Obamina administracija navodi da sankcije protiv onih koji podržavaju separatiste u istočnoj Ukrajini ostavljaju posledice na rusku ekonomiju. Medjutim, republikanci koji su osvojili kontrolu nad oba doma Kongresa zalažu se za direktniju vojnu pomoć vladi u Kijevu.
Ukrajinske snage u borbi protiv separatista koje podržava Rusija traže veću pomoć Evrope i SAD, u vreme kada ruski predsednik Vladimir Putin možda doživljava predsednika Obamu kao oslabljenog lidera, posle poraza Demokratske partije na izborima, ističe Robert Mening iz Atlantskog saveta.
“Znamo da Putin po svemu sudeći pokušava da ojača svoj položaj u istočnoj Ukrajini i odvoji Donjeck od ostatka zemlje, tako da je sada možda još više ohrabren da to učini.”
Predsednik Putin nije bio izložen većim kritikama zbog Ukrajine na samitu azijsko-pacifičkih lidera u Pekingu, delimično zbog nečega što bivši Putinov savetnik Andrej Ilarionov, naziva “taktičkom pauzom” u ruskoj ofanzivi.
“To je, delimično, rezultat kongresnih izbora u Americi a delom je povezano sa Putinovom posetom Aziji. Verovatno je doneta odluka da bi eskalacija konflikta dovela do loše atmosfere na Putinovim sastancima sa svetskim liderima. Medjutim, posle ove posete, videćemo eskalaciju.”
Republički senator Džon Mekejn, koji je sledeći na redu da predsedava senatskim odborom za oružane snage, vrši pritisak na predsednika Obamu da zauzme tvrdji stav prema Rusiji.
To bi, opet, moglo da pomogne predsedniku, smatra Kit Darden, profesor Američkog univerziteta.
“Na odredjeni način, svest o tome da takvo raspoloženje postoji je adut predsednika Obame u pregovorima sa Rusima, jer uvek postoji pretnja da će Kongres samostalno uvesti mere protiv Rusije.”
Erik Rubin je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. On ističe da postoji široka dvostranačka podrška inicijativi da se efikasnije reaguje po pitanju Ukrajine.
“Ključno pitanje je da li je Ukrajini potrebna pomoć da obnovi svoju vojsku i infrastrukturu nacionalne bezbednosti? Odgovor glasi da. Da li smo mi rešeni da im pomognemo? Da, veoma javno smo to rekli. Upućena je značajna količina pomoći a biće poslato još. Pitanje je – koja vrsta pomoći i to je debata koja se trenutno odvija.”
U toj debati, inauguaracija novih lidera u otcepljenim ukrajinskim regijama mogla bi da dodatno ojača želju republikanaca za snažnijom akcijom SAD, što uključuje i slanje oružja.
“Ukoliko se Kongres umeša, ne samo što će verovatno uvesti oštrije mere, uključujući slanje vojne pomoći a možda i odredjenu ekonomsku pomoć Ukrajini, već bi moglo da dodje do mnogo ozbiljnijih sankcija Rusiji, koje se mnogo teže mogu ukinuti.”
Mogućnost uvodjenja strožijih sankcija Rusiji biće tema razgovora EU u ponedeljak u Briselu, kaže visoka predstavnica EU za spoljnu politku, Federika Mogerini.
“Biće razgovora, ne samo o tome da li treba pojačati sankcije nego i pre svega kako pomoći Ukrajini u ovim teškim vremenima, teškim zbog bezbednosne situacije na njenoj teritoriji.”
Ta bezbednost je ugrožena zbog kretanja vojske duž ruske granice, za šta šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer upozorava da bi moglo da dovede do žestoke konfrontacije koja mora da se izbegne.