Linkovi

"SAD da izdvoje više novca i budu prisutnije u Srbiji - da bi se smanjio ruski uticaj"

  • Glas Amerike

Rusija širi maligni uticaj u Srbiji uz pomoć propagande, dezinformacija, energetike, odbrane, verskih i kulturnih veza, a da bi se tome suprostavile SAD moraju da angažuju najviše zvaničnike i ne smanjuju pomoć regionu – navodi se u izveštaju senatora iz Demokratske stranke o rukom mešanju širom Evrope. Izveštaj je urađen na zahtev najviše rangiranog demokrate u Spoljnopolitičkom odboru Senata, Bena Kardina. Republikanci nisu podržali izveštaj, ali nisu ni osporili njegove zaključke. U izveštaju koji ima 200 strana, osam je posvećeno Srbiji.

Srbija, Rusija i EU

U izveštaju se konstatuje da je uprkos bliskim vezama sa Moskvom, vlada Srbije kao prioritet postavila pridruženje EU. “Težnja Srbije da održava dobre odnose I sa EU I sa Rusijom možda nije dugoročno održiva, ako evropske integracije budu podrazumevale usvajanje odluka EU koje su protiv interesa Rusije.”

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Brajan Hojt Ji je u Beogradu rekao da se “ne može sedeti na dve stolice u isto vreme, posebno ako su toliko udaljene”. Pomešane reakcije koje su stigle iz srpske vlade na Jieve primebe odražavaju podeljenost društva u Srbiji.

U izveštaju se konstatuje da većina kandidata za članstvo u EU usvaja spoljnu politiku Unije I pre učlanjenja, za šta se kao primer pominje Crna Gora.

Naoružanje I humanitarni centar

U izveštaju se napominje da je prošle godine, Srbija je potpisala veliki ugovor o kupovini naoružanja sa Rusijom. U oktobru 2017. Rusija je Srbiji obezbedila šest aviona MIG 29 I navodno se složila da joj da još 30 tenkova T-72 i 30 BRDM-2 partolnih borbenih vozila. Predsednik Vučić je, kako je objavljeno, izjavio da Srbija pregovara o kupovini odbrambenog sistema S-300 od Rusije. To je dogovor koji bi mogao da aktivira nedavno usvojeni zakon u SAD – kojim se zahteva uvođenje sankcija za svaku značajniju vojnu ili obaveštajnu transakciju sa Rusijom.

Podseća se I da SAD sumnjaju da je priroda rusko-srpskog centra u Nišu humanitarna, te da je Hojt Brajan Ji u Senatu u junu 2017. rekao da će “Srbija izgubiti kontrolu nad delom svoje teritorije ako dozvoli Rusiji da formira centar za špijunažu”. Rusija je tražila diplomatski status za osoblje centra, što Srbija još nije odobrila.

U izveštaju se konstatuje I velika energetska zavisnost Srbije od Rusije kao jedan od načina uticaja.

Mediji I propaganda

Vlada Srbije je uložila suštinske resurse I politički kapital u članstvo sa EU, ali je malo toga preduzela kako bi se odbranila od antievropske propagande ruske vlade – koja se gotovo nesmetano plasira, piše u izveštaju.

Prema Stejt departmentu, “broj proruskih medija I NVO je porastao sa nekoliko desetina na nekoliko stotina u prethodnim godinama, a besplatni sadržaji koje nude ruski državni mediji – poput Sputnjika, čine ih najcitiranijim stranim izvorima u srpskim medijima”.

Odgovor sa Zapada je slab, ali se ćini da se vraća u trku u medijima. BBC je objavio planove da se ponovo angažuje u Srbiji 2018., sedam godina pošto su zatvorili servis na srpskom jeziku.

Sloboda medija je u Srbiji u znatnom padu poslednjih godina. Organizacija “Freedom House” je objavila da je u 2017. “sloboda medija pala pod vođstvom SNS I tadašnjeg premijera, sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića”. Ako novinari u Srbiji ne mogu da istražuju bez pretnji, cenzure, nasilja ili zastrašivanja, zemlja nije u stanju da se uspešno izbori protiv ruske propagande.

Uputstvo za SAD

Ruska vlada uspešno održava podršku u srpskoj javnosti za jače odnose sa Moskvom. SAD I EU su malo radile protiv toga. Ali, imajući u vidu centralnu ulogu Srbije na Balkanu, borba protiv lošeg uticaja mora da počne u Beogradu.

Najpre, domaći lideri treba jače da se suprotstave uticaju iz Kremlja. “Srbija je važna zemlja u regionu, I nema sumnje da se suočava sa pritiskom u pokušaju da “sedi na dve stolice”. Ali, važno je vođstvo – ako Srbija hoće da se priključi EU, mora da se izbori protiv ruskog arsenala. “

Američka pomoć Srbiji se smanjila prethodnih godina. Prema podacima Kongresne službe za istraživanje, SAD su u fiskalnoj 2014. godini dale 22,9 miliona dolara, 2015. 14,2 miliona, I 16,8 milona u 2016. Obamina administracija je tražila 23 miliona u 2017., dok je Trampova adminstracija tražila 12,1 milion dolara. SAD I njeni saveznici na Balkanu I u Evropi treba da prenamene sredstva za pomoć i rade na dugoročnom jačanju demokratskih institucija, borbi protiv dezinformacija.

Američki zvaničnici moraju da se pojavljuju na terenu: u zemljama poput Srbije potreban je snažan I konstantan diplomatski angažman. SAD moraju da pošalju snažnu poruku da su spremne da podrže one koji žele demokratsku budućnost u Evropi.

Zaključuje se da je fokus SAD na Balkan je znatno oslabio od pada Slobodana Miloševića, pre 17 godina. Ruske veze sa liderima u Srbiji su mnogo jače od američkih. Predsenik Vučić se sastao sa Vladimirom Putinom barem 12 puta od 2012. godine. Poslednji američki predsednik koji je bio u Beogradu je Džimi Karter 1980. Da bi se popunila praznina, zvaničnici SAD, uključujući i članove Kongresa, treba redovno da putuju u region i da ugoste najviše zvaničnike u Vašingtonu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG