Posle ruske aneksije Krima, Zapad nastoji da shvati koji će biti naredni potez Kremlja. I Sjedinjene Države i Velika Britanija izrazili su zabrinutost povodom nagomilavanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom. Novinarka Glasa Amerike Meri Mota osvrnula se na strategiju predsednika Vladimira Putina u onome što se pretvorilo u sve zategnutiju geopolitičku pariju šaha između Istoka i Zapada.
Ruske trupe pokušavaju da destabilizuju Ukrajinu, tvrde američki i britanski funkcioneri. Međutim, ministar inostranih poslova Rusije, Lavrov, kaže da to nije slučaj.
„Duboko smo uvereni i niko do sada nije doveo u pitanje to uverenje, da situacija ne može da se smiri i da dovede do nacionalnog dijaloga, ukoliko ukrajinske vlasti nastave da ignorišu interese oblasti na jugoistoku zemlje“.
Moskva trenutno ima hiljade vojnika stacioniranih duž granice sa istočnom Ukrajinom. I mada insistira da nema nameru da izvrši invaziju, Moskva tvrdi da zadržava pravo da brani Ruse u toj zemlji.
Analitičarka Irina Timšizin kaže da Rusija ima veoma jasan mandat
„Ruska strategija je izgleda da ponovo uspostavi Sovjetski Savez kakav je bio pre kolapsa, pre 1991, a možda i više. Mislim da Putin sebe smatra skupljačem ruskih teritorija i kad kaže Rusija on na žalost misli na zemlje poput Ukrajine, jer Rusija do danas nije priznala Ukrajinu kao zasebnu državu“.
U Kijevu, sastanak između parlamenta i komunističkih deputata okončan je sukobom, što ističe visok nivo zategnutosti u okviru granica zemlje.
„Počele su unapred planirane i koordinisane provokacije protiv naše zemlje. Organizuju ih obaveštajne službe u Ruskoj Federaciji“, kaže Oleksander Turčinov
Međutim, lider komunističke partije u Ukrajini, Petro Simonenko, nije se složio s tim komentarom, okrivljujući neaktivnost ukrajinskih funkcionera, koji su - kako kaže - ignorisali potrebe naroda.
„Najvažnija stvar je da se odgovori na pitanje šta su tačno ukrajinske vlasti uradile kako bi sprečile te događaje. Počnimo analizom zahteva građana Luganska, Donjecka i drugih regiona – koji su i dalje narod Ukrajine. Oni su izašli na ulice i koja prava žele da brane?“
U nemirnom grdu Harkovu u istočnoj Ukrajini, stanovnici su takođe podeljeni.
„Zahtevamo referendum. A banda koja sada održava sastanak u parlamentu ne bi trebalo da nam nameće svoje gledište“., kaže Olesija, pro-ruski demonstrant.
„Situacija u Harkovu je sada eskalirala zahvaljujući isključivo ruskoj strani. U interesu Rusije je da vrati Harkov, Donjeck i Lugansk pod svoju kontrolu“, ukazuje Vladlen, stanovnik Harkova
Analitičarka Irina Timšizin se slaže:
„Zapad sada šalje poruku koja je veoma različita, koja ukazuje na postojano mirno zgražavanje Putinovim akcijama. Za njega to znači da može da nastavi i radi šta poželi, jer ne oseća da će odgovor biti dovoljno štetan po njega“.
Međutim, politička partija šaha se i dalje odvija na granici Ukrajine i Rusije bez jasnog pobednika na vidiku. Mada analitičari navode kako je jasno da je Putin odlučan u nameri da on bude pobednik, i to verovatno pre izbora u Ukrajini 25. maja.
Ruske trupe pokušavaju da destabilizuju Ukrajinu, tvrde američki i britanski funkcioneri. Međutim, ministar inostranih poslova Rusije, Lavrov, kaže da to nije slučaj.
„Duboko smo uvereni i niko do sada nije doveo u pitanje to uverenje, da situacija ne može da se smiri i da dovede do nacionalnog dijaloga, ukoliko ukrajinske vlasti nastave da ignorišu interese oblasti na jugoistoku zemlje“.
Moskva trenutno ima hiljade vojnika stacioniranih duž granice sa istočnom Ukrajinom. I mada insistira da nema nameru da izvrši invaziju, Moskva tvrdi da zadržava pravo da brani Ruse u toj zemlji.
Analitičarka Irina Timšizin kaže da Rusija ima veoma jasan mandat
„Ruska strategija je izgleda da ponovo uspostavi Sovjetski Savez kakav je bio pre kolapsa, pre 1991, a možda i više. Mislim da Putin sebe smatra skupljačem ruskih teritorija i kad kaže Rusija on na žalost misli na zemlje poput Ukrajine, jer Rusija do danas nije priznala Ukrajinu kao zasebnu državu“.
U Kijevu, sastanak između parlamenta i komunističkih deputata okončan je sukobom, što ističe visok nivo zategnutosti u okviru granica zemlje.
„Počele su unapred planirane i koordinisane provokacije protiv naše zemlje. Organizuju ih obaveštajne službe u Ruskoj Federaciji“, kaže Oleksander Turčinov
Međutim, lider komunističke partije u Ukrajini, Petro Simonenko, nije se složio s tim komentarom, okrivljujući neaktivnost ukrajinskih funkcionera, koji su - kako kaže - ignorisali potrebe naroda.
„Najvažnija stvar je da se odgovori na pitanje šta su tačno ukrajinske vlasti uradile kako bi sprečile te događaje. Počnimo analizom zahteva građana Luganska, Donjecka i drugih regiona – koji su i dalje narod Ukrajine. Oni su izašli na ulice i koja prava žele da brane?“
U nemirnom grdu Harkovu u istočnoj Ukrajini, stanovnici su takođe podeljeni.
„Zahtevamo referendum. A banda koja sada održava sastanak u parlamentu ne bi trebalo da nam nameće svoje gledište“., kaže Olesija, pro-ruski demonstrant.
„Situacija u Harkovu je sada eskalirala zahvaljujući isključivo ruskoj strani. U interesu Rusije je da vrati Harkov, Donjeck i Lugansk pod svoju kontrolu“, ukazuje Vladlen, stanovnik Harkova
Analitičarka Irina Timšizin se slaže:
„Zapad sada šalje poruku koja je veoma različita, koja ukazuje na postojano mirno zgražavanje Putinovim akcijama. Za njega to znači da može da nastavi i radi šta poželi, jer ne oseća da će odgovor biti dovoljno štetan po njega“.
Međutim, politička partija šaha se i dalje odvija na granici Ukrajine i Rusije bez jasnog pobednika na vidiku. Mada analitičari navode kako je jasno da je Putin odlučan u nameri da on bude pobednik, i to verovatno pre izbora u Ukrajini 25. maja.