Roditelji đaka koji su 3. maja ubijeni u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru protestovali su u sredu ujutro ispred te škole sa zahtevom da se formira memorijalni centar u znak sećanja na ubijenu decu i radnika obezbeđenja. Uz poruku da „3. maj i dalje traje“ taj zahtev su nešto kasnije ponovili i ispred zgrade Vlade Srbije.
Protest je počeo paljenjem sveća i polagajem cveća u znak sećanja na ubijene, simbolično u 8 sati i 40 minuta- u vreme kada je pre gotovo sedam meseci trinaestogodišnji učenik te škole hicima iz vatrenog oružja izvršio masovno ubistvo u kom je nastradalo deset osoba.
Medijima se potom obratila Ninela Radičević, majka nastradale Ane Božović koja je rekla da ne vidi ništa što bi moglo da bude sporno u zahtevu roditelja da se na mestu na kom je izvršen masakr formira memorijalni centar, te da je takva institucija potrebna kako bi počelo „ozdravljenje društva“.
„Ovo više nije škola. Zgrada u kojoj je ubijeno desetoro duša ne može da bude škola. Ja stvarno ne razumem šta tu tačno nije jasno. Da ne bude zablude - meni memorijani centar ne treba, meni on neće vratiti dete – ali treba ovoj državi kako bi prosto nekako krenulo ozdravljenje ovog društva. Ja stvarno imam utisak da se savet roditelja i bilo ko ko se bori za opstanak ove škole bori za zidove… Ali školu ne čine zidovi, tako da ne razumem potrebu da gurnemo sve pod tepih i da se pravimo da trećeg maja nije ni bilo i da tako nastavimo kao da se ništa nije desilo“, kazala je ona dodavši da joj se čini da sve ide upravo u tom pravcu i da je to ono što najviše boli roditelje nastradale dece.
Radičević je naglasila da bi država trebalo da krene da se bavi pomenutim problemom, ali da za sada to ne radi.
„Cela priča oko 3. maja se po mom mišljenju pretvara u rijaliti šou. Ko nas je podelio? Mi se sada nešto kao prepiremo sa Savetom roditelja? Meni je to uvredljivo, da se ovaj događaj sada svodi na taj nivo. Država prosto mora da se uključi u ovaj problem i da se jasno izjasni. Ako država misli da ovde ne treba da bude memorijalni centar, neka kaže to. Reakcija je neophodna, kao i akcija“, zaključila je ona.
Potom je usledila protestna šetnja okupljenih, među kojima su bili i roditlelji dece koja i dalje pohađaju školu „Vladislav Ribnikar“, kao i građani i predstavnici civilnog društva i institucija koji su došli kako bi im pružili podršku. Oni su došli do zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, gde su ostavili simboličnu poruku – nalepnice sa natpisom „3. maj i dalje traje“.
Na tom mestu se novinarima obratio i Branko Anđelković, otac ubijene Mare Anđelković, koji je poslednjih dana u fokusu javnosti zato što nije izabran u Savet roditelja, kao predstavnik roditelja ubijene dece koji imaju drugu decu koja idalje pohađaju tu školu. On je ranije tvrdio da ga ne biraju zato što govori istinu.
„Zašto nisam izabran? Nisam izabran zato što je Savet roditelja glasanje napravio tako da svako glasa za po tri člana. Da je svako glasao za jednog člana stuacija bi verovatno bila drugačija. Ja nikada nisam bio član nijednog tela, niti me to zanima, ali je većina roditelja streljane dece tražila da to budem ja i zato sam smogao snage da sedim sa njima. Stojim iza svake svoje reči, a ako nekome smeta istina problem nije u meni već u tom kome smeta istina“, rekao je on.
Inače, u sredu se tim povodom oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je država uputila molbu i zahtev Savetu roditelja Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" da Branko Anđelković bude predstavljen u tom savetu, a osvrnuo se i na zahtev roditelja za izgradnju memorijalnog centra.
"Ti roditelji su tražili određene stvari za sebe, trebalo je da budu predstavljeni u savetu roditelja. Da imaju čoveka. Trebalo je da bude Branko Anđelković, inače otac poginule devojčice Mare. I država Srbija je uputila molbu i zahtev savetu roditelja da prihvate tog čoveka za člana saveta roditelja. Savet roditelja nije želeo da prihvati tu odluku . I sad ti roditelji kažu, mi samo želimo da država sama radi svoj posao oko memorijalnog centra, što mi već radimo svakako i tu dogovoru sa njima. I ništa više. Ali ovi neće ni da čuju, neće ni da slušaju o čemu je reč", rekao je Vučić na TV Hepi, a prenosi agencija Tanjug.
Branko Anđelković je istakao da je jedini zahtev roditelja da „greške počnu da se ispravljaju“, iznevši stav da je bilo potrebno zatvoriti školu istog trenutka kada se ubistvo dogodilo, ali da to niko nije hteo ili smeo da uradi.
„Za memorijalni centar ćemo lako. Memorijalni centar se ne pravi za 5 minuta. Za to su potebne godine. Ali taj centar nije potreban meni i svima nama, već vama, deci, unucima i ovom društvu“, dodao je on.
Među okupljenima bila je, između ostalih i bivša rektorka Beogradskog Univerziteta i profesorka na tehnološko-metalurškom fakultetu Ivanka Popović. Ona je za Glas Amerike rekla da zajednica u Srbiji mora da podrži roditelje nastradale dece i da insistira na iznalaženju adekvatnog rešenja.
„Treba da se napravi memorijalni centar koji će biti dostupan svima i koji će na odgovarajući način čuvati uspomenu na ovu nesrećno stradalu decu. Sa druge strane, mislim da ne smemo da obeležimo ni decu koja sada idu u tu školu i da ne budu prosto pod pritiskom te tragedije. To nije nimalo jednostavan posao i zato mislim da je važno da se stručni ljudi uključe. To nije samo političko pitanje, to je društveno pitanje“, zaključila je ona.
Maloletni K.K. je 3. maja u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar ubio 10 ljudi - devetoro dece i čuvara i ranio šest osoba od kojih petoro dece.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo je početkom oktobra optužnicu protiv V.K. i M.K, roditelja maloletnog K.K. koji je 3. maja počinio masovno ubistvo u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“, ali i predsednika i instruktora streljačkog kluba u kom su trenirali pucanje.
Za oca V.K. zatražili su 12 godina zatvora, a za majku, čiji je DNK pronađen na metku, M.K. dve godine i šest meseci. Za predsednika streljačkog kluba i instruktora VJT je zatražilo po tri godine zatvora.
Uporedo sa tim, vodi se i parnični postupak po privatnoj tužbi 27 porodica. Suđenje u ovom slučaju zakazano je za kraj decembra, a obuhvata i dečaka i njegove roditelje.
Dečak K.K. nije krivično odgovoran, jer je u momentu kada je počinio masovno ubistvo imao 13 godina. Trenutno je smešten u Psihijatrijsku kliniku za decu i omladinu u Beogradu.
