Linkovi

Sastanak "Prijatelja Sirije" u nedelju


Sastanak grupe "Prijatelji Sirije" (arhivski snimak)
Sastanak grupe "Prijatelji Sirije" (arhivski snimak)

Političke stručnjake ideja "balkanizacije" Sirije plaši manje od mogućnosti da se njene podele prošire na ceo bliskoistočni region.

Američki državni sekretar Džon Keri u Parizu se u nedelju sastaje sa ministrima spoljnih poslova zemalja koje podržavaju protivnike sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Oni će pokušati da prebrode značajne razmirice unutar opozicije uoči mirovnih pregovora o Siriji koji treba da se održe u Ženevi 22. januara. Dopisnik Glasa Amerike iz Stejt Departmenta Skot Sterns razmotrio je koliko podele u Siriji komplikuju napore da se formira prelazna vlada kako bi se okončao rat.

Iračke snage u borbi protiv paravojnih snaga povezanih sa Al-Kaidom pokazuju koliko su se daleko proširile unutrašnje sirijske podele. Asadovi lojalisti kontrolišu prestonicu Damask i područja etničkih Alavita duž Mediterana kao i delove centralne Sirije, u borbi protiv prvrenstveno sunitskih pobunjenika u tim delovima, dok nastavljaju da se bore protiv kurdskih boraca na severu, i paravojske Druza na jugu.

Ukoliko se na pregovorima u Ženevi ne postigne dogovor o prelaznoj vladi, Sirija bi mogla da završi kao zemlja sa trajnijim podelama, smatra analitičar instituta Kejto, Dag Bendou.

"Mislim da je jedno rešenje, što je možda i najbolja alternativa, da režim kontroliše probalno područje, alavitsko područje. Onda bi postojala pobunjenička teritorija i kurdsko područje. To bi moglo da bude najbolje što može da se postigne. U protivnom, biće to bitka do samog kraja.”

Neke od najžešćih borbi vode se unutar same opozicije – izmedju glavne pobunjeničke Slobodne sirijske armije i ekstremnijih paravojnih grupa, od kojih su neke povezane sa Al-Kaidom. Podele čak postoje i medju tim, ekstremnijim elementima, u tolikoj meri da je vodja moćnog Fronta al-Nusra pozvao na prekid vatre sa grupom poznatom kao Islamska država Iraka i Levanta. Medjutim, bez snažne centralne vlasti biće nemoguće održati Siriju na okupu, smatra bivši američki ambasador Adam Ereli.

"Mislim da etničke podele u Siriji manje idu po geografskim linijama, sa izuzetkom Alavita i Druza. Medjutim, ako nemate odgovornu centralnu vladu, ta područja će se otcepiti.”

Ideja “balkanizovane” Sirija je možda manje uznemiravajuća od sadašnjeg trenda još šireg raspada, smatra analitičar Instituta za mir, Stiv Hajdeman, zato što je podela bivše Jugoslavije ostala unutar njenih medjunarodnih granica.

"Mislim da se očekivalo da bismo mogli da vidimo sličan ishod u Siriji – proces podele, ili balkanizacije, ali da on ne bi proizveo lančane kolapse država širom Bliskog istoka. Mislim da sada više ne možemo da budemo tako sigurni u to.”

Sami Sirijci vide podelu svoje zemlje kao uvredu za nacionalni ponos – kaže profesor Akbar Ahmed, profesor Američkog univerziteta.

"Oni ne žele da im se zemlja raspadne jer još postoji ta želja, nacionalizam, romantizam koji ih navodi da se drže ideje veće zemlje, umesto razbijanja na manje, osim ako stvari ne budu tako loše da jedinstvo više ne može da se održi.”

Podele unutar političke opozicije slabe šanse za mirovne pregovore dok ministri inostranih poslova rade na obezbedjivanju sveobuhvatnije, reprezentativnije opozicione delegacije koja treba da se sastane sa Asadovim zvaničnicima.
XS
SM
MD
LG