Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi mogla da se “dogodi nova Srebrenica”, ako stanovnici regiona u istočnoj Ukrajini, koji su pod kontrolom separatista, ne dobiju pomilovanje od Kijeva pre bilo kakve predaje. Putin je izrazio zabrinutost da bi stanovnici Donjecka i Luganska mogli da postanu meta ukrajinskih vladinih snaga, ako Kijev dobije potpunu kontrolu nad ukrajinskom granicom sa Rusijom.
"Zakon o amnestiji još nije usvojen. Dok ukrajinska strana institira: "dajte nam priliku da zatvorimo granicu sa našim vojnicima", ali mogu da zamislim šta bi se dalje desilo", rekao je Putin. "Jednostavno, dogodila bi se Srebrenica."
Dan ranije, Putin se u Parizu prvi put sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelinskim. Dogovorili su razmenu svih preostalih zatvorenika iz konflikta, ali su mnoga pitanja o budućem statusu istočne Ukrajine ostale otvorena.
Sastanak lidera Rusije i Ukrajine u Parizu trajao je devet sati a održane je uz posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da su dve strane izrazile posvećenost primirju, i dogovorile razmenu zatvorenika.
"Zemlje učesnice su se dogovorile da organizuju razmenu zarobljenika pre 31. decembra 2019. po principu “svi za sve”
Međutim, status istočne Ukrajine – čije delove kontorlišu separatisti koje podržava Moskva – i dalje je nerešen. Ruski predsednik Vladimir Putin želi da Ukrajina dodeli specijalni status regionu Donbasa.
"Proces postizanja prekida vatre mora da bude sinhronizovan sa primenom političkih reformi u Ukrajini… što podrazumeva i izmene Ustava.”
Sukobi ukrajinskih vojnika i proruskih pobunjenika u istočnoj Ukrajini izbili su 2014, a u njima je poginulo 13.000 ljudi. Sporadično nasilje se nastavlja, uprkos mirovnom sporazumu iz 2015.
Samit u Parizu bio je prvi susret Putina i Zelenskog od kada je ukrajinski lider pobedio na izborima, na platformi koja je obećavala rešenje sukoba.
"Činjenica da sada sedimo jedni pored drugih u Parizu je, sama po sebi, važno dostignuće na mnoge načine, i verodostojni novi početak kakav nije viđen do sada, imajući u vidu izostanak konkretnog napretka proteklih godina”, istakao je francuski predsednik Makron.
Lideri su se dogovorili da rade na novoj rundi razgovora koja bi trebalo da se održi u roku od četiri meseca. Međutim, i posle samita ostale su razlike u pogledu sudbine istočne Ukrajine.
