Linkovi

“Ajnštajnova supruga": Priča o talentovanoj ženi u senci slavnog naučnika


Komad istražuje buran odnos Alberta Ajnštajna i Mileve Marić, fizičarke, matematičarke i studentkinje istog fakulteta u Cirihu, koja je postala njegova prva žena.

U vreme kada žene širom sveta preispituju dokle su stigle u borbi za svoju ravnopravnost, između ostalog i u nauci, na repertoaru vašingtonskog pozorišta Atlas Perfoming Arts našla se predstava “Ajnštajnova supruga” ili Einstein’s Wife. Priču o talentovanoj ženi u senci slavnog naučnika, inspirisanu pismima Mileve Ajnštajn, napisala je Snežana Gnjidić. Idejni tvorac projekta je Milena Trobozić Garfild, koja je tekst prevela na engleski, a predstavu je režirala Karin Roznicek.

"Gospođa Ajnštajn": Borba žene – naučnice u muškom akademskom svetu
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:03 0:00

Zasnovana na stvarnim ličnostima ali delimično fiktivna, predstava “Ajnštajnova supruga” je priča o jednoj talentovanoj ženi koja živi u senci jednog briljantnog čoveka. Komad Snežane Gnjidić istražuje buran odnos Alberta Ajnštajna i Mileve Marić, fizičarke, matematičarke i studentkinje istog fakulteta u Cirihu, koja je postala njegova prva žena.

Gnjidić je napisala komad nakon što joj se sa idejom obratila glumica, pozorišna producenktinja i prevodilac Milena Garfild, koja živi u Sjedinjenim Državama. Garfild je tražila materijal koji bi bio povezan sa Srbijom a privlačan američkoj publici i upravo tada je izašla knjiga Milana Popovića “U senci Alberta Ajnštajna: Život i pisma Mileve Marić.”

Zasnovana na stvarnim ličnostima ali delimično fiktivna, predstava “Gospođa Ajnštajn” je priča o jednoj talentovanoj ženi koja živi u senci jednog briljantnog čoveka.
Zasnovana na stvarnim ličnostima ali delimično fiktivna, predstava “Gospođa Ajnštajn” je priča o jednoj talentovanoj ženi koja živi u senci jednog briljantnog čoveka.

“Odjednom sam shvatila da bi to bila odlična tema, zato što u Americi malo znaju o Milevi a puno znaju o Tesli, pa bi možda bilo interesantno da znaju da smo imali i jednu tako talentovanu naučnicu, matematičarku i fizičarku a s druge strane Ajnštajn je stvarno superstar, svi ga znaju, tako da sam smatrala da bi ta kombinacija privukla pažnju američke publike", kaže za glas Amerike Milena Garfild.

U predstavi se pokazuje Milevina uloga u razvoju Ajnštajnove teorije relativiteta i njena usamljena borba žene – naučnice, u muškom akademskom svetu. Komad počinje u trenutku kada su Mileva i Albert već pokojni, i prisećaju se kako lepih, tako i ne baš zavidnih momenata u svom komplikovanom i teškom odnosu. Roditelji i jednog i drugog nisu odobravali vezu. Život je Milevi pružao ozbiljne izazove, od toga da je hramala, preko smrti prvorodjene ćerke sa Albertom, čija sudbina ni do danas nije poznata i mentalne bolesti njihovog sina, pa sve do komplikovane veze sa Albertom. Priča se završava razvodom i anonimnošću za Milevu i svetskom slavom za Ajnštajna.

Ipak, Snežana Gnjidić kaže da joj cilj nije bio da okrivi Ajnštajna što Milevi nije dao veće zasluge. Želela je da prikaže njihov buran bračni i radni odnos pun uspona i padova i ističe da, u krajnjoj liniji, nije toliko bitno ko je zaslužan, već je važna činjenica da je čovečanstvo dobilo takvu teoriju.

