U vreme kada žene širom sveta preispituju dokle su stigle u borbi za svoju ravnopravnost, između ostalog i u nauci, na repertoaru vašingtonskog pozorišta Atlas Perfoming Arts našla se predstava “Ajnštajnova supruga” ili Einstein’s Wife. Priču o talentovanoj ženi u senci slavnog naučnika, inspirisanu pismima Mileve Ajnštajn, napisala je Snežana Gnjidić. Idejni tvorac projekta je Milena Trobozić Garfild, koja je tekst prevela na engleski, a predstavu je režirala Karin Roznicek.
Zasnovana na stvarnim ličnostima ali delimično fiktivna, predstava “Ajnštajnova supruga” je priča o jednoj talentovanoj ženi koja živi u senci jednog briljantnog čoveka. Komad Snežane Gnjidić istražuje buran odnos Alberta Ajnštajna i Mileve Marić, fizičarke, matematičarke i studentkinje istog fakulteta u Cirihu, koja je postala njegova prva žena.
Gnjidić je napisala komad nakon što joj se sa idejom obratila glumica, pozorišna producenktinja i prevodilac Milena Garfild, koja živi u Sjedinjenim Državama. Garfild je tražila materijal koji bi bio povezan sa Srbijom a privlačan američkoj publici i upravo tada je izašla knjiga Milana Popovića “U senci Alberta Ajnštajna: Život i pisma Mileve Marić.”
“Odjednom sam shvatila da bi to bila odlična tema, zato što u Americi malo znaju o Milevi a puno znaju o Tesli, pa bi možda bilo interesantno da znaju da smo imali i jednu tako talentovanu naučnicu, matematičarku i fizičarku a s druge strane Ajnštajn je stvarno superstar, svi ga znaju, tako da sam smatrala da bi ta kombinacija privukla pažnju američke publike", kaže za glas Amerike Milena Garfild.
U predstavi se pokazuje Milevina uloga u razvoju Ajnštajnove teorije relativiteta i njena usamljena borba žene – naučnice, u muškom akademskom svetu. Komad počinje u trenutku kada su Mileva i Albert već pokojni, i prisećaju se kako lepih, tako i ne baš zavidnih momenata u svom komplikovanom i teškom odnosu. Roditelji i jednog i drugog nisu odobravali vezu. Život je Milevi pružao ozbiljne izazove, od toga da je hramala, preko smrti prvorodjene ćerke sa Albertom, čija sudbina ni do danas nije poznata i mentalne bolesti njihovog sina, pa sve do komplikovane veze sa Albertom. Priča se završava razvodom i anonimnošću za Milevu i svetskom slavom za Ajnštajna.
Ipak, Snežana Gnjidić kaže da joj cilj nije bio da okrivi Ajnštajna što Milevi nije dao veće zasluge. Želela je da prikaže njihov buran bračni i radni odnos pun uspona i padova i ističe da, u krajnjoj liniji, nije toliko bitno ko je zaslužan, već je važna činjenica da je čovečanstvo dobilo takvu teoriju.
“Poruka je u suštini da Mileva isto to mislila i da je i njen odnos prema Albertu do kraja života ostao pokroviteljski i prijateljski uprikos svemu što se desilo i s njima i njihovom decom i njenom patnjom, oni su ipak nekako u toj svojoj neverovatnoj kombinaciji pomireni na nebu", objašnjava Gnjidić.
Rediteljka Karin Roznicek kaže za Glas Amerike da je projektu privukao sam karakter Mileve Marić.
“Ona je jedna od veoma talentovanih žena koje su živele i radile u senci poznatih muškaraca i pristajale da ne budu u fokusu već da rade za njih,pa čak i da ne osećaju da treba da dobijupriznanje. Ovaj komad mi se dopao i zato što nije o gnevnom feminizmu, niti ulazi u debatu koliko je ona uradila na teoriji relativiteta, već o samoj Milevi i onome što je propatila u životu", objašnjava Roznicek.
Seslija Aursvald, mlada glumica koja igra ulogu Mileve Ajnštajn, za Glas Amerike kaže da joj je najvažnije bilo da prikaže njen intelekt i snagu.
“Bila je neobično jaka žena i baš kao i Albert imala intenzivnu strast za nauku, njenu istinsku pokretačku silu koja ju je otvorila i prema drugim aspektima života poput odnosa sa Albertom koji je bio kombinacija ljubavi, seksa i nauke. Zaista sam želela publici da približim ovu ženu tako zatvorenu za svet, ali otvorenu prema nauci", ukazuje Aursvald.
Njen partner u predstavi, glumac Saša Olinik, kaže da je nastojao da prikaže sve osobine Alberta Ajnštajna.
“Mislim da komad zahteva da tumač ove uloge prigrli neke Ajnštajnove mračne strane, odnosno koliko je zaljubljen u sebe i rezervisan, bez imalo empatije prema bliskima je mogao da bude. Želeo sam da izbalansiram sve to sa pukim entuzijazmom i uzbuđenjem povodom naučnog otkrića o tome kako univerzum zapravo funkcioniše. Većina genija je, verujem, detinjasta", podvlači Olinik.
Iako ističe da su naučnice danas u boljem položaju nego na početku veka, kada nisu ni očekivale da će biti priznate, spisateljica Snežana Gnjidić ističe da one i danas žive u svetu u kojem dominiraju muškarci.
"Jednostavno ja mislim da je nekako i dalje apsolutno muški svet I da je najlakše skrenuti pažnju sa uticaja žena na tokove naučne misli i da predrasude o ženskoj pameti vladaju i danas. Nije reč samo o pameti već o bilo kom talentu, pa čak i o umetničkim vrednostima za koje nije potreban racio već su više u pitanju intuicija, srce i imaginacija."
Upečatljivi deo predstave, rađene u produkciji ExPat teatra, su i projekcije Dilana Uremovića. “Ajnštajnova supruga" biće na reperetoaru pozorišta Atlas do 22. marta.