Linkovi

Sećanje Žena u crnom na Srebrenicu, kontramiting porodica nestalih Srba


Žene u crnom, obeležavanje 22. godišnjice genocida u Srebrenici, Beograd, 10. juli 2017. (AP Photo/Darko Vojinovic)

Na 22. godišnjicu genocida u Srebrenici, kada su vojnici bosanskih Srba pod komandom Ratka Madića u nekoliko dana pobili preko 8.000 ljudi, beogradska nevladina antiratna organizacija Žene u crnom tradicionalno je održala skup sećanja na Srebrenicu na beogradskom Trgu Republike. Ove godine, međutim, pre početka njihovog skupa "Srebrenica 8372", na Trgu Repubike okupili su se pripadnici Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji, kojima su se pridružili predstavnici porodica ubijenih Srba u Podrinju i pripadnici nekih desničarskih organizacija.

Skup Udruženja porodica nije prijavljen, javljaju mediji, a dve grupe ljudi, u atmosferi napetosti, razdvajao je dupli kordon policije. Osim policije, učesnike dva skupa razdvajala je i improvizovana ograda, a pripadnici Žandarmerije stajali su u punoj opremi podalje, ali u vidokrugu učesnika dva skupa.

Okupljanja su okončana bez većih incidenata, iako su učesnici skupa Udruženja porodica dobacivali i vređali Žene u crnom, koje nisu odgovarale na to i koje su ćutke stajale noseći transparente sa brojem 8372, koji predstavlja broj ubijenih u Srebrenici, veliki transparent „Srebrenica, odgovornost, solidarnost, priznajem", "Srebrenica - nikada nećemo zaboraviti" i druge antiratne i poruke saosećanja sa srebreničkim žrtvama.

Pripadnici Udruženja porodica, koji su se pojavili na Trgu Republike pola sata pre prijavljenog skupa Žena u crnom u 19 sati, podigli su svoje transparente oko spomenika knezu Mihailu, takozvani "srpski zid plača", sa imenima ubijenih i nestalih Srba sa područja Podrinja i porukom da porodice ubijenih traže pravdu.

Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica, govoreći preko megafona nazivao je Žene u crnom „antiratnim profiterima“, a upućivani su im i druge pogrdne i lično uvredljive poruke. Među predstavnicima Udruženja porodica bili su i predstavnici desničarskih organizacija 1389 i Alternativa. Tu su, kako prenosi Danas, bili i Miša Vacić, bivši portparol desničarskog pokreta SNP Naši 1389, kao i Radomir Počuča, nekadašnji potparol Protivterorističke jedinice MUP i bivši dobrovoljac na stranu proruskih pobunjenika u Ukrajini, koji je nedavno oslobođen optužbi za pretnje Ženama u crnom. N1 javlja da je prisutan bio i predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.

Bile su prisutne i pristaice desničarskih organizacija Zavetnici i Alternativa. Nosili su zastave Vojske Republike Srpske i nekadašnjeg generala Ratka Mladića, kome se sudi u Haškom tribunalu.

Beogradski dnevnik Danas izveštava da policija nikoga od desničara, i pored ovih provokacija nije legitimisala, a da su novinarki tog lista, na zadatku, tri puta tražena i proveravana dokumenta.

Žene u crnom su održale scensku akciju uz podršku umetničkih kolektiva MMC Led art iz Novog Sada, Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva.

Genocid u Srebrenici je, podsećaju Žene u crnom, najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. "Režim Slobodana Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Ovom prilikom podsećamo da je država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida", ukazuju iz ove nevladine organizacije.

Proglasiti Dan sećanja na Srebrenicu

Kako dodaju, u Haškom tribunalu je van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.

"Ignorisanje naših zahteva potvrđuje nedostatak političke volje i moralnog kapaciteta sadašnjih vlasti, ali i sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid - državno organizovani zločin", poručuju Žene u crnom.

Predsednica Žena u crnom Staša Zajović rekla je novinarima da akcijom ta organizacija izražava solidarnost prema žrtvama i zahteva od vlasti da uvaži "sudski utvrđene činjenice, što nikada do sada nije urađeno" i da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Ona je ocenila da je državni vrh Srbije, „zajedno sa zvaničnicima Republike Srpske, a uz pomoć Rusije“, sprečio juna 2015. donošenje Rezolucije o Srebrenici u UN.

"U Srbiji vlada paranoičan strah koji se ispoljava u pomahnitalim reakcijama i na samo pominjanje reči genocid. Tome nesumnjivo doprinosi i uporno odbijanje aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića da zločin u Srebrenici imenuje genocidom, u čemu ga slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i najveći deo opozicionih političara", rekla je Staša Zajović. "Time se potvrđuje sistematsko održavanje one ideologije koja je omogućila genocid i koja opravdava zločine, slaveći zločince kao heroje".

"Žale muslimanske žrtve"

Žene u crnom zahtevaju i da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, kao i zabranu "fašističkih organizacija".

Sa druge strane, učesnici neprijavljenog skupa Udruženja porodica nestalih poručivali su da su Srbi bili prve žrtve u Srebrenici. "Pozivamo Žene u crnom, koje žale muslimanske žrtve, da vide koliko je Srba ubijeno u Srebrenici, od 1992. do 1995. godine. Želimo da znamo zašto ćute o ubijenim Srbima", rekli su predstavnici srpskih porodica ubijenih na području Srebrenice.

"Želimo da se zna da su prve žrtve u Srebrenici bile srpske, da su Srbi bili prve žrtve u Bosni i Hercegovini, da je 3.267 srpskih civila pobijeno pod komandom Nasera Orića u Srebrenici, Bratuncu i okolnim selima", rekao je predsednik Opštinskog udruženja porodica ubijenih Srba u Srebrenici Bane Vasiljević.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG