Linkovi

Rat u Ukrajini

Gasprom: Povećane isporuke prirodnog gasa Evropi

Arhva - Logo Gasproma.

Ruski državni proizvođač gasa Gasprom GAZP.MM saopštio je da nastavlja da snabdeva Evropu prirodnim gasom preko Ukrajine u skladu sa zahtevima evropskih potrošača, koji su se povećali u četvrtak.

Ostale vesti dana

update

Zvaničnica Pentagona: Deluje da je Ukrajina na putu ostvarenja ključnih vojnih ciljeva

Ukrajinski vojnici u mestu Bakhmut koje se nalazi u regionu Donjecka (Foto: REUTERS/ Zohra Bensemra)

Zvaničnica američkog Pentagona izjavila je da deluje da je Ukrajina na putu da ostvari nekoliko ključnih ciljeva na bojnom polju koje je postavila.

Izjavi Selest Volander, koja je visoka zvaničnica Pentagona, prethodile su informacije da su ukrajinske snage ostvarile proboj duž reke Dnjepar.

Volander, pomoćnica sekretara za odbranu u oblasti međunarodne bezbednosti, ukazala je na uspehe ukrajinske vojske u Harkovu i Donjecku, kao i aktuelne napore u području južnog regionua Herson.

"Čini se da je Ukrajina trenutno na pravom putu da postigne sva tri ta cilja", rekla je Valander tokom boravka u Centru za strateške i međunarodne studije, istraživačkom institutu u američkoj prestonici Vašingtonu.

Prethodno je objavljeno da je ukrajinska vojska ostvarila najznačajniji proboj na jugu zemlje od početka rata – napredujući duž reke Dnjepar – čime je ugrožena linija snadbevanja hiljada ruskih vojnika.

Oslobođen direktor nuklearke u Zaporožju

Upravnik nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini, koja se nalazi pod kontrolom Rusije na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, pušten je na slobodu – objavio je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi.

"Pozdravljam oslobađanje Ihora Murašova, generalnog direktora ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje. Dobio sam potvrdu da se gospodin Murašov bezbedno vratio svojoj porodici", napisao je Grosi na Tviteru.

Murašova su ruske snage zadržale prošlog petka na putu od nukelarke Zaporožje do mesta Energodar, objavila je ukrajinska državna novinska agencija Interfaks.

Od tada su i trajali apeli međunarodne zajednice za njegovim oslobađanjem.

Kijev se, međutim, nije zvanično oglašavao o tome. Agencija Rojters prenosi da su ruski izvori potvrdili informacije o ukrajinskoj tenkovskoj ofanzivi koja je, kako je navedeno, napredovala desetinama kilometara duž zapadne obale reke Dnjepar.

Kako je navedeno u proboju je zauzet niz sela na tom području – među kojima i mesto Dadšani, koje se nalazi na udaljenosti od oko 30 kilometara u odnosu na prethodnu liniju fronta.

Rojters prenosi da su nedavni ukrajinski uspesi na istoku zemlje preokrenuli tok rata protiv Rusije, čak i dok je Moskva pokušavala da podigne ulog u ratu - aneksijom okupirane ukrajinske teritorije, naređivanjem mobilizacije i aktuelizacijom mogućnosti da reaguje nuklearnom odmazdom.

"Prema dostupnim informacijama ukrajinske snage su izvršile proboj”, rekao je ruskoj državnoj televiziji Vladimir Saldo, ruski lider u okupiranim dijelovima ukrajinske provincije Herson, preneo je Rojters.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je pod ukrajinsku kontrolu vraćeno mesto Miroljubivka.

Serhi Klan, član član regionalnog veća Hersona, govorio je o mestima Osokorivka, Mikhalivka, Krešenivka i Zoloto Balka - koje su vraćene pod ukrajinsku kontrolu, ili područjima u kojima su fotografisane ukrajinske snage.

"To znači da se naše oružane snage kreću duž obala Dnjepra bliže Berislavu. Još nema zvanične potvrde tih informacija, ali na stranicima ruskih društvenih medija objavljene su fotografije koje to potvrđuju”, rekao je Klan.

"Putin će nastaviti da gubi na vojnom polju"

Dejvid Petreus, bivši direktor američke Centralne obaveštajne agencije, rekao je za emisiju ABC "Ove nedelje" da će Putin "nastaviti da gubi na bojnom polju". Pitanje je samo, rekao je, kada će veće ruske jedinice početi da se predaju.

Petreus je rekao da čak ni Putinova pretnja upotrebom taktičkog nuklearnog oružja protiv Ukrajine "ovo neće promeniti".

Američki senator Marko Rubio rekao je za CNN-ovu emisiju "Stanje nacije":

"Zaista ne postoji način da Rusija pobedi u ovom ratu".

Ali Rubio je rekao da brine da bi Putin mogao da napadne zapadna skladišta za snabdevanje kojim se pomaže Ukrajina u zemljama NATO-a kao što je Poljska, što bi moglo da dovede do šireg sukoba, pod pretpostavkom da zapadni saveznici odgovore na svaki napad na drugu članicu NATO-a.

Serhi Hajdaj, guverner oblasti Lugansk koja se nalazi u blizini Donjecka, rekao je da bi kontrola nad Limanom mogla pomoći Ukrajini da povrati izgubljenu teritoriju u njegovom regionu, koji je Moskva objavila početkom jula da je zauzela.

Arhiva - Ljudi sede u autobusu tokom evakuacije iz Limana, region Donjecka, istočna Ukrajina, 30. aprila 2022.
Arhiva - Ljudi sede u autobusu tokom evakuacije iz Limana, region Donjecka, istočna Ukrajina, 30. aprila 2022.

Ukrajina je preuzela Liman brzo uprkos Putinovoj izjavi, na detaljnoj ceremoniji u Kremlju u petak, da njegova vlada proglašava aneksiju četiri regiona Ukrajine, što je oko petine kopnene teritorije njenog suseda, nezavisne zemlje od 1991, koja je nekada bila deo Sovjetskog Saveza.

Putinova akcija bila je protivzakonita prema međunarodnom pravu i oštro ju je osudila Ukrajina, zajedno sa SAD i njenim zapadnim saveznicima koji su isporučivali oružje vladi Kijeva u njenoj sedmomesečnoj borbi protiv invazije Moskve.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u obaveštajnom ažuriranju objavljenom na Tviteru objavljenom u nedelju, Britanija navodi da su ruske snage koje su se povukle iz Limana "verovatno pretrpele teške gubitke dok su se povlačile jedinim putem iz grada koji je još u ruskim rukama".

Takođe navodi: "Povlačenje je dovelo do daljeg talasa javnih kritika ruskog vojnog rukovodstva od strane visokih zvaničnika... Dalji gubici teritorije na nelegalno okupiranim teritorijama gotovo sigurno će dovesti do intenziviranja ove javne kritike i pojačanog pritiska na više komandante.

Na video snimku objavljenom na društvenim mrežama u subotu se vide ukrajinski vojnici na periferiji grada kako mašu zastavom, a jedan vojnik kaže: "Liman će biti Ukrajina". Od maja, Rusija koristi železničko čvorište u tom gradu kao ključnu logističku oblast za podršku hiljadama svojih vojnika koji se bore u regionu Donjecka u istočnoj Ukrajini.

U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici rekli su da su ruske snage ubile najmanje 20 ljudi, uključujući 10 dece, u napadu na konvoj koji je prevozio ljude koji su bežali iz severoistočne Ukrajine. Izveštaj nije mogao biti nezavisno verifikovan.

Prijavljeni napad usledio je nakon raketnog udara na drugi civilni konvoj u pokrajini Zaporožje u petak u kojem je ubijeno 30 ljudi, a više desetina je ranjeno.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu da je raketa korišćena u napadu u petak "verovatno bila ruska raketa protivvazdušne odbrane dugog dometa koja je korišćena u ulozi kopnenog napada".

Ministarstvo je u obaveštajnom izveštaju objavljenom na Tviteru navelo da je korišćenje "resursa visoke vrednosti" u kopnenom napadu u blizini Zaporožja "gotovo sigurno izazvano ukupnim nedostatkom municije, posebno preciznih projektila većeg dometa".

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Frans pres.

Eksperti: Putin se hvata za slamku, Srbiji nije u interesu da sarađuje sa Rusijom koja gubi

Ruski predsjednik Vladimir Putin na ceremoniji proglašavanje ankesije okupiranih ukrajinskih teritorija (Foto: Sputnik/Grigory Sysoyev/Pool via REUTERS)

Mobilizacija, referendumi, ankesija okupiranih ukrajinskih teritorija - najnoviji su potezi ruskog lidera Vladimira Putina, više od sedam mjeseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, neće promijeniti realnost da Kijev ima prednost, dok god Ukrajinci pružaju otpor a Zapad ostane uz njih, ocjena je Ijana Bžežinskog - visokog saradnika američkog Atlantskog savjeta i sina Zbignjeva Bžežinskog, čuvenog američkog savetnika za nacionalnu bezbednost u eri Hladnog rata.

Ijan Bžežinski, u intervjuu za Glas Amerike, ističe da je da je sve dio strategije ruskog lidera da se Kijev i Zapad zastraše da prihvate rusku kontrolu nad djelovima ukrajinske teritorije, ali i da je odraz Putinovog neuspjeha u ratu u Ukrajini.

„Mislim da ovi potezi u stvari održavaju to da Putin sam prepoznaje da njegovi napori da osvoji Ukrajinu katastrofalno propadaju. To je veliki neuspjeh za njega. I sada se hvata za slamku. Mobilizacija 300 hiljada vojnika u Rusiji održava shvatanje da nema dovoljno snaga u Ukrajini ni da čak zadrži kontrolu nad teritorijom koju je osvojio i pokreće niz pitanja o tome kako će logistički snabdijevati te snage", smatra Bžežinski, bivši zvaničnik Pentagona.

"Putinovi potez odraz njegovog neuspjeha"
please wait

No media source currently available

0:00 0:06:38 0:00

"To donosi veću svijest u ruskoj politici o njegovim neuspjesima u Ukrajini, uključujući gubitak života. To se održava u činjenici da veliki broj ljudi protestuje, ponekad i nasilno, protiv mobilizacije. Drugi pokušavaju da pobjegnu iz zemlje. Putin možda izaziva svoj vijetnamski trenutak, a tu mislim na period kada je američka vlada počela da se suočava sa velikim protestima protiv intervencije u Vijetnamu 1960-tih i 1970-tih".

Putin je, kako tvrdi Bžežinski, u Ukrajini izgubio 80 hiljada vojnika – koji su ubijeni ili povrijeđeni, kao i ogromnu opremu.

Osim mobilizacije i ankesije nove ukrajinske teritorije, Zapad su zabrinule i učestale prijetnje Moskve da je spremna da upotrijebi nuklearno oružje bi odbranila teritoriju koju smatra svojom. Vašington je na prijetnje odgovorio svojim upozorenjem – da bi posljedice takvog poteza bile katastrofalne.

„Predsjednik Bajden i njegovi visoki zvaničnici, kao i visoki zvaničnici niza NATO članica bili su veoma čvrsti u svojim odgovorima i naglasili da bi upotreba nuklearnog oružja imala katastrofalan rezultat za Rusiju. To su nedvosmisleno stavili do znanja. Jedina stvar koja je nejasna je kako bi ta katastrofa bila nanijeta Rusiji“, kaže Bžežinski.

Na pitanje kako bi SAD i NATO mogli da odgovore na eventualnu upotrebu nuklearnog oružja, Bžežinski navodi da postoji više opcija – od dramatične eskalacije sankcija i značajnog povećanja vojne pomoći Ukrajincima do čak napada na ruske snage u Ukrajini.

„Postoje i akcije koje bi vojno bile mnogo gore za Ruse. Ono što je sada važno je da Zapad pokaže spremnost na te opcije, bez objašnjavanja o kojim opcijama je riječ“, naglašava Ijan Bžežinski.

Prelivanje ukrajinskog konflikta i na Balkan?

Eskalacija konflikta u Ukrajini ponovo je pokrenula i pitanje kako će se to odraziti na ostale regione – među kojima je i Zapadni Balkan.

Bžežinski upozorava da je proteklu deceniju i po, "Putin operisao na Balkanu na destruktivan način, od političkog finansiranja do sabotaža, uključujući napade na infrastrukturne skladištne objekte u Bugarskoj."

"Zbog toga moramo da budemo oprezni da će Putin pokušati da uradi nešto da izazove nemire ili neku vrstu krize na Balkanu… Na Balkanu postoje tenzije između različitih etničkih grupa u određenim zemljama, tenzije između država, a Kosovo i Srbija su klasičan primjer toga. Postoji potencijalna nestabilnost u Bosni, na unutrašnjem planu, i u odnosima sa Srbijom. To su očigledni primjeri gdje bi rusko miješanje moglo biti interesantno Putinu kao način da podstakne krizu koja bi odvukla pažnju Zapada”, ocjenjuje Bžežinski.

Ambasadorka Dženifer Braš, bivša zamjenica šefa misije i otpravnica poslova u američkoj ambasadi u Beogradu u periodu od 2007. do 2010, godine, smatra da bi moguća eskalacija bila u Republici Srpskoj i u sjevernoj Mitrovici gdje, kako tvrdi, Rusi aktivno podstiču srpsku populaciju.

Uticaj konflikta u Ukrajini na Balkan, Braš posmatra i u kontekstu koncepta ruskog svijeta i, kako kaže, njemu paralelnog srpskog.

“Ruski napori u Ukrajini su uglavnom propali i to će imati paralelni uticaj na ideju širenja srpskog svijeta. Taj napor će takođe propasti i Srbija bi trebalo da ostane u okvirima svojih međunarodno priznatih granica, da radi na svojoj demokratiji i ne miješa su u politiku svojih susjeda.Znači rat u Ukrajini ima opasan aspekt (na Balkanu), ali može imati i pozitivan a to je da bi to bilo okončanje napora, želje ili podrške toj ideji srpskog svijeta. Na kraju, Rusija je jedina strana sila koja podržava tu ideju", naglašava Braš, penzionisani dugododišnji američki diplomata koja je značajn dio svoje karijere provela na Balkanu.

Kakva je korist od sporazuma sa Rusijom?

Zapad je na nove poteze Kremlja odgovorio i novim sankcijama. Srbija i dalje odbija da Moskvi uvede kaznene mjere, zbog čega u Evropskom parlamentu najavljuju da će tražiti od Evropske unije da obustavi pregovore sa Beogradom.

Ijan Bžežinski podvlači već poznati stav američkih i evropskih zvaničnika i analitičara – da Srbija pokušava da igra na dvije strane.

To neće doprinijeti ineteresima Srbije srednjoročno i dugoročno, moguće i kratkoročno ako se ova agresija koju je izazvala Rusija intenzivira. Ako se intenzivira, vjerovatno će biti intenzivirane sankcije i dalja ekonomska izolacija Rusije, za šta sam se ja zalagao. I zatim će zemlja kao što je Srbija morati da odluči. Za žaljenje je što je Srbija izabrala neutralnost u tako jasnom slučaju brutalne i neopravdane agresije“, poručuje visoki saradnik Atlantskog savjeta.

Evropska unija ne traži mnogo i nije dobila mnogo od Srbije, uključujući i priznanje odgovornosti za ratove devedesetih, ističe ambasadorka Braš. Za Glas Amerike kaže da u procesu pristupanja Srbije uniji, problem nije samo stav Beograda o Rusiji, ili pitanje Kosova, već i stanje demokratije.

Smjenjivali su se ambasadori koji su pokušavali da razgovaraju sa Vučićem i pokušavali da ga podstaknu da bude bude transformativni lider koji bi napravio otklon od 90-tih i Srbiju transformisao u konstruktivnog i produktivnog člana Evropske unije i liberalnog svjetskog poretka. I svi su bili razočarani", otkriva Braš.

"Poznavala sam ga kada je došao na vlast, kada se njegova stranka odvojila od radikala i uvijek je privatno govorio da to želi, da želi da Srbiju uvede u moderni svijet, da želi da Srbija bude kontstruktivan partner i dobar susjed, ali da ne može zato što ljudi ne bi to tolerisali. Znam mnogo Srba i u tom području sam bila duže nego u Ohaju gdje sam rođena. I postoji sedam miliona ljudi u Srbiji kojii su taoci te politike, koji žele evropsku budućnost”.

U Briselu i Vašingtonu izraženo je i nezadovoljstvo nedavnim potpisivanjim plana o konsultacijama Ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, na marginama zasijedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Iz Stejt departmenta su poručili da je to iznenađujući potez i korak u pogrešnom smjeru, u suprotnosti sa evropskim aspiracijama Srbije.

“Kakve moguće koristi, na kraju septembra 2022. godine, Srbija očekuje od sporazuma sa Rusijom koja je razbijena na ratištu, čiji stanovnici bježe i koju je osudila većina zemalja, osim Srbije? Mada Srbija osuđuje Rusiju kada joj to pogoduje, ode u Ujedinjenje nacije i kaže da neće priznati referendume. Postoje mali koraci za koje Aleksandar Vučić može da kaže da nisu u potpunosti proruski nastrojeni”, naglašava Dženifer Braš.

Kaže i da je ruska pomoć Srbiji od 2000. godine minimalna, i da je Rusija u stvari "uzela srpsku imovinu" dok su SAD od tada " Srbiji dale milijardu dolara pomoći, a Evropska unija slično, ako ne i više".

"Ako pogledate ko je Srbiji pomagao poslednjih 20-25 godina, to nije bila Rusija finansijski. U stvari je iskoristila Srbiju".

I dok iz Srbije stižu pomiješane poruke, Zapad, kako smatra Ijan Bžežinski, je odlučan da nastavi da pomaže Ukrajincima.

"Zatvor bolja opcija od mobilizacije"
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

“Kada je riječ o zapadnoj podršci – koja je po mom mišljenju odlučujući faktor u ovom ratu – kada Zapad ulaže malo napora, Ukrajina neće proći dobro, kada Zapad radi više, to će pomoći Ukrajini da ovo dovede do bržeg i pravdenog zaključka. Putinovi potezi su u stvari podstakli odlučnost na Zapadu", zaključuje Bžežinski.

NATO ne priznaje rusku aneksiju ukrajinskih teritorija

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom obraćanja u Briselu (Foto: REUTERS/Yves Herman)

Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse (NATO) Jens Stoltenberg izjavio je da članice te organizacije aneksirane delove ukrajinske teritorije ne priznaju delom Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je u petak potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Reagujući na taj potez Stoltenberg je ocenio da se Rusija, drugi put koristeći se silom, preuzela ukrajinsku teritoriju.

Putin potpisuje dekrete o aneksiji ukrajinskih okupiranih teritorija
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:18 0:00

Otimanje teritorije je nezakonito. Reč je o najozbiljnijoj eskalaciji od početka rata. Naša posvećenost u podršci Ukrajini ostaje nepromenjena”, rekao je generalni sekretar NATO-a tokom obraćanja novinarima u Briselu.

Ukrajina aplicirala za članstvo u NATO

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da je Ukrajina aplicirala za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi (NATO) po ubrzanoj proceduri.

"Preduzimamo odlučne korake prijavom za članstvo u NATO-u po obrzanoj proceduri", saopštio je Zelenski u video zapisu na društvenoj mreži Telegram.

Premijer Ukrajine Denis Šmihal potvrdio je da su predsednik Zelenski i predsedavajući ukrajinskim parlamentom podneli prijavu za ubrzano članstvo u NATO-u.

Prema njegovim rečima, NATO saveznice podržavaju pravo Ukrajine da bira svoj put.

Potez Rusije je pokazatelj slabosti. Putin nije uspeo da ispuni svoje strateške ciljeve. Aneksirane teritorije pripadaju Ukrajini”, rekao je on – istakavši da NATO nije strana u konfliktu.

Kako je ukazao NATO će se usredsrediti na obezbeđivanje hitne podrške Ukrajini. Ipak, prema njegovim rečima odluku o članstvu te zemlje u Alijansi treba jednoglasno da donese trideset članica.

Ukrajina ima pravo da povrati sopstvene teritorije”, poručio je Stoltenberg – uz poziv ruskom predsedniku Putinu da okonča rat za čije pokretanje je, kako je precizirao, odgovoran.

Ukoliko dozvolimo Putinu da odnese pobedu u Ukrajini to će biti katastrofalno za tu zemlju i opasnost po nas. Nikada ne bi trebalo voditi nuklearni rat”, istakao je Stoltenberg.

Rusku aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona osudio je veliki deo međunarodne zajednice. Sjedinjene Države su, po objavi da je u Moskvi stavljena tačka na aneksiju, saopštile da su pooštrile sankcije uvedene zvaničnicima ruskih vlasti i članovima njihovih porodica, kao i vojnom vrhu.

Sjedinjene Države odbacile aneksiju ukrajinskih teritorija i pooštrile sankcije Rusiji

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju (Foto: Reuters/Dado Ruvic)

Sjedinjene Države odbacile su potez Rusije kojim je izvršila aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja i uvele dodatne sankcije.

Bajden: Putin nas neće zastrašiti

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da SAD i njene saveznike neće zastrašiti potezi ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ruski predsednik je u petak potpisao dokumenta o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Njegovi potezi su pokazatelj slabosti. Sjedinjene Države su, uz svoje saveznike, spremne da brane svaki pedalj teritorije članica NATO-a”, poručio je Bajden u obraćanju novinarima.

Prema njegovim rečima, Putin neće izbeći odgovornost zbog toga što je prigrabio teritorije svog suseda.

Radi se o jasnom kršenju međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija. Kao odgovor na to, Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri nameću sankcije zvaničnicima ruske vlade i članovima njihovih porodica, ruskim i beloruskim vojnim zvaničnicima, uključujući i međunarodne dobavljače važne za ruski vojno-industrijski kompleks“, navedeno je u saopštenju američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju.

Kao potvrdu te opredeljenosti – Sekretarijati finansija i trgovine objavljuju nove smernice o većem obimu sankcija i kontroli izvoza za entitete i pojedince unutar ili izvan Rusije koji podržavaju lažne referendume Rusije, navodnu aneksiju i okupaciju dela Ukrajine“, navedeno je u saopštenju.

Kako je ukazao državni sekretar Blinken - Stejt department će uvesti vizna ograničenja za 910 osoba, uključujući pripadnike vojske Ruske Federacije, beloruske vojne zvaničnike i ruske posalnike zbog kršenja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Ukrajine.

Među sankcionisanima se, kako je navedeno, nalaze članovi porodica ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, šefa Nacionalne garde Viktora Zolotova, kao i zamenika predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva.

