Linkovi

Svetska banka: Više od pola veka potrebno da Zapadni Balkan dostigne EU


Prema tmurnim procenama Svetske banke (SB), zemljama Zapadanog Balkana biće potrebno 60 godina da dostignu države Evropske unije kada je u pitanju ekonomski napredak. Iako su zemlje na Balkanu dosta uradile da bi napredovale, statistički pokazatelji su i dalje crni - četvoro od deset radno sposobnih ljudi i dalje je bez posla.

A da bi se i dostigao nivo EU u narednih 60 godina,rast, koji je trenutno najveći u Evropi, a koji je pitanje da li će ove zemlje moći da održe u narednim decenijama, mora da ostane približan ili da se čak i ubrza od dosadašnjeg. S obzirom da su ove zemlje - Srbija, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina - male ekonomije i zavisne na različite načine od većih zemalja, u kojima se ako izbije kriza odmah se preliva na region - to znači da je i napredak u narednih šest dekada pod znakom pitanja.

"Uprkos značajnom napretku, četvoro od deset ljudi u regionu je bez posla. Ovo je zapanjujuća brojka kada znamo da je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta, " kaže Ekaterina Vostroknutova, ekonomista i jedan od autora analize SB za Zapadni Balkan.

S obzirom da su zemlje male i zavisne od većih ekonomija, svaki eksterni šok je korak unazad njih, pa je preporuka SB da samo nastavkom reformi mogu da ojačaju i eventualno ublaže efekte mogućih kriza, poboljšaju rast i privuku više investicija. Većina zemalja u regionu je završila reforme u liberalizaciji trgovinskog tržišta, ali ono što ih većinu koči je konstantno kašnjenje sa privatizacijom, restruktuiranjem i regulisanjem u oblasti konkurencije i uprave.
"Da bi ove zemlje mogle da iskoriste u potpunosti rast, bitno je da završe ceo paket tranzicionih reformi. Nezavršene reforme vuku rast na dole, smanjuju mogućnost ekonomije da reaguje na šokove, a kao rezultat može doći do "reformskog zamora" koji na dalje može usporiti proces," objašnjava Vostroknutova za Glas Amerike.

Konkretno na primeru Srbije može se reći da je zemlja do sada uradila veliki deo posla u procesu tranzicije, konsolidovala je fiskalnu politiku, privukla investitore u sektoru trgovine, ostvarila značajan napredak u reformi javnih preduzeća i tržište rada je fleksibilnije što se sve pozitivno odrazilo na ekonomiju zemlje, kaže se u izveštaju SB.

"Ipak, investicije u Srbiji su među najnižima kada se pogledaju evropske tranzcione ekonomije, ima mesta za rast izvoza, a dominacija javnog sektora guši rast privatnog sektora," upozorava Vostroknutova.

Stoga su preporuke SB za Srbiju da "skine breme" državnih preduzeća, reši probleme prava svojine, kreiranje poreskog sistema koji podržava privatnu inicijativu, uklanjanje barijera u trgovini, ali i dalje reforme u digitalnom sektoru koji bi pomogao oblikovanju IT infrastrukturne baze.

"Sa ovim reformama, Srbija može da očekuje rast od 5 odsto na godišnjem nivou, što bi značilo dupliranje BDP-a u sledećih 15 godina, a time i približavanje standardima EU," kaže Vostroknutova.

Srbija predviđa da će ostvariti realnu stopu rasta u idućoj godini od 3, 5 odsto, prema najavama ministara finansija Dušana Vujovića.

Kada je region u pitanju, ekonomisti iz SB navode da zemlje moraju uraditi više na poboljšanju izvoza koji je trenuto na jako niskom nivou od 20 do 50 odsto BDP-ja, a koji može biti kamen spoticanja za dalji rast koji je ionako na nezavidnom nivou.

Da su ekonomije zemalja Zapadnog Balkana u lošem stanju govori i podatak da su investicije i dalje ispod 25 odsto BDP-ja, što je granica ako zemlja želi da osigura dugoročni rast. Kada se pogledaju ove cifre preporuka SB je poboljšanje upravo u oblastima izvoza i investicija.

"Održanje makro-ekonomske stabilnosti, zapošljavanje više ljudi, poboljšanje u regulativama poslovanja, uklanjanje barijera u trgovini , efikasnija javna služba omogući će više dugoročnih investicija i smanjiti troškove za investitore, dok će smelije reforme poboljšati investicionu klimu," navodi Vostroknutova iz SB.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG