Sa Kosova je na bliskoistočna ratišta otišao najveći broj stranih boraca po glavi stanovnika u Evropi, zaključuje se u analizi Puls javnosti pod nazivom „Sprečavanje nasilnog ekstremizma na Kosovu“ koju je sproveo UNDP u saradnji sa USAID-om. U izveštaju se navodi da je uticaj ekstremističkih grupa na Kosovu povećan tokom poslednje dve decenije, kao i broj stavova o verskom radikalizmu.
Prema podacima Policije Kosova je, kako se navodi u izveštaju 2013. i 2014. godine 316 stanovnika napustilo Kosovo, kako bi se borili u ratovima u Siriji, a njih 117 se vratilo. Ovi podaci pokazuju da je Kosovo na trećem mestu odakle je na Bliski istok otišao broj stranih boraca, posle Belgije i Francuske, a na prvom mestu u Evropi kada je u pitanju broj stranih boraca po glavi stanovnika. U izveštaju se navodi da su faktori koji podstiču porast radikalizama razočarenje opštim privrednim i političkim stanjem, nepoverenje u kosovske institucije, i to da je poverenje u verske institucije u stalnom porastu.
„Postoje neki faktori koje su izrađivači ovog dokumenta identifikovali kao faktore koji podstiču nasilni ekstremizam na Kosovu, a to su pre svega nezadovoljstvo građana pravosudnim sistemom, sa upravom kao jednim od faktora koji utiče na povećanje mogućnosti indoktrinacije građana Kosova, zatim nedostatak organizovanih aktivnosti od strane civilnog društva, opština, centralnih institucija, osećaj izolovanosti, kriza identiteta...“, rekao je predstavljajući izveštaj Atdhe Hetemi iz UNDP-a.
Na predstavljanju izveštaja rečeno je da je Kosovo septembra 2015. godine usvojilo Strategiju sprečavanja nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi ka terorizmu za period između 2015. i 2020. godine, ali da ona mora da bude mnogo snažnija posebno na lokalnom novou.
„Učesnici u našim fokus grupama smatraju da strategija zahteva da intervencije u okviru strukture i procesa rezultata treba da ima mnogo snažniju ulogu posebno u opštinama. Na osnovu njih opština treba da ima najbitniju ulogu. Saradnja između policije i imama je preko potrebna. Zatim više važnosti treba dati programima rehabilitacije za ljude koji su se vratili iz kriznih zemalja“, rekao je Hetemi.
Neke od glavnih preporuka koje su proizašle iz analize podataka sa fokus grupa se pimarno odnose na način na koji društvo i institucije na Kosovu mogu da povećaju otpornost Kosova u odnosu na uticaj radikalnih i ekstremističkih ideologija i grupa, kao i na dugoročne načine za sprečavanje nasilnog terorizma.
„Treba ponuditi više podrške inicijativama koje proizilaze iz same zajednice, iz opština na lokalnom nivou, ponuditi više znanja o nasilnom ekstremizmu i ovo znanje treba preneti ka školama, zajednicama, porodicama. Nastavnici i profesori u školama isto tako moraju da budu obučeni , da promovišu kritičko razmišljanje kod učenika i studenata, kao i uključenje žena roditelja u obrazovni sistem“, kazao je Hetemi.
Anketa UNDP-a iz 2014. godine, „Puls javnosti”, ukazuje da svaki treći stanovnik Kosova veruje da postoji mogućnost da Kosovo postane meta terorističkih napada, dok svaki sedmi stanovnik smatra da povratnici iz ratova u Siriji i Iraku predstavljaju potencijalnu pretnju i najverovatnije osobe koje bi mogle da izvrše terorističke napade na Kosovu.