Sankcije koje smo mi, naši saveznici i partneri uveli Rusiji, onemogućile su joj dostupnost važnim komponentama i tehnologiji. Primorale su ruski odbrambeno-industrijski sektor da se okrene posrednicima i dobavljačima iz trećih zemalja. Naš potez šalje jasnu poruku da međunarodni dobavljači sankcionisanih ruskih subjekata i ruski odbrambeni sektor rizikuju da budu kažnjeni“, navedeno je u tekstu.

Stejt department u objavi zaključuje da će Sjedinjene Države nastaviti snažne, usaglašene napore u nastojanjima da Rusija odgovora za svoje postupke – ruskoj vojsci onemogući pristup globalnom tržištu i ograniči njenu sposobnost da sprovodi agresiju i, kako je navedeno, održava projektnu moć.

Podsetimo, Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.

Rusija otvara još centara za regrutovanje na svojim granicama

Kolona automobila na granici sa Kazahstanom, Rusi pokušavaju da pobegnu iz zemlje posle najavljene mobilizacije

MOSKVA - Ruske vlasti otvorile su dodatne centre za regrutovanje u blizini graničnih prelaza, kako bi sprečile hiljade Rusa da pobegnu iz zemlje i ne budu mobilisani za rat u Ukrajini.

Novi punkt je otvoren na prelazu Ozinki, na granici sa Kazahstanom, gde su proteklih dana odlazile desetine hiljada ljudi. Na granici sa Kazahstanom biće otvoren još jedan centar, u regionu Astrakan.

Centri za regrutaciju otvoreni su ranije ove nedelje i na granici sa Gruzijom i Finskom. Svim muškarcima koji su u godinama da mogu da ratuju, a žele da napuste zemlju, biće predati pozivi za učešće u ratu. Odbijanje mobilizacije kažnjivo je zatvorom.

Oko 194.000 Rusa je do sada uspelo da pobegne u Gruziju, Kazahstan i Finsku - kolima, biciklom ili peške, otkako je ruski predsednik Vladimir Putin objavio mobilizaciju rezervista, a većina muškaraca do 65 godina u Rusiji su registrovani kao rezervisti.

Kremlj je saopštio da će biti regrutovano oko 300.000 ljudi, ali ruski mediji prenose da taj broj može biti i do 1,2 miliona ljudi.

Rusko Ministarstvo odbrane obećalo je da će mobilisati samo one koji već imaju borbeno iskustvo, ali prema medijskim izveštajima i navodima nevladinih organizacija, i oni koji nisu u tom rangu bivaju mobilisani.

Oficijelni dokument o mobilizaciji koji je Putin potpisao ne daje mnogo detalja, pa se zato svi pribojavaju opšte mobilizacije.

U pokušaju da umiri javnost, Putin je u četvrtak rekao Savetu za bezbednost da su "neke greške napravljene u mobilizaciji" i da su pozvani neki ljudi koje bi trebalo vratiti kući, te da samo rezervisti koji su već prošli obuku treba da budu pozvani.

"Ako se pojavila greška, ponavljam, mora biti ispravljena. Ako treba, vratite kući one koji su pozvani bez razloga", rekao je Putin.

Masovni egzodus iz Rusije počeo je 21. septembra, pošto se Putin obratio naciji. Avionske karte su planule i ubrzo dostigle neviđene cene. Oni koji nemaju novca za avion, krenuli su kolima ka granici. Nekim muškarcima nije bilo dozvoljeno da izađu iz zemlje zbog ukaza o mobilizaciji, a potom su otvoreni i centri za regrutaciju.

Finska je objavila da će zabraniti ruskim državljanima sa turističkim vizama da ulaze u zemlju od petka. Finska je, uz Norvešku, jedina zemlja koja je omogućavala Rusima da se domognu evropskog tla i već je primila desetine hiljada ljudi koji su pobegli u prethodnim danima.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG