SAD umanjuju značaj nedavno pojačane napetosti u odnosima sa Saudijskom Arabijom, dok neki u regionu upozoravaju da nastali problemi ne mogu tako lako da se otklone.
Po pravilu uzdržana saudijska kraljevina, nedavno je odbila da zauzme mesto u Savetu bezbednosti UN-a. Uz to je jasno predočila svoj gnev prema svom dugogodišnjem američkom savezniku.
U razgovoru za Glas Amerike putem Skajpa, saudijski urednik i književnik Džamal Kašogi između ostalog kaže:
“Saudijska Arabija je verovatno zabrinuta zbog toga što su SAD jedino zainteresovane za pitanje iranskog nuklearnog programa i bezbednost Izraela, a da će haos na Bliskom Istoku ostaviti nama da rešimo sami”.
Takozvani haos, koji je usledio posle "Arapskog proleća" je pozamašan. Saudijski zvaničnici su ogorčeni zbog odustajanja SAD da preduzmu vojnu akciju protiv sirijske vlade, saveznika Teherana – regionalnog suparnika Rijada.
Nezadovoljstvo je dalje pojačano načinom na koji je Vašington reagovao na situaciju u Egiptu. Šef američke diplomatije nazvao je obaranje izabranog predsednika “obnavljanjem demokratije”, da bi posle toga Vašington smanjio pomoć.
“Kao supersila morate da imate sofisticirani plan. Bez toga se ne postiže ništa”, smatra Mustafa Labad, iz Centra al-Šakr za regionalne i strateške studije.
Nad svim tim se nadvila sektaška borba između sunita i šiita, što je za saudijske lidere borba između Saudijske Arabije i Irana. A tome ne pomaže ni američko otvaranje prema Iranu u cilju suzbijanja nuklearnih ambicija Teherana.
Vašington negira da je sadašnji američko-saudijski razlaz ozbiljan. Međutim, bivši američki ambasador Adam Ereli smatra da SAD treba da pruže uveravanja svojim bliskoistočnim saveznicima.
“Ignorišemo ih na naš rizik, jer su nam potrebni. Mislim da ih uzimamo suviše zdravo za gotovo, uključujući i Saudijsku Arabiju”.
SAD i Saudijsku Arabiju i dalje vezuju strateški interesi – kao što su nafta i borba protiv terorizma. Mnogi veruju da će to pomoći u prevazilaženju sadašnjih napetosti.
Džamal Kašogi tvrdi da je promena dublja.
“Na Bliskom Istoku se odvija preporod, sličan onom posle pada Otomanskog carstva 1918. Potrebne su snažne i stabilne zemlje da bi usmeravale taj preporod”.
Kašogi se nada da su to Saudijska Arabija i njeni sunitski partneri, uključujući Tursku. Ali, ostaje pitanje da li Iran ima svoju, šiitsku verziju takvog scenarija. Analitičari veruju da ima.
Po pravilu uzdržana saudijska kraljevina, nedavno je odbila da zauzme mesto u Savetu bezbednosti UN-a. Uz to je jasno predočila svoj gnev prema svom dugogodišnjem američkom savezniku.
U razgovoru za Glas Amerike putem Skajpa, saudijski urednik i književnik Džamal Kašogi između ostalog kaže:
“Saudijska Arabija je verovatno zabrinuta zbog toga što su SAD jedino zainteresovane za pitanje iranskog nuklearnog programa i bezbednost Izraela, a da će haos na Bliskom Istoku ostaviti nama da rešimo sami”.
Takozvani haos, koji je usledio posle "Arapskog proleća" je pozamašan. Saudijski zvaničnici su ogorčeni zbog odustajanja SAD da preduzmu vojnu akciju protiv sirijske vlade, saveznika Teherana – regionalnog suparnika Rijada.
Nezadovoljstvo je dalje pojačano načinom na koji je Vašington reagovao na situaciju u Egiptu. Šef američke diplomatije nazvao je obaranje izabranog predsednika “obnavljanjem demokratije”, da bi posle toga Vašington smanjio pomoć.
“Kao supersila morate da imate sofisticirani plan. Bez toga se ne postiže ništa”, smatra Mustafa Labad, iz Centra al-Šakr za regionalne i strateške studije.
Nad svim tim se nadvila sektaška borba između sunita i šiita, što je za saudijske lidere borba između Saudijske Arabije i Irana. A tome ne pomaže ni američko otvaranje prema Iranu u cilju suzbijanja nuklearnih ambicija Teherana.
Vašington negira da je sadašnji američko-saudijski razlaz ozbiljan. Međutim, bivši američki ambasador Adam Ereli smatra da SAD treba da pruže uveravanja svojim bliskoistočnim saveznicima.
“Ignorišemo ih na naš rizik, jer su nam potrebni. Mislim da ih uzimamo suviše zdravo za gotovo, uključujući i Saudijsku Arabiju”.
SAD i Saudijsku Arabiju i dalje vezuju strateški interesi – kao što su nafta i borba protiv terorizma. Mnogi veruju da će to pomoći u prevazilaženju sadašnjih napetosti.
Džamal Kašogi tvrdi da je promena dublja.
“Na Bliskom Istoku se odvija preporod, sličan onom posle pada Otomanskog carstva 1918. Potrebne su snažne i stabilne zemlje da bi usmeravale taj preporod”.
Kašogi se nada da su to Saudijska Arabija i njeni sunitski partneri, uključujući Tursku. Ali, ostaje pitanje da li Iran ima svoju, šiitsku verziju takvog scenarija. Analitičari veruju da ima.
