Velika većina kompanija u Britaniji koje su, u okviru istraživanja, tokom šest mjeseci prošle godine uvele probnu četvorodnevnu radnu nedelju najavila je da će nastaviti sa tom praksom, dok su rezultati pokazali i da je većina zaposlenih pod manjim stresom i zamorom i da je imala bolju ravnotežu između posla i porodičnog života.
Kompanije su takođe prijavile uglavnom iste prihode od juna do decembra 2022. godine, kada je istraživanje obavljeno, u poređenju sa istim šestomjesečnim periodom godinu ranije, pokazali su rezultati istraživanja u kojem je učestvovala 61 kompanija.
"Zaista smo ohrabreni rezultatima koji su ukazali na mnoge načine na koje kompanije realizuju san o četvorodnevnoj radnoj nedelji, sa višestrukim koristima. Postoji mnogo toga što bi trebalo da motiviše druge kompanije i industrije da to pokušaju", poručio je Dejvid Frejn, saradnik istraživač na Univerzitetu Kembridž i lider tima koji je razgovarao sa zaposlenima za potrebe istraživanja.
Univerzitetski tim sarađivao je sa istraživačima sa Bostonskog koledža, zatim sa istraživačkom organizacijom koja se bavi budućnošću zaposlenja pod nazivom "Autonomija" i neprofitnom zajednicom "Globalna četvorodnevna nedelja" (4 Day Week Global) da bi utvrdio kako bi kompanije iz više oblasti - od marketinga do finansija i neprofitnih organizacija - i njihovih 2.900 radnika reagovali na kraće radno vrijeme sa istom zaradom.
Ne iznenađuje da su zaposleni prijavili više prednosti - 71 odsto naveo je da su manje istrošeni, 39 procenata da su pod manjim stresom, a 48 odsto da su zadovoljniji poslom sada nego prije istraživanja.
Od ispitanih radnika, 60 procenata je saopštilo da je lakše uspostaviti ravnotežu između posla i obaveza kod kuće, a 73 procenta je prijavilo da je zadovoljnije svojim životom. Manje je i umora, ljudi su spavali više i poboljšalo im se mentalno zdravlje, pokazali su rezultati studije.
Takođe nije pogođen ni profit kompanija koje su uvele kraće radne sate - bez obzira da li je riječ o jednom radnom danu manje nedeljno ili većem broju sati tokom dijela godine a manjim ostatak vremena da bi se došlo do prosječna 32 radna sata nedeljno.
Profit je porastao za 1,4 odsto tokom istraživanja u 23 kompanije koje su dale adekvatne podatke - razmatrane u odnosu na veličinu biznisa - dok je u odvojena 24 preduzeća prihod porastao za više od 34 odsto u odnosu na isti šestomjesečni period godinu ranije.
Takođe je bila i manja vjerovatnoća da će radnici dati otkaz - za 57 odsto u poređenju sa istim periodom godinu ranije, kao i da će otići na bolovanje - za 65 procenata u odnosu na prethodnu godinu.
Od kompanija koje su učestvovale, 92 odsto je navelo da će nastaviti sa četvordnevnom radnom nedeljom, od čega je 30 procenata saopštilo da je reč o trajnoj promjeni.
“Ovi rezultati ne samo što pokazuju da je britanski probni program bio ogroman uspjeh, već i ohrabruje to što uglavnom održava ishod ranijih istraživanja u Irskoj i Sjedinjenim Državama. To dodatno jača argumente u prilog četvorodnevnoj radnoj nedelji", naglasila je Šarlot Lokhart, jedna od osnivačica i izvršna direktorka zajednice "Globalna četvorodnevna nedelja".
Međutim, postoje sektori gdje nije moguće uvesti kraće sate - kao što su bolnice i hitne službe. Radnici u tim sektorima i mnogi drugi su štrajkovali u Britaniji proteklih mjeseci tražeći bolje radne uslove i zaradu koja ide u korak sa većim troškovima života.
Pandemija kovida 19 promijenila je način na koji svijet funkcioniše, a ljudi traže veću fleksibilnost da bi poboljšali balans između posla i svakodnevnog života.
