavljen pre nekoliko godina, čija je ukupna raspoloživa masa sredstava - pola milijarde. Srbija se kvalifikovala, to su potvrdili moji razgovori sa komesarkom za proširenje, sa generalnim direktorom za pridruživanje i današnji razgovori koje sam imao u kabinetu gospođe Ešton. Srbija je ispunila oba kriterijuma, jedan je, na žalost, da su štete veće od 0,6% BND-a i drugo da je zemlja kandidat. To je mehanizam koji je Srbiji na raspolaganju. Potrebno je da se u ovom trenutku uradi procena štete, to je ono što će se raditi narednih nedelja i meseci. Zatim, da se napravi analiza koja vrsta pomoći bi bila potrebna. U svakom slučaju, Srbija će biti u situaciji da povuče deo sredstava iz ovog fonda. Kolika je suma tih sredstava u ovom trenutku, ja to ne mogu da pogađam. Vezana je za nivo štete.Treći mehanizam koji je raspoloživ i za Srbija i za BiH to u IPO fondovi. Iz onog dela IPO fondova, koji nisu potrošeni, već u ovom trenutku postoje neke procene kolika sredstva bi bila dostupna Srbiji, kolika BiH i ta analiza postoji", objasnio je generalni sekretar Savjeta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović.
"Na sreću, situacija se popravlja i idemo ka narednoj fazi što znači da treba pomoći ljudima koji su izgubili svoje kuće, koji su u područjima gdje nema vode za piće. Za sada je aktivan mehanizam civilne zaštite preko kojeg isporučujemo sisteme za prečišćavanje vode, lijekove i privremena skloništa, kao i podrška humantarnim organizacijama na terenu. A onda dolazi period obnove. Sasvim je jasno da će potrebe biti ogromne. Još je rano reći, ali sigurno govorimo o desetinama, stotinama miliona evra", kaže evropska komesarka za humanitarnu pomoć, Kristalina Georgijeva.
Svilanović dodaje: "Ono što mislim da je važno to je da se porazgovara o tome do koje mere je ovo celo područje pogođeno nevoljom i ukoliko bi sa najvišeg nivoa došla podrška od strane, recimo, šefoa država ili vlada da žele da svi zajedno dodatno budu pomognuti - takav apel bi bio jako dobro došao. S druge strane, ne bi uticao na individualnu raspodelu sredstava kakva sada postoji, dakle pravila igre ne bi mogla da budu poremećena, ali bi eventualno mogao da bude jedan zamajac da se zatraže novi izvori i nova podrška, dodatna u odnosu na ovo što je u ovom trenutku na raspolaganju".
Vlasti u Srbiji bi trebalo što prije dostaviti što precizniju analizu stanja, šteta, ali i potreba, što će biti polazna tačka za dobijanje pomoći Fonda solidarnosti.
Kada je riječ o BiH, za nju će se sredstva tražiti u prelokaciji postojećih ili zamrznutih IPA novaca, uz moguće angažovanje fondova za regionalni razvoj.