“Poruka je u suštini da Mileva isto to mislila i da je i njen odnos prema Albertu do kraja života ostao pokroviteljski i prijateljski uprikos svemu što se desilo i s njima i njihovom decom i njenom patnjom, oni su ipak nekako u toj svojoj neverovatnoj kombinaciji pomireni na nebu", objašnjava Gnjidić.

Poruka je da je Milevin odnos prema Albertu do kraja života ostao pokroviteljski i prijateljski uprikos svemu: Snežana Gnjidić
Poruka je da je Milevin odnos prema Albertu do kraja života ostao pokroviteljski i prijateljski uprikos svemu: Snežana Gnjidić

Rediteljka Karin Roznicek kaže za Glas Amerike da je projektu privukao sam karakter Mileve Marić.

“Ona je jedna od veoma talentovanih žena koje su živele i radile u senci poznatih muškaraca i pristajale da ne budu u fokusu već da rade za njih,pa čak i da ne osećaju da treba da dobijupriznanje. Ovaj komad mi se dopao i zato što nije o gnevnom feminizmu, niti ulazi u debatu koliko je ona uradila na teoriji relativiteta, već o samoj Milevi i onome što je propatila u životu", objašnjava Roznicek.

Seslija Aursvald, mlada glumica koja igra ulogu Mileve Ajnštajn, za Glas Amerike kaže da joj je najvažnije bilo da prikaže njen intelekt i snagu.

“Bila je neobično jaka žena i baš kao i Albert imala intenzivnu strast za nauku, njenu istinsku pokretačku silu koja ju je otvorila i prema drugim aspektima života poput odnosa sa Albertom koji je bio kombinacija ljubavi, seksa i nauke. Zaista sam želela publici da približim ovu ženu tako zatvorenu za svet, ali otvorenu prema nauci", ukazuje Aursvald.

Bila je neobično jaka žena i baš kao i Albert imala intenzivnu strast za nauku: Sesilija Aursvald
Bila je neobično jaka žena i baš kao i Albert imala intenzivnu strast za nauku: Sesilija Aursvald

Njen partner u predstavi, glumac Saša Olinik, kaže da je nastojao da prikaže sve osobine Alberta Ajnštajna.

“Mislim da komad zahteva da tumač ove uloge prigrli neke Ajnštajnove mračne strane, odnosno koliko je zaljubljen u sebe i rezervisan, bez imalo empatije prema bliskima je mogao da bude. Želeo sam da izbalansiram sve to sa pukim entuzijazmom i uzbuđenjem povodom naučnog otkrića o tome kako univerzum zapravo funkcioniše. Većina genija je, verujem, detinjasta", podvlači Olinik.

Mislim da komad zahteva da tumač ove uloge prigrli neke Ajnštajnove mračne strane, odnosno koliko je zaljubljen u sebe i rezervisan: Saša Olinik
Mislim da komad zahteva da tumač ove uloge prigrli neke Ajnštajnove mračne strane, odnosno koliko je zaljubljen u sebe i rezervisan: Saša Olinik

Iako ističe da su naučnice danas u boljem položaju nego na početku veka, kada nisu ni očekivale da će biti priznate, spisateljica Snežana Gnjidić ističe da one i danas žive u svetu u kojem dominiraju muškarci.

"Jednostavno ja mislim da je nekako i dalje apsolutno muški svet I da je najlakše skrenuti pažnju sa uticaja žena na tokove naučne misli i da predrasude o ženskoj pameti vladaju i danas. Nije reč samo o pameti već o bilo kom talentu, pa čak i o umetničkim vrednostima za koje nije potreban racio već su više u pitanju intuicija, srce i imaginacija."

Upečatljivi deo predstave, rađene u produkciji ExPat teatra, su i projekcije Dilana Uremovića. “Ajnštajnova supruga" biće na reperetoaru pozorišta Atlas do 22. marta.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG