Kraj 2013-te nije doneo ono što je najavljivano iz Ministarstva privrede - izmene Zakona o radu pomerene su za početak iduće godine, a do tada se nastavljaju rasprave o ovom zakonu, i one su vrlo često obojene sa dosta strasti i emocija.
Novi zakon o radu, prema najavama ministra privrede Saše Radulovića, naći će se u skupštinskoj proceduri već u januaru. Javna rasprava ulazi u dramatičan finiš, a sve tri strane: sindikati, poslodavci i vlada bacilli su karte na sto. I svako ima jake adute.
"Taj zakon je strateški važan. I logično je i očekivano da on bude predmet suočavanja različitih stavova. I razlčitih interesa. I da vas podsetim, od 5. oktobra pa naovamo, svaki put kada je usvajan Zakon o radu, to je bio predmet jako oštrih sučeljavanja", kaže Darko Marinković sa Univerziteta Megatrend.
Kako trenutno stvari stoje, poslodavci od novog zakona o radu očekuju najveću korist. Od vlasnika mikro i malih preduzeća, kojih je pola miliona u Srbiji, do velikih kompanija okupljenih oko Američke privredne komore, koje zapošljavaju više od 100 hiljada ljudi:
"Kreira se negativan odijum u javnosti kao da je cilj poslodavaca da otpuste sve ljude. I da će im onda biti lakše. I da nemaju ni jedan drug cilj. Zar nije normalno da svaki poslodavac, čija kompanija dobro radi – da želi da zaposli što više ljudi kako bi povećao svoj profit", ističe Maja Piščević iz Američke privredne komore.
Osnovni problem za poslodavca u važećem zakonu je odredba o otpremninama u slučaju otpuštanja. Većina poslodavaca u Srbiji jedva pokriva tekuće troškove i obrtna sredstva, a za otpremnine radnija po svakoj godini staža, nemaju para. Pa i novo rešenje, koje podrazumeva isplatu otpremnina za godine provedene kod poslodavca, neće biti lak izdatak, ali će omogućiti veće zapošljavanje, smatraju u Amchamu:
"Zašto se onemogućava da bilo ko ima 50 i više godina bilo gde praktično dobije posao. Jer, ko će da ga primi? Kaže – ti si fenomenalan, upravo mi treba taj profil, treba mi tvoje iskustvo, znanje. Ali šta ću ako mi se sutra smanji obim posla i ja treba da te otpustim posle 3 ili 4 godine? I da ti platim tvojih 23 godine staža. Ja to ne mogu."
Ukidanje otpremnina, kako smatraju u sindikatima, nije veliki problem – njima najviše smeta smanjenje plate tokom godišnjeg odmora, produžavanje rada na određeno vreme na dve godine, kao i obaveza Srbije da do marta 2014-te zakonski uredi rad agencija za privremeno i povremeno zapošljavanje:
"Ako uvede u zakon to da može da te otpusti i da te drži na kratkom lancu, ni živog ni mrtvog. Pazi, mogu da te otpustim sutra i pazi šta pričaš, šta radiš. Ako se pobuniš – hvala, doviđenja. Eno stoje na kapiji oni koji jedva čekaju da se tu zaposle. Onda i te kako možeš da utičeš na prava radnika, da dobiješ jedan vrlo opasan instrument zastrašivanja ljudi", smatra Darko Marinković.
Četvrtina radnog aktivnog stanovništva u Srbiji je nezaposlena. Među njima i svaki drugi čovek mlađi od 30 godina, i za sada postoji jako uverenje da će promene zakona o radu dovesti do lakšeg i većeg zapošljavanja:
"Razumem strahove sindikata, ali ne razumem stavove. Ne razumem stavove zato što privreda je u krizi. Ako na ovaj način zakivamo status quo – mi ne možemo da se prilagođavamo potrebama ovakve, sada ugrožene ekonomije. Mi moramo da činimo sve da omogućimo što većem broju ljudi da se zaposli", naglašava Maja Piščević.
"Radnici i poslodavci imaju zajednički interes. To je ekonomski i tehnološki prosperitet i profitabilnost preduzeća. Jer, džabe sva ova priča o zakonu, o pravnom regulisanju, o kolektivnim ugovorima ako preduzeće propada i ako nema profita. To znači nema plata, nema para za poreze", navodi Marinković.
Izmene zakona o radu tumače se kao test reformskih kapaciteta Srbije. Svetska banka, MMF, Evropska unija, strani investitori i domaći preduzetnici stoje iza novih rešenja., dok su sa druge strane su radnici oštro podeljeni u dve grupe: oni koji rade u privatnom sektoru i koji odavno već žive u kapitalizmu. I oni u javnom sektoru koji se grčevito drže privilegija stečenih u socijalizmu. Na Vladi je da prelomi.
Novi zakon o radu, prema najavama ministra privrede Saše Radulovića, naći će se u skupštinskoj proceduri već u januaru. Javna rasprava ulazi u dramatičan finiš, a sve tri strane: sindikati, poslodavci i vlada bacilli su karte na sto. I svako ima jake adute.
"Taj zakon je strateški važan. I logično je i očekivano da on bude predmet suočavanja različitih stavova. I razlčitih interesa. I da vas podsetim, od 5. oktobra pa naovamo, svaki put kada je usvajan Zakon o radu, to je bio predmet jako oštrih sučeljavanja", kaže Darko Marinković sa Univerziteta Megatrend.
Kako trenutno stvari stoje, poslodavci od novog zakona o radu očekuju najveću korist. Od vlasnika mikro i malih preduzeća, kojih je pola miliona u Srbiji, do velikih kompanija okupljenih oko Američke privredne komore, koje zapošljavaju više od 100 hiljada ljudi:
"Kreira se negativan odijum u javnosti kao da je cilj poslodavaca da otpuste sve ljude. I da će im onda biti lakše. I da nemaju ni jedan drug cilj. Zar nije normalno da svaki poslodavac, čija kompanija dobro radi – da želi da zaposli što više ljudi kako bi povećao svoj profit", ističe Maja Piščević iz Američke privredne komore.
Osnovni problem za poslodavca u važećem zakonu je odredba o otpremninama u slučaju otpuštanja. Većina poslodavaca u Srbiji jedva pokriva tekuće troškove i obrtna sredstva, a za otpremnine radnija po svakoj godini staža, nemaju para. Pa i novo rešenje, koje podrazumeva isplatu otpremnina za godine provedene kod poslodavca, neće biti lak izdatak, ali će omogućiti veće zapošljavanje, smatraju u Amchamu:
"Zašto se onemogućava da bilo ko ima 50 i više godina bilo gde praktično dobije posao. Jer, ko će da ga primi? Kaže – ti si fenomenalan, upravo mi treba taj profil, treba mi tvoje iskustvo, znanje. Ali šta ću ako mi se sutra smanji obim posla i ja treba da te otpustim posle 3 ili 4 godine? I da ti platim tvojih 23 godine staža. Ja to ne mogu."
Ukidanje otpremnina, kako smatraju u sindikatima, nije veliki problem – njima najviše smeta smanjenje plate tokom godišnjeg odmora, produžavanje rada na određeno vreme na dve godine, kao i obaveza Srbije da do marta 2014-te zakonski uredi rad agencija za privremeno i povremeno zapošljavanje:
"Ako uvede u zakon to da može da te otpusti i da te drži na kratkom lancu, ni živog ni mrtvog. Pazi, mogu da te otpustim sutra i pazi šta pričaš, šta radiš. Ako se pobuniš – hvala, doviđenja. Eno stoje na kapiji oni koji jedva čekaju da se tu zaposle. Onda i te kako možeš da utičeš na prava radnika, da dobiješ jedan vrlo opasan instrument zastrašivanja ljudi", smatra Darko Marinković.
Četvrtina radnog aktivnog stanovništva u Srbiji je nezaposlena. Među njima i svaki drugi čovek mlađi od 30 godina, i za sada postoji jako uverenje da će promene zakona o radu dovesti do lakšeg i većeg zapošljavanja:
"Razumem strahove sindikata, ali ne razumem stavove. Ne razumem stavove zato što privreda je u krizi. Ako na ovaj način zakivamo status quo – mi ne možemo da se prilagođavamo potrebama ovakve, sada ugrožene ekonomije. Mi moramo da činimo sve da omogućimo što većem broju ljudi da se zaposli", naglašava Maja Piščević.
"Radnici i poslodavci imaju zajednički interes. To je ekonomski i tehnološki prosperitet i profitabilnost preduzeća. Jer, džabe sva ova priča o zakonu, o pravnom regulisanju, o kolektivnim ugovorima ako preduzeće propada i ako nema profita. To znači nema plata, nema para za poreze", navodi Marinković.
Izmene zakona o radu tumače se kao test reformskih kapaciteta Srbije. Svetska banka, MMF, Evropska unija, strani investitori i domaći preduzetnici stoje iza novih rešenja., dok su sa druge strane su radnici oštro podeljeni u dve grupe: oni koji rade u privatnom sektoru i koji odavno već žive u kapitalizmu. I oni u javnom sektoru koji se grčevito drže privilegija stečenih u socijalizmu. Na Vladi je da prelomi.
Komentari (3)
Učitajte još komentara